M. PrelevićPRELAZZI: Bitno da je nekad bilo lepo
Vreme čitanja: 6min | sub. 13.12.25. | 08:13
Ako je vreme za rastanak – a svi misle da je vreme za rastanak, a većina to i kaže – onda daj da se sećamo lepih stvari
Logično bi bilo da, kao nedavno na ovom istom sajtu, o ovom istom klubu, samo o jednom drugom igraču, posegnemo za Bitlsima. I to za pesmom sa istog albuma. “In My Life”, tekst je napisao Džon, a muziku Pol, mada mu Džon to nikada nije priznao, verovatno je najbolja oda – ako se ta reč može upotrebiti u ovom kontekstu – prošlim vremenima, dok se polako kreće napred.
Oni jednako melanholični možda bi se opredelili za Saru Meklahlan, koja na plejlistama slične tematike obavezno zauzima visoko mesto. “I Will Remember You” ima taj stih “weep not for the memories”, koji možete shvatiti ovako ili onako, mada je bolje kada ga shvatite ovako.
Izabrane vesti
Nešto je o tome znao i Fredi Merkjuri. “To su bili dani naših života”, pevao je rahmetli Fredi, i neke stvari su, znao je, ostale, jer uvek ostaje ljubav.
Uz rizik da nam se spočita potpuno odsustvo ukusa i snobizma, te izdaja četvorke sa Mersisajda baš u dane kada je obeleženo 45 godina bez Džona, kandidujemo jednu drugu pesmu koja direktnije od svega, a jednako upečatljivo, pa još uz taj prozukli kafanski prosede na početku, govori o onome što mnogi kojima je Liverpul pri srcu ovih dana osećaju; posebno nakon eksplozivnog intervjua Mohameda Salaha u prokletoj miks-zoni i svog nuklearnog otpada koji je usledio nakon meča sa Lidsom.
Jer, ako je ovo zbogom – pozvao je Mohamed Salah, najbolji igrač Liverpula u ovom veku, svoju porodicu da bude uz njega danas na meču protiv Brajtona, meču koji će verovatno presedeti; koferi su spakovani za Kup afričkih nacija i sasvim moguće imaju one nalepnice za jedan pravac i smer – ako je ovo zbogom, dakle, onda nećemo ni o čemu lošem.
Ako je vreme za rastanak – a svi misle da je vreme za rastanak, a većina to i kaže – onda daj da se sećamo lepih stvari.
Ili, kako bi to rekla čuvena vokalna solistkinja koja jednaku pažnju posvećuje skandalima i hitovima, votki i toaletama, “bitno da je nekad bilo je lepo”.
I bilo je, da znate, lepo.
I šta još kaže Ana Nikolić, jedina koja ume da u tri-četiri stiha spakuje tugu, a da to ne deluje patetično, nego ljudski; ona koja nas je naučila da se rastajemo bez previše ljutnje?
“Nije ni važno ko je kriv, ni to ništa nije važno.”
Na onom kantaru koji se drži ispod tezge i meri malo skuplje stvari od svađa, neće biti važno – ili neće biti toliko važno – da li su se Arne Slot i Liverpul ogrešili o Mohameda Salaha ili je možda bilo obrnuto, da li se Egipćanin samo dobro skrivao a zapravo je sve vreme bio uvređena primadona, i da one priče o Liverpulu kao njegovom gradu, u kojem će mu odrastati deca, ne znače toliko mnogo, da li je moralo da se završi jedne tužne jeseni posle jednog divnog proleća pre jednog tragičnog leta.
Jer nemaju svi u sebi to da odu kao Roberto Firmino, da pomenemo samo jednog čoveka koji je sa Salahom u paru (i u trilingu) prosipao magiju tolike godine na Enfildu i drugde; a to što će Mo, po svemu sudeći, otići kao zlikovac, a ne kao heroj, ne priča mnogo o Salahu, govori svašta o Bobiju.
Otići će, ako sada ode, sa onim fotkama u teretani dok su njegovi prijatelji (ili sada samo saigrači?) na terenu Lige šampiona; dok se sa tribina čuje pesma koja nije, za promenu, upućena njemu, nego čoveku s kojim više jedva i da komunicira.
I onda na kraju, kaže pesnikinja – dobro, verovatno joj je Rasta napisao sve to, ali ona ju je prisvojila i sada je njena, kao kada je Šinejd O’Konor maznula “Nothing Compares 2 U” od Prinsa i to više nikada nije bila Prinsova pesma – i onda kad na kraju puknemo, sve to nema veze.
Jer bilo je lepo, i samo ćemo se toga sećati.
Onoga kada je debitovao protiv Votforda, i kada su sve oči bili uprte od njega. Ne samo zbog cene – ta bilo je krajnje vreme da neko bude skuplji od Endija Kerola, pobogu! – već i zato što ga je tukao glas da je previše slab za Premijer ligu i da je to Žoze Murinjo otoič dobro procenio.
Često se pojavljuje po mrežama ta fotografija na kojoj su Salah i Džerard, onda kada se kapiten kliza, a Egipćanin je Niko i Ništa u plavom dresu; svega nekoliko godina kasnije, Salah je igrač Liverpula i postiže gol na prvom meču.
Gol na prvom meču. Pa neka uče tamo neki Isaci i Vircovi i neka govore da im treba navikavanje i uhodavanje i da će sve to leći na svoje…
I možete, ako ste Ana Nikolić ili Džon Lenon ili makar navijač Liverpula koji se nikada nije kleo u Salaha, ali samo da ga ne bi urekao, možete da dosta sedite u poslednje vreme i da razmišljate, možete da krenete hronološki, pa da se setite i onog čudesnog gola protiv Evertona, u decembru 2017, još smo se svi navikavali na njega, kada ju je taj žbun primio na roglju, pa obrnuo jednog i samo prošao pored drugog, i plasirao je u malu mrežu.
Pa kada ga je dao Čelsiju, u onoj sezoni u kojoj će Crveni ostati praznih ruku, pardon osvojiće Ligu šampiona – tamo će pospremiti onaj mekani penal, kao zakasneli dug finalu koje nije odigrao zbog Serhija Ramosa – i nije da nije slavio. Pa kada je uvalio tri komada na Old Trafordu (0:5), ili dva na Enfildu protiv istog tog, samo još tužnijeg Junajteda (7:0).
Pa kada se izmotavao sa odbranom Sitija, i lepo je i sada kada je liga neizvesna, ali to rivalstvo Mančester sitija i Liverpula beše blago u kojem je trebalo više uživati, nema veze što je Pep bio uspešniji.
Pa se setite činjenice da je, od svih igrača s kojima je mogao da bude najbolji drugar, on bio najbolji ortak sa Dejanom Lovrenom, jednim pravim Balkancem.
Malo je šta više kul od te njihove “bromanse”, koja je snagu pokazala i sada, u Salahovoj nevolji…
Ali kad je stvarno bilo lepo?
Tu noć niko neće zaboraviti, i činjenica je malo posle nje stao ceo svet samo je doprinela njenoj magiji, njenoj zaostavštini.
Sve do tog trenutka, Kop se nije usudio da peva o tome da će titula nakon toliko godina i toliko lažnih zora stići na Enfild; a onda ga je Alison video kako ima tri hektara slobode tamo na sredini terena i pronašao ga, Mo je malo zezao Danijela Džejmsa i potom ju je smestio iza Davida De Hee.
Salah skida dres i trči, i Alison je brži od svetla, i od kiše, ali je Egipćanin još brži, i stadion peva “Sada ćete nam poverovati”; i nekoliko slepih miševa kasnije, Mo Salah bio je šampion Engleske.
Prošlo je skoro šest godina od tada, a kao da je bilo juče i kao da je bilo nikad; osvojiće Salah i ovog leta titulu, i biće najbolji strelac tima, i desiće se jesen 2025, ali to je neka druga priča, to se ne meri sada, već kada sve prođe, kada se glave ohlade, kada se traži saundtrek za propuštene šanse i podvlačenje crte.
U ovom aktuelnom trenutku, pred utakmicu koja mu je možda oproštajna – kako bi to nedolično bilo za svakog i od svakog! – dovoljna je samo jedna pesma, i nisu je napisali ni Džon ni Pol, a nisu pomogli ni Džordž ni Ringo. Ni Prins ni Fredi ni Sara Mekahlan.
Ako ste ikada voleli Liverpul ili Salaha, ili ako ih niste mrzeli onako kako se mrze veliki, natočite danas u 16 sati jedno piće, možda baš Aninu votku, pa pustite Liverpul – Brajton i recite sebi da nije važno ko je kriv.
Bitno je da je nekad bilo lepo.
PREMIJER LIGA, 16. KOLO
Subota
16.00: (1,75) Čelsi (3,80) Everton (5,10)
16.00: (1,75) Liverpul (3,80) Brajton (5,20)
18.30: (4,00) Barnli (3,40) Fulam (1,97)
21.00: (1,13) Arsenal (10,50) Vulverhempton (22,00)
Nedelja
15.00: (4,00) Kristal Palas (3,60) Mančester Siti (1,90)
15.00: (2,55) Notingem Forest (3,25) Totenhem (2,85)
15.00: (3,60) Vest Hem (3,45) Aston Vila (2,05)
15.00: (3,20) Sanderlend (3,45) Njukasl (2,35)
17.30: (2,05) Brentford (3,50) Lids (3,90)
Ponedeljak
21.00: (1,83) Mančester Junajted (4,00) Bornmut (4,05)
*** kvote su podložne promenama
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)