Jednu priču smo čuli milion puta. Obično to bude neki taksista, ali možete na nju naleteti i na slavi, ili će je ispričati komšija što troši dane i staklenu kauciju ispred lokalnog marketa. To je ona o vraškom talentu koji nije isplivao na površinu iz potpuno neverovatnih, često oprečnih, a redovno prozaičnih razloga. Mogao je taj da bude prvak Evrope, mogao je da igra i za Zvezdu i za Partizan i za Real, mogao je da bude u polufinalu Lige šampiona, samo da se nije prokleta sudbina, vođena neprijateljskom rukom, ispred njega isprečila...

Ma jeste, mogao je. Samo da ga nije, jbg, mrzeo trener, beše?

A ima i ona druga priča, mnogo ređa, i utoliko bolja, zanimljivija, vredna pomena i teksta, a ne samo prevrtanja očima ili podgurkivanja laktovima pred zanesenom budalom koja je bila bolja od Deja, Mijata i Piksija.

Zajedno.

O fudbalerima koji su, jbg, mogli da ostanu da igraju drugu ligu ili petu ligu ili nijednu ligu, pa da se dohvate "kifle" i onda da mušterijama otvaraju mozak pričama o svojim driblinzima, toliko puta ispričanim da u nekom trenutku postanu istina, pre nego što se rasprše sa prvim narednim jutrom.

Ili da se, kao što to već bude s decom iz mešovitih brakova, toliko mešovitih da su rođeni na drugom kontinentu, toliko mešovitih da je njihov stan morao da bude u predgrađu, tamo gde je baš lako skliznuti na stranputicu, da se nikad i ne čuje za njega, da nema ni nekoga ko bi saslušao priču o propalom talentu.

Samo što, jbg, nisu ostali to. Nego su stigli u polufinale Lige šampiona.

Jer su bili previše nadareni, jer talenat, kao pijanci, deca ili helanke, ne laže, i mnogo ga je teško sakriti. Posebno kad ga prate glad i želja, pa još samopouzdanje da misliš za sebe da si i bolji nego što jesi.

A dobar si.

Gol protiv Juventusa (©Reuters)

Mogli bismo, istina, da se uhvatimo za pola tima Viljareala, iznenađujućeg polufinaliste Lige šampiona, i svuda bi se krio makar jedan narativ o iskupljenju i novim prilikama – poseban naklon za Emerija, ne samo zato što nije dozvolio da ga Arsenal ukalja zanavek, ne samo zbog svih onih titula u evrokupovima, nego i zato što je prošle zime mogao da iz malenog Viljareala parafira blanko-ček i da proda svoje znanje, dušu i ime Saudijcima, koji su ga toliko dugo vabili u Njukasl – ali to ne čini uspon Arnoa Dandžume manjim. Naprotiv.

Pre svega devet meseci, Dandžuma je bio igrač Bornmuta, spremao se za drugu sezonu u Čempionšipu, a ma koliko da Bornmut i Čempionšip sebi tepaju da su bitni, danas bi za njega znali tek posvećenici i ortaci Aleksandra Mitrovića.

Svi ostali setili bi se, i to posle malo muke, hitrog krila koje je imalo nesreću da se na južnoj obali Engleske zatekne baš u sezoni u kojoj je Bornmut morao da ispadne.

Još jedan tip doveden sa kontinenta da propadne kao žeton u Premijer ligi, još jedan čije ime nećemo umemorisati? Eventualno bi se na njega nabasalo kroz koju godinu na Vikipediji, sa konstatacijom "pa vidiš, nije imao lošu karijericu", ali hajde, ko bi smeo da stavi i sto kinti da će Holanđanin rođen u Nigeriji posle dve sezone u Bornmutu – od kojih je druga bila ispunjena putovanjima do Lutona ili Roterama – imati brižljivu kolekciju skalpova evropskih giganata?

A ti isti, ili neki drugi giganti, tražiće Dandžumu ovog leta, da im bude glavni adut, ne samo zbog tih nogu, tih trkova, tih golova, nego zbog gladi i želje i ambicije.

21.00: (1,25) Barselona (6,50) Kadiz (10,0)

Jeste La Liga nežnija prema umetnicima – ko će se stvarno patiti svakog drugog vikenda protiv siledžija iz Barnlija ili se trkati sa onim ludacima iz Lidsa; a to je još i Premijer liga, šta ćemo sa Čempionšipom i njegovih 46 ili koliko već utakmica! – i jeste Viljareal skup otpadnika i prognanika s Ostrva, od Fojta do Kapuea, od Kokelana do Đovanija Lo Selsa (samo da Totenhem opet ne pomisli da on i u Londonu može da bude takav fudbaler?), ali Arno deluje kao da bi uspeo i u Španiji, i u Ligi šampiona, i na Marsu, i da nikad ne bi dozvolio sebi sudbinu anonimusa s početka ovog teksta.

Pa kada kaže za sebe da je jedan od najboljih krilnih igrača na svetu, to jeste samohvalisanje, ali je i nešto više od toga. Stav i drčnost sa dobrom dozom pokrića.

Neki bi, naravno, rekli da nije dovoljno testiran u "velikoj" ekipi, ali ima li većeg testa od Lige šampiona? A videćemo ga, ako ovako nastavi, i na Svetskom prvenstvu – patila je za njim rodna gruda, mora ostati neki deo njega koji i dalje voli Nigeriju, ali Holandija je bila upornija i jača...

Retko kada sit stomak tera loptu do kraja, ili ako je tera, onda je ne proždire, a mali Arno retko je kada bio namiren: otac Ces i majka Hauva razveli su se kada je njemu bilo svega četiri, pa je sa sestrom i bratom jedno vreme živeo čak i u hraniteljskim porodicama, pre nego što su se napokon skrasili kod tate. Na treninge je – klišei su važni jer su istiniti, i klišei kriju toliko ljudske drame – išao gradskim prevozom kada su njegovi saigrači odavno kupovali automobile.

Nije mu bilo važno ništa sem da izađe na teren.

Velika je zabluda da su na terenu svi jednaki, i da je zato fudbal toliko popularan; ispravno je reći da su na terenu svi jednaki dok se pozdravljaju i postrojavaju, sve do trenutka kada sudija prvi put zapišti. E, tad neki budu malo manje, a neki drugi malo više jednaki. Dandžuma je bio malo više jednak, posebno kad bi mu lopta došla između vrhova kopački, pa bi krenuo da maltretira i levog i desnog beka, ponekad u isto vreme.

Mnogi ga upoređuju sa Arjenom Robenom – šteta što u Minhenu, zbog Emerijeve taktike u revanšu, nisu mogli iz prve ruke da vide sličnosti i razlike – mada on ne mora uvek da se ubaci na kontra stranu, jer ga oba stopala jednako dobro služe, jer se u oba krije eksploziv.

"Dandžumagija" je, a tek smo u aprilu, a tek nas čeka ono pravo, ove sezone bljesnula i protiv Atalante, i na kolena bacila Juventus, i ošamarila Bavarce od kojih nismo navikli da budu tako nadobudni. I nadavala se golova u Španiji.

Sledeći je Liverpul, klub koji je između Dandžume i Luisa Dijaza izabrao ovog drugog, i zasad se čini da nisu pogrešili.

Samo što niko više ne bi tako lako stavio pare protiv momka što nije ni mogao ni želeo da sakrije svoj talenat; niti dozvolio sebi da postane matorac kojeg je, jbg, mrzeo trener.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

PRELAZZI: Dandžumagija, od Bornmuta do Bajerna

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

Rukomet

Košarka igrači

eKošarka

Hokej na ledu

Bejzbol

LOL

Stoni tenis

Ragbi

Dota

Counter-Strike

Snuker

Pikado

eFudbal

Najava mečeva