PRELAZZI: Dajšova teorija relativnosti

Ovo Albert Ajnštajn nije rekao, iako će vas svi sajtovi sa citatima poznatih ubeđivati u to: "Dve su stvari bezgranične: univerzum i ljudska glupost. A za univerzum nisam siguran".

Ni ovo Albert Ajnštajn nije rekao, ma koliko da deluje da jeste: "Mera inteligencije je sposobnost da se menjaš".

Ni ovo nije rekao Albert Ajnštajn: "Definicija ludila je kada stalno ponavljaš istu stvar, a očekuješ drugačiji rezultat".

Prvi citat, pardon "citat", ubacili smo tu samo radi zabave; da su druga dva istinita, mogli bismo nazvati Šona Dajša vrlo neinteligentnim čovekom, a uz to i ludim.

Sreća njegova pa to Ajnštajn nije stvarno rekao, mada će biti mnogo onih koji će danas oko 14:30 po engleskom vremenu proći kroz kapije drevnog Gudison parka i pomisliti upravo to.

Nije kao da bi ih menadžer Evertona poslušao, zapravo, verovatnije bi ih opalio pesnicom u znojavi podbradak kada bi čuo da to govore glasno; ali da se ne menja – ne menja se (niti će), a da pokušava jedno te isto te jedno te isto, iako ne ide, ili baš zato što ne ide – pokušava.

U prvenstvu koje nam je donelo najviše uzbuđenja ove sezone ima i dosta korova, i možemo romantizovati sve te "šefild junajtede" i "lutone" do kraja poznatog univerzuma, činjenica je da nije baš svaki duel Bornmuta i Notingem Foresta baš dostojan Lige šampiona, ali niko nije težak za gledanje, praćenje, ma i razmišljanje, kao Everton.

Jeste da je ovo sezona koja je pre svega obeležena oduzimanjem bodova, pa vraćanjem dela oduzetih bodova – doći ćemo i do toga – i jeste da statistika nekada ume masno da laže, no da se ne naljuti Ajnštajn, nekada ume da bude i nimalo relativna, ali ne mogu se zanemariti kruti podaci.

Najmanje golova iz igre (svega 15, čak je i Šefild junajted dao 15, a Barnli – da, Barnli, o kojem ćemo takođe – 25), drugi najmanji posed lopte, treći najgori procenat uspešnih dodavanja, ali zato ubedljivo najveći broj dugačkih pasova.

I šta radi Šon Dajš? Manje poseda, manje kratkih dodavanja, više taktičkih zamisli, ako ih tako možemo nazvati, kada Džordan Pikford zune loptu, a onda ubogi Dominik Kalvert-Luin treba nekako da je se dokopa i da je zadrži pre nego što mu stigne pojačanje; a pojačanja često imaju više od 30 godina ili se zovu Ešli Jang.

Dobro, ima tu i ono kad imaju prekid, a Tarkovski će isto probati da je spusti i nada se da će neko da je dohvati...

Neki bi to nazvali 4-4-2, ili preciznije 4-4-1-1, a neki najrađe ne bi nazvali nikako, sem možda "Dajšbol", i svima bi bilo lakše.

------------

MOZZART TE VODI NA... NA ENFILD, SAN SIRO, VESTFALEN... STADION ILI DVORANU KOJE ODABEREŠ!

------------

Činjenica je da se sve ono što se događalo van terena, i mimo ingerencija "džindžer Murinja", odrazilo na ceo tim. Kako i ne bi. Maltretirali su Everton zbog grehova koji možda i jesu počinili, no neki drugi su bili mnogo grešniji pa su prošli i bez usmene opomene (i zasad, a i ostaće tako, ne brigajte), menadžeru je dato tačno "nula para" da pojača tim, pa je morao da se snalazi kako zna i ume, i u jednom trenutku je tih "minus deset" ujedinilo i ekipu i navijače, pa je Everton prikupio sasvim dovoljno bodova da bude u sredini tabele ne računajući minus.

Kao što je, dragi Ajnštajne, i to samo potvrđuje tvoju tezu da iste stvari mogu ne da izgledaju, nego da suštinski budu drugačije u zavisnosti od ugla posmatranja, činjenica da je Everton trenutno u najgoroj seriji otkako je Premijer lige, sa 13 celih mečeva bez pobede. Od 16. decembra 2023, kada su završili seriju od 4 trijumfa zaredom – tada se činilo da mogu, budu li im vraćeni bodovi, i da se bore za Evropu! – upisali su 7 poraza i 6 remija.

Neki od tih poraza bili su nezasluženi, kao kada ih je Vest Hem "snašao" u samom finišu na Gudisonu pre metar dana, što im je vratilo za onih 2:2 protiv Totenhema, neki od tih poraza bili su baš ruka pravde, kao kada je Šejmus Kolman, od svih, zabio svom timu za 1:2 u Bornmutu; kako bilo, to je 13 mečeva, 112 dana – prokleta da je prestupna godina, bilo bi makar jedan manje! – i cela kalendarska 2024, bez ijednog trijumfa, sve do ove subote, 6. aprila.

I šta je Šon Dajš uradio za tih 112 dana? Pa, ništa, lopte su i dalje išle visoko, visoko iz zadnje linije unapred, njegovi momci su se i dalje borili koliko su mogli – nije to neki kvalitet, da se ne lažemo – i to je i dalje bilo mučno za gledanje, ma i za pisanje.

Kad jedan 'iks' znači kraj: Ko su 'mali' od kojih drhte Pep, Klop i Arteta?

Da je neka druga situacija, odavno bi Dajš bio smenjen – ni Frenk Lampard, kiselo se smeju sada u Voltonu, nije imao tako katastrofalan niz – ali i Dajš i uprava (koja uprava? Jedna odlazi, a druga ne dolazi, dok se gomilaju nove loše vesti, novi minusi, potencijalno i nove kazne), znaju da je, paradoksalno, on i dalje jedini čovek koji može da ih spase.

I koji baš voli što je u ovoj situaciji, i koji se za pedalj neće pomeriti od onoga što najbolje zna; a ako ne uspe, nema veze, druže Ajnštajne, probaćemo ponovo, isto to, možda naredne subote bude drugačije.

A sve to – i njegovu glavu, i ono što ta glava može da donese – najbolje znaju Evertonovi današnji rivali.

Tog "sada već davnog" 16. decembra 2023, kada su "Karamele" poslednji put slavile, bilo je to na Turf muru, na stadionu Barnlija, ispred kojeg, valjda i dalje, postoji pab po imenu "Royal Dyche", i gde se i dalje pamti, i zauvek će, onih deset sezona u kojima je Barnli, zamislite vi to, stigao i do Evrope.

(Ta kratkotrajna evropska odiseja je inače, kažu neki izvori, bila jedan od razloga što su igrači počeli da gube veru u tvrdokornog engleskog, ma najengleskijeg menadžera: Šon Dajš jednostavno nije davao pišljiva boba na to što se Barnli posle bezmalo 60 godina vratio na kontinent. I dok se igračima baš terala lopta u nekom novom okruženju, on je sebi natočio pivo kada su ispali od Olimpijakosa u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Umesto da bude odskočna daska ka nekom novom Barnliju, Evropa je za mnoge bila podsetnik njegovih pre svega mentalnih, a onda i taktičkih limita.)

Šon Dajš (©Reuters)

Kao i tada, i ove subote će Barnli, gotovo siguran putnik natrag u drugu ligu – sem ako ne nanese novi poraz Evertonu – gledati u svoju prošlost ne bi li video svoju budućnost.

Da li će joj i zavideti? Da li bi navijači, kojima pod Vensanom Kompanijem ne nedostaje uzbuđenja, ali im nedostaje opipljivog uspeha (dominacija u Čempionšipu je dominacija u Čempionšipu), pristali da se obrnu uloge, da je opet tu Šon Dajš i njegov mesarski odred, da ne igraju ni za kakav utisak u revijalnom delu, nego da i naredne godine budu u Premijer ligi?

Neki bi rekli da je ispadanje zapravo najbolja stvar koja može da se desi Evertonu: podvučeš crtu, smanjiš troškove, pustiš pacove da pobegnu, napraviš novu strukturu i novi sistem, pa kad se vratiš, vratićeš se bolji i jači, ne ovako tužan; ali ti neki neka se dobro pripaze da ih negde iz prikrajka ne sluša Šon Dajš, jer se neće dobro provesti.

Ili, što bi rekao, pardon ne bi rekao Albert Ajnštajn, "Ako je A uspeh u životu, tada je A jednako X plus Y plus Z. X je rad, Y je igra, a Z je držati jezik za zubima".

PREMIJER LIGA – 32. KOLO

Subota

13.30: (9,50) Kristal Palas (5,30) Mančester Siti (1,32)

16.00: (1,70) Aston Vila (3,90) Brentford (4,90)

16.00: (1,70) Everton (3,60) Barnli (5,30)

16.00: (2,50) Fulam (3,50) Njukasl (2,75)

16.00: (3,90) Luton (3,70) Bornmut (1,90)

16.00: (2,55) Vulverhempton (3,50) Vest Hem (2,85)

18.30: (5,60) Brajton (3,70) Arsenal (1,65)

Nedelja

16.30: (4,80) Mančester Junajted (3,90) Liverpul (1,70)

18.30: (7,75) Šefild Junajted (4,80) Čelsi (1,40)

19.00: (1,42) Totenhem (4,60) Notingem Forest (7,50)

***kvote su podložne promenama