PRELAZZI: Ciao, sono il Papu

bravo marko za sjajan tekst!

Na stranu to što je preduga uvodna rečenica ovog, inače interesantno zamišljenog i relativno korektno napisanog teksta, nego se završava sa tri tačke, jer autor, verovatno, misli da bi tako moglo u nedogled ("samo se zagrevam, mogu ja i tri strane bez pauze" - kao da je reč o ronjenju na dah). Ne može, barem ne onako kako ju je napisao. Ovde je u ispravljenoj verziji, ali i takva je nepotrebno duga za uvod: "Samo ako redovno posmatrate sa strane, samo ako ste vi, da, upravo vi, bili podvrgnuti toj grozomornoj operaciji, pa više nemate zaljubljenost (?!), i nemate ništa argentinsko u sebi, samo tada vam je mogla promaći vest (ili vam se učinila toliko nebitnom da je niste ozbiljnije ni kostantovali) da je jedan tridesetpetogodišnji fudbaler došao kao slobodni agent u tim iz sredine tabele italijanske Serije A." Pamtite sigurno pojam duge, andrićevske rečenice (od koje zaziru svi iskusni pisci, jer je raskrčen put u greške i u neraskrčenost misli, konfuziju). Da, ali tamo se dešava nešto, od strane nekog, negde i nekako. Ovde ... ne. Previše je prosutog "mastila", pa se suština ni ne primeti.

Ko ovo pise? Ovo je da coveka zaboli mozak od citanja...

I gde je presao Papu na kraju? U Moncu?