PRELAZZI: El Romantico
Vreme čitanja: 5min | sub. 27.05.23. | 09:27
Luton Taun protiv Koventri Sitija, to je razglednica iz osamdesetih, kada je sve bilo lepše i nevinije kao komedija sa Džonom Kjuzakom; to je naklon vremenu u kojem nismo znali za izraz "Finansijski fer-plej"; to je srce protiv plastike i dotrajala betonska tribina za stajanje protiv udobnog sedišta
Problem – i razlog popularnosti – filmova sa romantičnim zapletom je što se završe tačno kada treba. Uspeo je da smuva ženu svojih snova i onda se poljube i ekran se zamrači tik pre nego što njih dvoje utonu u beli saten i tako oni ostanu zauvek srećni.
Ono što ne vidimo je kad im isključe vodu zbog dugovanja ili crkne veš-mašina ili bi on da uzme kredit za auto a ona mu ne da, ili neko nekoga prevari; sve to bi pokvarilo utisak, mada bi bilo mnogo realnije.
Izabrane vesti
Tako je i sa romantikom u fudbalu. Ili makar onim što je od nje ostalo.
Evo, lepo je pisati tekstove, ma lepo je i samo razmišljati, o subotnjem duelu na Vembliju.
Luton Taun protiv Koventri Sitija, to je razglednica iz osamdesetih, kada je sve bilo lepše i nevinije kao komedija sa Džonom Kjuzakom; to je naklon vremenu u kojem nismo znali za izraz "Finansijski fer-plej"; to je srce protiv plastike i dotrajala betonska tribina za stajanje protiv udobnog sedišta.
To je doba kojeg se ne sećamo, ali ga pamtimo kao bolje.
Odigraće se ta "najskuplja od svih utakmica", kako vole da je nazivaju komentatori, neko će biti presrećan, neko će tužno gledati kako mu izmiče budućnost ispod prstiju, jedan će se simpatični klub vratiti u Premijer ligu, drugi će ostati da se pita šta je moglo da bude, i onda ćemo makar nekoliko dana imati utisak da je sa fudbalom sve u redu.
A ako želimo "pravu" priču, onu realnu i nimalo nostalgičnu, onda ćemo posetiti Luton ili Koventri za oko godinu dana, i sasvim je moguće da se posle slova sa odjavne špice ispostavi da smo dobili najgoreg premijerligaša u istoriji, sposobnog da se takmiči sa onim nesrećnim Derbi Kauntijem otoič.
Neka nas onda, još malo, neka bude romantike, makar zato što su se ove dve ekipe pre samo pet godina sretale u Ligi dva – dakle, u četvrtom rangu takmičenja – makar zato što jedni nemaju svoj stadion, a drugi ga kao imaju, ali on više nalikuje superligaškim zdanjima nego onome što čini moderni komfor evropskih arena.
Makar zato što Luton i Koventri prave jedan drugom društvo na onim listama najgorih mesta za život na Ostrvu; prvi, doduše, više od potonjih, jer otkako je šeširdžijska industrija okačena o klin, a lou-kost aerodrom ostao jedini bitan poslodavac, Luton je plodno tlo i za ekstremiste i populiste raznih fela – sreća pa uglavnom nagrabuse kada pokušaju da zloupotrebe gostoprimstvo.
Nekada je Luton imao i jednu od jačih "firmi" u huliganskom svetu, mada su se klonili bilo kakve rasne ideologije – zapravo, u svoje su redove rado primali i brojne žitelje karipskog ili afričkog porekla u ovom dalekom predgrađu Londona.
Neka i u to ime bude samo romantika, makar i zbog nas s ovih prostora.
Pisali smo pre polufinala o vezi između Koventrija i Beograda, odnosu koji je mnogo manje promovisan i mnogo manje popularan nego što je pristojno; nešto više se zna o konekciji između Lutona i zlatiborskih zora.
17.45: (3,15) Koventri (3,20) Luton (2,55)
Da Srbija, Španija, Engleska i svi koji fudbal vole nisu ostali bez Radomira Antića tokom one grozne godine, njihov bi Raddy sigurno bio pozvan u svečanu ložu mitskog stadiona; još bolje, Rob bi ga Edvards, mladi i nadareni trener Lutona, zamolio da uđe u svlačionicu i deci ispriča kako je to bilo igrati Prvu diviziju, i kako je jednom Raddy ostavio Luton u prvoj ligi, tako što je u direktnom srazu izbacio Mančester Siti.
"Šta, Luton je bio bolji od Mančester Sitija?", pitao bi neki junoša, možda najbolji strelac ekipe Klinton Moris.
A Raddy bi se samo nasmejao, možda bi već momci delili klip na kojem, u proleće 1983, u poslednjem kolu, nekoliko minuta pre kraja taj Jugosloven cepne loptu i ona uđe u gol; Luton iz Bedfordšira ostaje u ligi – tamo će se zadržati još celu deceniju, u međuvremenu će osvojiti Liga kup, na starom Vembliju, ali neće izaći u Evropu tada, zbog Hejsela i kazne britanskim klubovima – a Radomir Antić možda odlučuje da će postati trener kao njegov šef Dejvid Plit i da nikada više neće živeti bez fudbala.
Tako se prave mitovi i tako se stvara nostalgija, čak i ako sled događaja nije do kraja precizan.
Ono što jeste neupitno su propadanje Lutona i propadanje Koventrija nakon tog uzleta osamdesetih (Koventri Siti je dve godine pre Lutonovog Litlvuds kupa uzeo onaj važniji trofej, FA kup, pobedom nad Totenhemom 3:2), i ne zna se ko je izvukao deblji kraj.
Ako je, što bi se reklo, takmičenje.
I jedni i drugi su bili pred gašenjem, i jedni i drugi su spaseni na jedvite jade, i jedni i drugi su prošli kroz prljavo čistilište kao Endi Dufrejn u “Bekstvu iz Šošenka”, samo da bi se sad našli u predvorju raja.
Pre devet godina, kada je Luton dotakao dno profesionalne fudbalske piramide, kada se obreo u Konferenciji – sada znanoj kao Nacionalna liga – prizvali smo im u pomoć Radomira Antića pa zamislili, eh, scenario u kojem se vraćaju u Premijer ligu i onda na njihovu klupu dolazi Mister; moraće ovo bez njegovog direktnog upliva, mada ko zna kako može taj da pomogne s nekih viših pozicija iznad travnjaka Vemblija...
I dalje bi, što govori mnogo i u Lutonu, a jako malo o modernom fudbalu, i dalje bi Radomir Antić mogao da prepozna oronuli Kenilvort Roud, stadion nalik nijednom drugom makar u višim ligama.
Stadion će, a ne samo stotinu i kusur miliona funti koji daju dodatnu famu za finale plej-ofa Čempionšipa, biti na talonu; onaj ko pobedi možda će moći da reši svoje "stambeno pitanje", ovaj drugi će pokušati da zaboravi podatak da se retko kada poraženi u ovoj sudbonosnoj utakmici lako i brzo podigne.
Ali to "šta je bilo posle", to je već priča koja bi uništila romantiku.
Neke je, ponavljamo, neke je stvari bolje prekinuti na vreme. Zapravo, da je ovo romantični film sa fudbalskim predloškom, idealno bi bilo da se okonča negde pre prvog sudijskog zvižduka na Vembliju, da ne saznamo ni ko je ostao kratkih rukava ni ko se možebiti obrukao u Premijer ligi dogodine.
Da niko ne izgubi – ni pobratimi Beograda ni Raddy Antić, odakle god da će gledati "El Romantico", meč potresniji od dobrog dela "El Clasica" u kojima je Mister učestvovao – i da tako i Luton i Koventri, makar i samo u tom nikada snimljenom filmu, dogodine zaigraju u Premijer ligi.