PRELAZZI: Forza Scozia

Nije isto, ali nije ni mnogo različito: kao kada je sedamdesetih godina prošlog veka neki mali Ferenc, Đula ili Ištvan počeo da juri za fudbalskom loptom, tako je izgledalo biti opčinjen fudbalom u Škotskoj pre desetak, petnaest godina.

Uvredili bi se Škoti da im kažete da oni za svetski fudbal nisu značili koliko "Laka konjica" – zar nismo mi naučili te Engleze i taktici i tehnici, zar im nisu naši treneri doneli najviše uspeha, zar nismo putovali, tamo u drugoj polovini 19. stoleća, svuda po Evropi, i dalje od Evrope, i sadili seme te nove igre – ali bi paralele bile slične.

Kao što su Mađari u jednom trenutku, iz političkih i inih razloga, zaboravili da igraju fudbal, tako je i Škotska polako padala u zapećak.

Dece je, istina, bilo, o jednom od njih je i ova priča, ali nije bilo nikoga da ih nauči. Škotska je postala – i umnogome ostala, uz nekoliko svetlih primera u poslednje vreme – bivša fudbalska nacija, a njena fudbalska istorija nalik na prašnjave artefakte koji stoje u muzeju.

Bilo je tu milion faktora, od poboljšanog standarda društva, preko katastrofalne trenerske škole, do uzleta Premijer lige koja je gušila i mnogo veće nacije od obližnje; svejedno, da Luis Ferguson nije imao fudbal u krvi, sigurno bi se bavio nečim glupljim. Recimo, učio škole ili jajastu loptu.

Doslovno u krvi: Luis je sin Dereka Fergusona, bivšeg veziste Rendžersa, a stric mu je Bari Ferguson, bivši vezista Rendžersa. Svi Fergusoni, makar ova grana, potekli su iz Hamiltona, zemlje koja je svojevremeno bila u posedu Roberta Brusa, pa je ostalo nešto ratničko i u familiji.

Verovatno je na vreme Luis Ferguson napustio i Hamilton i Rendžers – plava boja Glazgova mu je sledovala – a definitivno je na vreme napustio Aberdin. Sa svega 22 godine, mladi Škot se obreo u Bolonji. Bio je, ispostaviće se, jedna od poslednjih akvizicija Siniše Mihajlovića (mada ga je doveo sportski direktor Đovani Sartori, čiji je CV krcat sjajnim fudbalerima pronađenim za male novce), i mora da je i Miha video nešto, možda i nešto svoje, u nebrušenom škotskom grafitu...

(Možda i najveći kuriozitet u ovoj pomalo bizarnoj storiji je što je agent Luisa Fergusona, Bil Mekmurdo, nekada zastupao Džordža Besta...)

Dalo bi se tu povući još paralela: kao što je Škotska nekada nešto značila u fudbalu, značila je i Bolonja, i mada je poslednja titula osvojena pre ravno 60 leta, već godinama je taj klub jedna posve simpatična priča, sa svojim napretkom korak po korak, sve do, možda već sada, mesta u Ligi šampiona.

Nije Luis Ferguson prvi Škot u Kalču – Denis Lou bio je pionir, još tamo šezdesetih, a ostavio je traga i Grem Sunes, Luisov prethodnik u Bolonji bio je Aron Hiki, kojeg ove sezone povremeno gledamo u Brentfordu – ali su u ono zlatno, ili makar pozlaćeno doba škotskog fudbala, uglavnom Talijani preskakali Hadrijanov zid. Paolo Di Kanio, Fabricio Ravaneli, Đenaro Gatuzo, Lorenco Amoruzo i, možda najviše od svih Marko Negri, i dalje su među kultnim herojima škotskog fudbala.

Sada je jedan momak uspeo sve da preokrene, a da stvar bude čudnija, taj momak zna da igra lopte.

Škot koji zna lopte... e toga baš davno nije bilo.

Ovo je ta sezona - u Bolonji će se igrati Liga šampiona!

Okej, nije Luis Ferguson najnadareniji dečko kojeg ćete videti, ali ima "ono nešto" što će ga učiniti ne samo glavnim pokretačem ekipe Tijaga Mote – a taj je znao štošta o igranju u veznom redu – nego i, za kratko vreme, kapitenom kluba sa čuvenog stadiona Renato Del'Ara, za koji se nadamo da će uvek ostati takav kakav jeste.

Bolje Ferguson kontroliše prostor nego što kontroliše loptu, što ga ne stavlja baš u prvi plan kada gledate sjajnu Bolonju ove sezone – jesu izgubili od Intera, ali nekoliko kola pre toga Rosoblu su uz Inzagijevu ekipu bili najbolja zabava u Seriji A, pa i šire – sigurno ne kao Zirkzea, pa ni kao Rikarda Orsolinija, ali Škot je najverniji ađutant svog trenera, i srce i lopata ovog tima. I zato je na meti, vele, Juventusa i Napolija...

A nije izgledalo tako na početku: ni kada je mali Luis Ferguson verovatno jedini u odeljenju ozbiljno shvatao fudbal, ni kada je tek stigao iz Aberdina.

Lakše se, verovatno, adaptirati kada se izmestite sa krajnjeg severa Škotske u Emilija Romanju nego obrnuto, pa još u grad koji tako oduzima dah, ali drugačiji život, drugačija kultura, pre svega fudbalska, uzdrmali bi i nekog ko je stasao mnogo južnije.

Premda sigurno nije doveden za veliki novac – 3,5 miliona evra danas je prava sića – navijači su svejedno negodovali. Nakon nekoliko loših mečeva, igrači su došli na udar tifoza, a Luis Ferguson, ipak je to luda škotska glava, umalo se pobio sa njima posle jednog treninga.

Nije bilo lako ni zbog preranog Mihinog odlaska: i tek kada je Tijago Mota, i on ponekad praćen podsmehom zbog bombastičnih izjava i najava, zaista preuzeo stvari u svoje ruke, svanulo je i Bolonji i Luisu Fergusonu.

Jedan pa drugi gol, asistencija pa još koja i stara dobra ostrvska borbenost koja se nekada graniči sa nebrigom za sopstveno zdravlje, pa šta, i oni navijači koji su ga vređali sada su počeli da uče engleski sa škotskim akcentom i viču "Forza Scozia", i nije bilo ničega prirodnijeg nego da se traka nađe oko ruke momka sa brojem 19 na leđima.

Džošua Zirkze i Luis Ferguson (@Reuters)

Tijago Mota molio je novinare da ne pišu toliko o njemu jer će onda svi znati kakvo blago ima Bolonja ("Zna kako da povuče, zna da se brani, ima savršen mentalitet, daje golove, vredno radi da bude bolji svakog dana, i zaslužuje sve lepo što mu se događa... Ali neću više o njemu da pričam, samo da bih ga što duže zadržao u klubu"), no duh je napustio bocu (viskija?), a talenat ne može da se sakrije.

Čak i ako ste Škot, ili posebno kada ste Škot u Kalču.

Velika je to stvar i za škotski fudbal i za reprezentaciju koja sve više nade polaže u njega: mora biti da nam fudbal nije toliko loš, govore oni sve glasnije, ako smo uspeli da tučemo Španiju, ako smo se plasirali na drugo Evropsko prvenstvo zaredom (sećamo se dobro kako su to učinili prvi put), ako smo za tri ciklusa prešli put od C do A divizije UEFA Lige nacija, i ako i dalje stvaramo igrače kao što je Luis Ferguson.

Da se vratimo na početak ove priče, dosta stvari bi kazali i Mađari...

Voleo bi Luis da se sa Bolonjom plasira u Ligu šampiona, ali bi multimilionski transfer u neki veći klub bio još veći pečat na njegovu sjajnu karijeru. Još kada taj klub ne bi bio u Engleskoj, nego bi ostao veran putu kojim Škoti sve češće idu...