PRELAZZI: Halju

Mogli bismo da počnemo sa "Squid Game", bilo bi to lako i odmah bi vas uvuklo u čitanje teksta, jer svako zna da prepozna one crvene uniforme sa simbolima s Plejstejšna i svako je gledao korejski hit, ili makar čuo priče o njemu. 

Al' onda bi se neko odmah pobunio, pa dobro, stanite, jeste fudbal stvarno bitan, i počinje kao dečja igra, svi smo trčali za loptom i crtali golove u pesku, ali dajte, nije pitanje života i smrti, manite me one engleske gospode koja su nešto trtljala o tome; javio bi se sigurno kakav dušebrižnik, nije lepo da poredite seriju u kojoj ljude muče sa sportom, i tako dalje.

Pa dobro, onda nećemo, mada bi neko mogao da razume nenavedenu paralelu, da je junak ove priče morao da prođe kroz Scile i Haribde da bi napokon, makar na trenutak, osetio da nije bilo uzalud, da taj mali čovek može da uradi nešto veliko; da se nekada osećao kao da neko drugi upravlja njegovom sudbinom, a on je daleko od kuće, u nepoznatoj zemlji, okružen ljudima koji bi da ga sapletu i mahnito pretrče preko njega...

No ako i nije o "Squid Game", jeste i mora biti o zemlji o kojoj svi pričaju, a čiji je on izdanak i logični nastavak.

16.00: (3,70) Norič (3,20) Vulverhempton (2,25)

Možda su na Netfliksu najpopularniji "Hellbound" i "Squid Game", ali u Vulverhemptonu i Premijer ligi je sve važniji jedan treći Korejac, i to je jedna od onih priča koja pokazuje i koliko je Koreja velika, i koliko je svet mali, i koliko će jedan grad, koji je na jedvite jade naučio portugalski, sada morati da savladava jedan drugi jezik.

Ovo je treći, peti, petnaesti talas "haljua", zabrojali smo se već. Ovo je Hvang Hi-Čan, poznat kao "Bik", i voleo bi da zapali Premijer ligu kao što su njegovi sunarodnici zapalili daljinske upravljače.

Krenimo, onda, ispočetka.

Reč iz naslova se, kažu, piše ovako – 한류 – a čita se valjda tako kako nam je rečeno, ili nekako slično, pitaćemo već stručnjake, pa neka nas isprave.

Hvang Hi Čan (©Reuters)

"Halju" znači "korejski talas", a u vokabulare širom sveta, pa i onaj Oksfordov, izraz je ušao zahvaljujući neviđenom usponu i širenju (pop) kulture Južne Koreje.

Počelo je taman negde kada su (sa Japanom) dobili organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu, kada se svet zainteresovao i za zemlju koja je bila poznata samo po odmetnutoj crvenoj braći sa severa, po automobilima i vojnom roku.

Za ljude koji su pratili kinematografiju, te prve godine ovog milenijuma zanavek će biti obeležene "Oldbojem" Park Čan Vuka; za one koji su dugo, toplo leto 2002. proveli gurajući se u prevozu sa klincima što su imali frizure kao Ronaldo, Koreja će značiti ples ekipe Gusa Hidinka – pomognut sudijama, govoriće do današnjeg dana i Španci i Italijani – bizarni sled događaja sa Jung-hvan Anom i Peruđom, i početak korejske invazije na Stari kontintent.

Pojaviće se, dakle, i "Gangnam Style" i BTS i ostali hitovi K-Popa, "Parazit" će lane osvojiti Oskara za najbolji film, onda će "Squid Game" i "Hellbound" pomeriti granice gledanosti i naterati svetske medije da se sjate u Seul i Inčon, svetske sociologe i teoretičare da polemišu o tome kako je jedna (relativno) mala zemlja uspela da postane toliki planetarni fenomen, svetske restorane da ponude korejska jela, ali mi ćemo i dalje biti zagledani u Aziju iz drugih razloga.

Prvi i najpoznatiji će, naravno, biti Park Đi-Sung, koji će se sa Mančester Junajtedom naosvajati ozbiljnih trofeja. Bio je prvi Južnokorejac za kojeg niko neće moći da kaže da je doveden samo kao marketinški potez (mada je sigurno bilo i toga).

Potom je njegovim stopama krenuo Son – mi koji smo igrali Football Manager mislili smo, inače, da će sličnu karijeru imati i stanoviti Li Čun-Su, ali sem nekoliko utakmica u Španiji i Holandiji, ovaj "wonderkid" se nije naigrao – da bi danas, u trenutku kada je Južna Koreja etablirana fudbalska nacija i redovni učesnik svih mundijala, na kojima preti da odigra i rolu nalik onoj od pre dvadeset godina, došao red na njega.

Lekcija vedete Totenhema možda je najupečatljivija i najvažnija za Hvang Hi-Čana, jer je Son – naravno, Hvangov idol – autentični superstar, koji ne mora da se prilagođava ni klubu ni zemlji u kojoj igra, već se oni prilagođavaju njemu (paralela sa filmovima i serijama je jasna: Korejci pričaju na svom jeziku i o svojim pričama, koliko god da one na koncu budu shvaćene univerzalno, jer govore o temama koje sve nas bole: nejednakost, dugovanja, korupcija, diskriminacija, nepotizam...).

Kada momci sa Dalekog istoka savladaju tu lekciju, onda sve ide lakše...

Onda "한류" polako postaje i fudbalski izraz.

Hvang Hi-Čan je, kao što je i red u gledanim korejskim serijama i filmovima, do ovog (makar privremenog) pročišćenja morao da pređe dug put. Kao jedan od najboljih mladih igrača u zemlji – a što nije moglo da promakne sveprisutnim skautima sa platnog spiska kompanije Red Bul – direktno je iz školskih skamija u Pohangu i njihovih petlića odveden u Salcburg, u Austriju.

Tamo će pod brižnom rukom kluba koji je usavršio mantru "kupi jeftino, prodaj skupo, a između (sem ako naletiš na Crvenu zvezdu i još neke s Balkana) probaj da napraviš i blagi ršum po Evropi" biti razvijan sve do stasavanja za "velike momke".

Ali Bundesliga i onaj "važniji" Red Bul, lajpciški, delovali su kao preveliki zalogaj čak i za snažnog momka.

Da je ovo stvarno južnokorejska serija, godina provedena u Nemačkoj bila bi, ako ste pesimista, ona poslednja epizoda koju su svi gledali, da bi se posle isključili čak i najveći fanovi; ako ste optimista, onda tek intermeco, blagi predah koji najavljuje da autori nisu rekli poslednju reč.

Danas, posle četiri gola u Premijer ligi, a tek je kraj novembra, deluje da je ovo potonje približnije istini.

Nakon užasne povrede Raula Himeneza, Vulverhemptonu – u međuvremenu su ostali i bez trenera, a doveden je Bruno Laž, čijim bi se prezimenom garant poigravali navijači, samo da znaju šta to znači na srpskom – su presušili golovi. Čak ni to što u prvih 11 imaju 14 Portugalaca nije pomoglo premladom Fabiju Silvi da prevari krštenicu, a pokušaji sa povratkom Patrika Kutronea bili su mučno pogrešni. Na sve to, Adama Traore je potpuno ispao iz forme...

Na Molinjuu, vazda spremni na različite "dilove", kao jedan od suštinski najmenadžerskijih evropskih klubova, nisu imali mnogo šta da izgube: kao višak u Lajpcigu, Hvang je stigao na pozajmicu na godinu dana, dok se ubitačni Meksikanac ne oporavi, a onda da bude zadovoljan mrvicama.

Ah, ali "halju" je toliko super jer je prepun obrta. Nakon katastrofalnog početka sezone, Bruno Laž je zaigrao na sve ili ništa. Kada se Himenez vratio, Vulvsi su nastavili da napadaju sa dvojicom-trojicom igrača u špicu, a iako bi zdrav razum možda govorio da igrači sličnih profila ne bi trebalo da nastupaju zajedno, Raul i Hvang vrlo često su tandem.

Meksikanac malo prevejaniji, iskusniji, oportunistički nastrojeni, Korejac agresivan, spreman i borben do iznemoglosti, na trenutke su – a dopalo bi se glavnom liku ove priče to poređenje – zaličili na ono što su, posebno kod Maurisija Poketina, igrali Kejn i Son (mada kod mlađeg Korejca nema toliko, a počesto nema uopšte gracioznosti).

Tajna je prvo pobegla iz Vulverhemptona i Midlendsa, i onda je cela Premijer liga počela da priča o njemu: šteta što niko ne vidi, grcao je ugledni londonski Tajms, da su zapravo dva neopevana heroja ove sezone Hvang i Kristijan Nergor iz Brentforda.

U sedam sledećih kola, Vulvsi su dobili pet puta i još jednom igrali nerešeno, a ukoliko u naredne dve runde, ove "ubrzane", uzmu šest bodova protiv Noriča (danas) i Barnlija (sreda), opet će moći da maštaju o evropskim noćima.

Pa još ako ih tamo bude vodio on, onda ćemo i mi, koji znamo za "halju" još od 2002, iako nismo imali pojma da se tako kaže, koji smo gledali “Squid Game” i “Hellbound” i razumeli sve, ali kojima je Svetsko prvenstvo te godine bilo značajnije od čitave cisterne docnijih južnokorejskih filmova, serija i šljaštećih pesmičuljaka, početi da učimo te čudne reči, koja već uveliko studiraju tamo na parčetu portugalske teritorije u srcu Engleske.

PREMIJER LIGA – 13. KOLO

Subota

13.30: (1.55) Arsenal (4,40) Njukasl (6,50)

16.00: (2,40) Kristal Palas (3,25) Aston Vila (3,30)

16.00: (1,33) Liverpul (5,90) Sautempton (9,50)

16.00: (3,70) Norič (3,20) Vulverhempton (2,25)

18.30: (2,05) Brajton (3,50) Lids (3,90)

Nedelja

15.00: (2,40) Brentford (3,20) Everton (3,35)

15.00: (2,40) Barnli (3,50) Totenhem (2,10)

15.00: (1,65) Lester (4,00) Votfrtord (5,90)

15.00: (1,33) Mančester Siti (5,90) Vest Hem (9,50)

17.30: (1,65) Čelsi (3,90) Mančester junajted (6,00)

***kvote su podložne promenama