PRELAZZI: Ciro Immortale

Ćiro je mrtav. Sećanje na njega će živeti, naravno, i pominjaće ga svi koji su se očešali o tog momka s juga Italije, tog vatrenog Napolitanca, što je najzaobilaznijim mogućim putem stigao do vrha.

Sećanja ima za još dva života, to je najmanji problem, to nam je ostavio Ćiro.

Dugo se pričalo, makar su to verovali u jednom velikom gradu, da je Ćiro besmrtan. Tako su mu nadenuli i nadimak, mada će biti onih koji će ga zvati jednostavno – Kralj. U gradu koji je video svoju porciju kraljeva za ovih nekoliko hiljada godina.

A kraljeva ima ovih i onih, ima kraljeva što žive u svojoj kuli od slonovače i nikada ne siđu među narod; ima kraljeva koje ljudi poznaju samo kao ideje i kraljeva koje nikako ne vole. A eno, ima i kraljeva koji bi to bili i bez krune, iako će uvek biti onih koji će tvrditi da je to samo prosjak koji je zamenio uloge na nekoliko noći ili godina. Da je sve dobro što mu se desilo – bilo slučajno.

Da bi, da je zaista bio tako dobar, uradio nešto i van tog jednog grada, umesto da živi samo u njegovim svetlima i samo u njegovom mraku.

Eno, kada je bio poslom u Nemačkoj, tamo na početku svega, sećate li se toga? Poslali su ga sa velikim nadanjima, a bolje da nije išao; potom smo ga gledali i u Španiji, te se epizode skoro niko i ne seća, moraš dobro da zapneš sa reprizama da bi ti se scene uopšte vratile u misli.

Ćiro je mrtav, tako se završava treća sezona kultne italijanske serije "Gomora", nastale po motivima pisca i aktiviste Roberta Savijana.

Bilo je i vreme, dosta je toga proživeo, primetili bi neki, sve ostalo bi bilo preterivanje.

Bio je to kraj jedne ere, i mada su se pojavili neki novi junaci, to jednostavno nije bilo to.

A nije bilo „to“ ni za njega, za čoveka koji je uvek želeo više, i uvek osećao da dobija manje nego što zaslužuje. I koji je mislio – s pravom – da ga nipodaštavaju, zbog porekla, zbog životnih odluka, zbog karijere, zbog onoga što ne zna, mnogo više zbog onoga što zna.

Epizoda u Dortmundu (AFP)

Ne svi, naravno. Oni koji su ga voleli, oni su ga mnogo voleli. Ćiro nije bio najpametniji, nije bio ni najbolji – oh, koliko nije bio najbolji! – ali uvlačio se, možda i zato što je sazdan kao autsajder, ljudima pod kožu. Pa su mislili da su mogli da mu veruju. Pa su bili lojalni, čak i ako je on često lojalan bio samo sebi. U tom biznisu lojalnost košta, a košta najviše na kraju sezone.

Pa su navijali za njega, čak i ako je bio loš. I branili ga, posebno kada je bio loš. Pa su mu brojali žrtve: jedna u Torinu, dva u Milanu, nekoliko u rodnom gradu, još desetine svuda, istačkano je cela ona čizma crvenim tačkama, tamo gde je pogodio Ćiro, pre nego što bi se okrenuo i hladnokrvno nastavio dalje.

Pogodak kao pogodak, posle prvih pedeset prestaješ da brojiš.

Najviše su mu brojali one žrtve u gradu u kojem je živeo. A u tom si gradu nekako njihov, posebno kada nisi počeo kao njihov.

A sada? Toliko sezona kasnije, vrtiš kanale i odjednom ga više nema; nije to lako, je li, biti toliko surov svih tih godina, umori se čovek, treba mu promena, posebno kada oni koji odlučuju o svemu više ne veruju u tebe.

I zato je Ćiro morao da ode.

Zato je Ćiro, kažu, mrtav.

Shvatili ste već da je ovo priča o dvojici Ćira. Ili o najmanje dvojici Ćira.

Jedan je Ćiro Imortale, Ćiro di Marcio, čuveni protagonista "Gomore". 

Drugi je Ćiro Imobile, čuveni napadač Lacija, koji je na kraju prošle sezone rekao zbogom svojoj seriji od 207 žrtava širom Italije i Evrope i preselio se u jedan drugi, jednako uzavreli grad.

Bešiktaš je dobio svog špica, svog novog Marija Gomeza, Bosfor će čuti za Ćira i nema veze što su tog Ćira pratile glasine da je umoran i islužen; takav glas ga je, i zato smo ga voleli i mi koji sa nebeskoplavom bojom nemamo nikakvih dodirnih tačaka, tukao kao kiša u Dortmundu ili prejako sunce u Sevilji, pa je on, ipak, preživeo.

Kao što je preživeo sve one koji su tvrdili, počesto i s pravom, da on ne može biti elitni, a svakako ne ni veliki igrač ako je samo veliki igrač u jednom klubu (koji uz to nije elitan, koliko god se njegov gazda propinjao to da bude), i da se to najbolje videlo svaki put kada bi ga pozvalo u reprezentaciju.

Ništa mu nisu mogli.

U Sevilji se kratko zadržao (AFP)

I kao što je u životu Di Marcija postojao trenutak kada je shvatio šta želi da bude i šta nikada neće biti, taj prokleti Vestfalen biće prekretnica, tih desetak meseci kada Ćiro Imobile bude na stubu srama fudbalske Evrope i "Žutog zida", značiće mu mnogo više nego što je to kasnije govorio.

Doveden je u bučno leto 2014. da zameni nezamenjivog, i izgledao je kao da je Ćiro di Marcio umesto Imobilea ušao u te kopačke; plavušan iz Tore Anuncijate, kojom Imortale u "Gomori" često prolazi, dajući gas do daske, proveo je sezonu ranije u Torinu, i to kao otpadak Juventusa, a onda je dao samo tri gola u sezoni u Bundesligi.

Za one koji su navikli na Levandovskog, bilo je to ništa manje od sramote. Za Jirgena Klopa, koji bi možda u nekoj drugoj konstelaciji imao više razumevanja za Italijana, bilo je to tužno; za njegovog naslednika Tomasa Tuhela – neoprostivo.

Pet godina kasnije, Ćiro Imobile biće osvajač "zlatne kopačke", i to ispred Roberta Levandovskog, mada više nikad, evo sve do 35. leta, neće ići nikuda iz grada u kojem je našao sreću, sebe i usput oborio pokoji rekord.

Ništa od toga nije ubedilo ljude da je Ćiro Imobile vrhunski igrač. Neke nije ubedilo ni da je vrhunski špic, samo da mu se, eto, pogodilo. A kad je Lacio prošle sezone promenio lični opis, prestalo je da mu se pogađa, i evo ga sada, nova sezona je bez njega, on je negde daleko.

Samo, bude taj problem sa Ćirom, taj što odbija da ode.

Za one koji su odustali na četvrtoj sezoni "Gomore", zato što više nije bilo čoveka za kojeg su mogli iskreno da navijaju čak i kada ih nervira – ili posebno kada ih nervira – sledi mali “spojler”: Ćiro je živ, i mada njegov kismet na koncu ne može da se promeni, ako nam je dao još makar jednu godinu, više i ne možemo da tražimo.

U Sekondiljanu i Napulju ili u Bešiktašu i Istanbulu, gde god iskaču novi pogoci, nove žrtve, nove egzekucije.

Jer Ćiro, shvatili smo i to već, odbija da umre.

Autor je urednik Nedeljnika i kolumnista Mozzart Sporta.

TURSKA 1 – 3. KOLO

Petak

Alanja – Geztepe 1:1 (0:1)

/Ozdemir 48 – Helton 45/

Subota

Sivas – Ejup 0:1 (0:1)

/Kutuču 8/

Bodrum – Konja 3:1 (2:1)

/Demirbag 28ag, Puškaš 40, Ozer 88pen – Pedrinjo 45+4/

Nedelja

18.15: (1,58) Kasimpaša (4,00) Adana Demir (5,90)

20.45: (4,90) Rize (3,60) Fenerbahče (1,75)

20.45: (2,15) Antalija (3,35) Hataj (3,45)

Ponedeljak

20.00: Trabzon - Kajseri

***kvote su podložne promenama

Odloženo:

Samsun – Bašakšehir

Galatasaraj - Gazijantep