PRELAZZI: Grk koji nije čuo za maraton

Verovatno će samo jedan od dva čoveka koji će večeras, u velikom i uvek vrelom derbiju Ist Midlendsa koji napokon gledamo ponovo u Premijer ligi, stajati na nekoliko metara razdaljine jedan od drugog, i u utorak ili sredu imati posao.

Obojica su došli u Englesku iz manje bogatih delova Ujedinjenog Kraljevstva, obojica su imali apsolutno nebitnu fudbalsku karijeru, obeleženu skakutanjem po amaterskim rangovima. Obojica će dobiti radnu knjižicu pre nego kasnije, jer takav je fudbal i takva je sudba fudbalskog trenera.

Samo, vrlo je moguće da prvi otkaz neće dobiti onaj koji ga više zaslužuje.

Brendan Rodžers i Stiv Kuper bore se za goli život na stadionu King Pauer; prvog na klupi više drži to što bogati gazda još nema sigurnu opciju za naslednika, drugog u životu održava to što se bogati gazda i dalje pravi da mu je stalo do glasa navijača, ali verovatno ne zadugo.

Jer nije tom oblapornom vlasniku, u slobodno vreme stihoklepcu – autor je teksta za jednu od najpopularnijih grčkih pesama prošle godine, po imenu “Exapsi” (“Uzbuđenje”) – navika da sluša bilo koga sem sebe.

U duelu davljenika, ma koliko da smo svi uživali u onom čudesnom pohodu Lestera na titulu, naklonost je nekako prirodno na strani Notingem Foresta. I zbog tradicije, i zbog romantike, ali najpre zbog onoga što je, ni krivom ni dužnom, servirano Stivu Kuperu.

Pre toga samo nekoliko osvrta na Brendana Rodžersa. Severni Irac je, kad smo već kod Grčke i grčkih reči, sinonim i simbol čoveka – a takvi su česti i mimo sporta – koji je sjajan kada mu ide dobro, ali čim pogubi konce, počne ubrzano da tone.

Nekad je, kad ste u živom blatu, bolje ne raditi ništa, a to je lekcija koju Rodžers nikako da shvati. Ne deluje kao da će Lester ikada više, makar dok mu je on na čelu, zaličiti na onaj tim koji je bilo lepo gledati, i na koji ste uvek mogli da računate da otkine koji bod ekipama što jure titulu.

Izvesno je da Tajlanđani pregovaraju, već neko vreme, sa drugim trenerima, i ukoliko Lester ne upiše tri boda večeras – a moguće i ako ih upiše – doći će na njegovo mesto neko drugi.

“Samo ne Šon Dajš”, vape već nedeljama navijači Lestera, nadajući se Maurisiju Poketinu ili čak povratku Klaudija Ranijerija, koji bi uz debelu kovertu trebalo da dobije i još deblje izvinjenje, pre nego što uopšte počne da razmišlja o obnovi romanse.

Brendan Rodžers (©Reuters)

No okrenimo se onome kome je meta odavno na čelu.

Nije ju toliko nacrtalo samo pet bodova u prvih sedam kola, uz tužnih 17 primljenih golova, koliko je to revnosno učinio vlasnik kluba, Evangelos Marinakis. Jedan prst je na orozu, drugi duboko u posudi sa gurabijama ili lokumadesima; Stiv Kuper, među najnadarenijim britanskim stručnjacima, već je neko vreme polumrtav čovek koji hoda po dasci na Marinakisovoj jahti.

Ne može čovek da se ne sažali na njega: nakon što je preokrenuo sudbinu kultnog kluba, pa ih iz donjeg doma Čempionšipa furiozno, posle dve i kusur decenije, doveo do Premijer lige, i to mahom uz pomoć pozajmljenih igrača, sveden je na rolu koja ga ponižava, obespredmećuje njegov posao, onemogućava njegov rad.

Svakog bogovetnog dana, kao da je vaspitač u vrtiću, a ne menadžer dvostrukog evropskog prvaka, na treningu bi mu se pojavio neko novi.

Teško je i zapamtiti imena i lica, a kamoli grupu potpunih stranaca, dovedenih sa svih meridijana – neki su stigli bez ikakve inicijative Kupera i njegovog štaba, i to je bolji scenario; neki drugi potpisali su unosne ugovore sa Forestom uprkos protivljenju trenera – naterati da počnu da igraju zajedno, skladno i nadasve uspešno u najjačoj i najtežoj ligi na svetu.

Sve i da je sve bilo po Kuperovom, bilo bi Velšaninu vraški teško da napravi kvantni skok nakon Forestovih neveselih avantura po drugim i trećim ligama; ovako se graniči sa naučnom fantastikom.

Sa primesama, što večerašnji derbi stavlja u kategoriju “ne propustiti”, sa primesama dobro režirane grčke tragedije.

Da je Forest klub iz zlatnih vremena, da ima više išta u njemu – ne računajući imena tribina i matorce na njima – od Brajana Klafa i Pitera Tejlora, da se navijači išta pitaju, Stiv Kuper bi dobio odrešene ruke da, ukoliko mu tako grah padne, izgubi svaku utakmicu do kraja sezone i postavi svaki negativni rekord; svejedno bi trebalo ostati uz njega i dati mu poverenje da sagradi nešto stabilnije od sastava za jedno leto.

Tek tada bi se moglo zaista videti od čega je satkan i da li mu se samo posrećilo prošle sezone ili je zaista “novi Grem Poter”, kako ga ponegde nazivaju.

Tek tada bi mu se mogla uručiti zahvalnica, ali ona bez ironije, uz stisak ruke i “Hvala ti na svemu”.

Ali ne pitaju se Džon, Mark niti Lakšaj sa stolica Siti graunda, pita se gospodin Marinakis, a taj ne voli da gubi, taj nema strpljenja.

Kao vlasnik Olimpijakosa, pretplaćenog na trofeje u Grčkoj usled izvora finansiranja, ali i zbog katastrofalne konkurencije, Marinakis je navikao da pobeđuje, a njegov psihološki profil – makar onaj koji je vidljiv po javnim nastupima i po medijima – ne ostavlja mnogo prostora za dileme: barokni brodovlasnik je ambiciozan, plah i sujetan, i njegovom egu nimalo ne prija što je trenutno Forest ispod crte, uz ozbiljnu verovatnoću da tu ostane i posle Mundijala, i onda kada bude najvažnije, u maju.

Bilo je, zasigurno, mnogo onih u njegovom okruženju koji su poželeli da mu kažu, tokom prošlog prelaznog roka, da se to baš ne radi tako, i da ljubav i poverenje navijača neće kupiti samo time što je uložio u igrački kadar zasigurno više nego što su svi prethodni predsednici klubova, uključiv i one sa dva Kupa šampiona, izdvojili za vek i po istorije Notingem Foresta.

Stiv Kuper (©Reuters)

To što je do samog kraja pijace, ma do iza ponoći, Marinakis nastavio da se razbacuje milionima funti, govori mnogo o njegovom načinu vladavine – stari Grci bi to verovatno nazvali “tiranijom”? – ali i o svilenom gajtanu, pozlaćenom doduše, što se steže oko grla Stiva Kupera.

I sigurno mladi stručnjak polako shvata da postoji samo mali prozor koji vodi iz te zlatne krletke, dok uz pomoć “Google Translate” nervozno grickajući usne čita grčku sportsku štampu, nalazeći sveže i stare primere gazdine okrutnosti.

Bude li i slavio u derbiju Istočnog Midlendsa i promptno ostavio kolegu Rodžersa bez posla, Stiv Kuper će i dalje strepeti od onoga što će ga dočekati kod kuće.

Jer neko će mu možda skrenuti pažnju da je udaljenost između Lestera i Notingema tu negde oko četrdeset kilometara.

I Kuper će se onda opet setiti Grčke, i legende o maratonu, i setiti da je i Fidipid, onaj što je doneo vest o pobedi (“Chairete, nikomen”), svejedno posle toga izdahnuo.

PREMIJER LIGA, 9. KOLO:

Subota

Arsenal - Totenhem 3:1 (1:1)

/Parti 20, Žezus 49, Džaka 67 - Kejn 31 pen/

Bornmut - Brentford 0:0

Kristal Palas - Čelsi 1:2 (1:1)

/Eduard 7 - Obamejan 38, Galager 90/

Fulam - Njukasl 1:4 (0:3)

/Rid 89 - Vilson 11, Almiron 33, Longstaf 43, Almiron 57/

Liverpul - Brajton 3:2 (1:2)

/Firmino 33, 54, Vebster ag 63 - Trosar 4, 18, 84/

Sautempton - Everton 1:2 (0:0)

/Aribo 49 - Koudi 52, Meknil 54/

Vest Hem - Vulverhempton 2:0 (1:0)

/Skamaka 39, Bouven 54/

Nedelja

Mančester Siti - Mančester Junajted 6:3 (4:0)

/Foden 8, 44, 73, Haland 34, 37, 64 - Antoni 57, Marsijal 84, 90+1/

Lids - Aston Vila 0:0

Ponedeljak

21.00: (1,80) Lester (3,70) Notingem Forest (5,00)

*** kvote su podložne promenama