PRELAZZI: Bili Šarp i Stiv Mekvin u novom "Velikom bekstvu"

Mašta mora da bude baš bujna da bi Bili Šarp zaličio na Stiva Mekvina – dobro, obojica su malo, što bi se reklo, "oplavi", ali to je otprilike to – Džon Flek na Čarlsa Bronsona, a Kris Vajlder na Ričarda Atenboroa, ali ako je ikada vreme za ponovno gledanje kultnog "Velikog bekstva", onda je to pred utakmicu između Šefild Junajteda i Vest Bromvič Albiona.

U legendarnom filmu junaci se nalaze u bezizlaznoj situaciji, ali baš zato što su otpisani - heh, Otpisani – odlučuju da probaju nešto veliko.

"The Great Escape" je ime velikog filma s nezaboravnom glumom i muzikom koja traje, ali je u isto vreme i izraz kojim se u fudbalu, posebno u Premijer ligi, označava čudesni beg sa dna i spas od ispadanja. Svake druge-treće godine u proseku dobijemo taj jedan klub koji se batrga koliko i gde može, i onda se, u nekoliko čudesnih kola u aprilu ili maju izbavi. Lester, uoči šampionske sezone, pa ono ludilo sa Vest Bromom ili sada pomalo zaboravljeni Bredford.

Samo, treba stići do aprila i maja sa makar matematičkim izgledima za opstanak, a to je nešto što crveno-belom klubu iz grada čelika, fudbala i Džarvisa Kokera trenutno ne deluje izvodljivo.

Šefild Junajted je od najvećeg hita prošle sezone postao topovsko meso u Premijer ligi. Hajde što su oborili sve negativne rekorde i prvu pobedu zabeležili tek u Novoj godini, hajde što im pominju Derbi Kaunti, koji je onomad napabirčio jedva 11 bodova, nego što ih vređaju...

Oni su pročitani; na entuzijazam, energiju Krisa Vajldera, na to što su bili novi i potcenjeni, na to što su na prepad i spavanje uhvatili pola lige, na tome su uspeli da budu prošlosezonski hit. Sada je stvar došla po svoje, sada su izgubili svoj "modžo", ako su ga ikada i imali, ili je i to bila samo početnička sreća.

Kris Vajlder

Nisu retke priče o tim ekipama koje bi se pojavile niotkuda i očarale sve, i kad god se o tome šuška, nostalgično se srce zaputi u Veronu, tamo gde su nekada leteli magarci; još češće su, avaj, one o visokom uzletu i još hitrijem strmoglavu. Ikarovski, kada se previše približite suncu pa pomislite da stvarno umete da letite.

Šefild Junajted je posle grozomorne jeseni imao pristojan januar: nakon što su pogotkom Bilija Šarpa iz penala savladali Njukasl, izgubili su od Totenhema, ali su potom, kada to niko nije očekivao, savladali Junajted na Old Trafordu, pobedivši tako još jednog od ovosezonskih šampiona Premijer lige (a bilo ih je dosta: u avgustu je titulu osvojio Everton, u novembru je prvak, sasvim jasno i izvesno, bio Totenhem, u januaru Mančester Junajted... dok je Siti mirno ređao pobede).

Večeras je pred njima, kad smo već kod engleskih izraza "make or break"; ako Vajlder i njegovi Jorkširci ne sobale Sema Alardajsa i Vest Bromvič, naredni izazov biće izbegavanje bruke i prikupljanje više bodova od onog Derbi Kauntija.

Razloga za posrtanje Šefilda, sem sindroma druge sezone čije postojanje i jeste i nije dokazano, ima mnogo, ali jedan od njih jeste i stroga platežna politika, koja je uslovila i kikseve na tržištu i zbog koje ni u finišu prelaznog roka – mada bi se to od jednog davljenika očekivalo – nije bilo previše prometa.

Iako je klub u vlasništvu saudijske kraljevske porodice, oni se ne razbacuju novcem, i lični dohodak fudbalera je u proseku, navodno, tek nešto više od 30.000 funti sedmično.

Tu, recimo, leži deo odgovora zašto su letos izdvojili toliko para za nedokazanog Rijana Brustera, čije se igre, uprkos mladosti, trenutno mogu smatrati promašenom investicijom. Ima mnogo boljih igrača koji staju jeftinije, ali nema mnogo onih koji bi pristali da svake nedelje zarade višestruko manje od drugih špiceva u Premijer ligi.

Ako im gazde nisu obične kada je reč o ulaganjima, nisu ni ako pričamo o preuranjenom odsecanju glave menadžeru (odsecanje glave, shvatate, jer Saudijsk... okej, glupa fora). Da je neki drugi klub bez pobede u prvih petnaestak kola, sa samo dva mršava boda, odavno bi mu uručili uput za biro rada; radno mesto Krisa Vajldera je sigurnije nego većine njegovih kolega u najvišem rangu, a njegove akcije i njegov ugled, i pored povremenih optužbi da je ipak "pregažen", nisu izgubile na vrednosti, niti je neophodna horda likova sa Reddita da ga podigne iz dubioze.

Teško je zamisliti, i to je kunst Krisa Vajldera, jednako koliko i njegovo prokletstvo, teško je zamisliti Šefild Junajted sa nekim drugim na klupi; možda samo malo teže od zamisliti Krisa Vajldera na klupi nekog drugog tima.

Posebno sada, kada može makar da proba novo "Veliko bekstvo".

Statistika kaže da je, ugrubo rečeno, deset pobeda u Premijer ligi dovoljno da se osigura opstanak (mada ne uvek, što je na svojoj koži osetio upravo Šefild Junajted, onaj Nila Vornoka, pre skoro deceniju i po), pa to, uz raspored i curenje vremena, deluje potpuno neizvodljivo.

Sem ako se večeras pobedi Vest Brom.

I sem ako ste već bili tu.

A Kris Vajlder jeste, samo što je tad bio toliko mlad da je možda i mogao da se provuče kao dvojnik Ričarda Atenboroua, uz dosta scenske šminke.

Bila je to pretposlednja sezona Prve divizije, mada je zov i novac Premijer lige već bio na horizontu, i mada je sve mirisalo na budućnost. Šefild Junajted prethodnog proleća uspeo je da se dokopa elite, sa Dejvom Basetom na čelu.

Sve do dva dana pred Božić, nešto slično kao sada, Šefild Junajted nije imao niti jednu pobedu.

Ove sezone premijerno je stradao Njukasl, tada je, u čudesnom meču, pobeđen Notingem Forest. Golove za rivala dali su Stjuart Pirs i Roj Kin, tek da se vidi da to nije bilo jednostavno.

Jorkširci su čudna jedna sorta, svojeglavi i prznice, ali imaju humora na angro: kada je na Bramal Lejnu odsviran kraj, navijači su izašli na travu, ludi od sreće ili samo od autoironije, i ponašali se kao da su osvojili prvenstvo.

Ta energija, uz nekoliko naprednih poteza menadžera Dejva Baseta – doveo je psihologa, što je tada bio razlog za sprdnju u engleskim tabloidima; ali i specijalizovanog trenera za fizičku spremu i kuvara, u vreme kada je malo koji profesionalac vodio računa šta i kada jede; no možda i najvažnije, doveo je Vinija Džonsa, a kada imate Vinija Džonsa, malo vas je strah da ne date sve od sebe – probudila je nadu i kod igrača, pa su ušli u seriju pobeda i na kraju završili čak trinaesti na tabeli, dobrih dvanaest bodova iznad nesretnih Derbija i Sanderlenda. Zahvaljujući tome, biće jedni od osnivača Premijer lige godinu dana kasnije.

I sve bi to bila tek anegdotica iz prošlosti da u odbrani Šefild Junajteda na tom sudbonosnom meču u sastavu nije bio izvesni desni bek za kojeg su navijači pričali da možda nema kvalitet, ali da daje srce i dušu za svoj grad i svoj tim.

Kris Vajlder, naravno.

Možda njegovim sadašnjim pulenima, makar onima koji nisu iz Šefilda i okoline, ne znači mnogo ta priča od pre tri decenije; možda im ne znači ništa ni legendarni film, niti Bili Šarp ima vremena da nekim novim klincima objašnjava kakva je faca bio Stiv Mekvin, na kojeg nimalo ne liči.

Ali, ako večeras pobede Vest Bromvič Albion, i bez invazije navijača na teren, možda će moći da sanjaju o "Velikom bekstvu".

Naravno, primetiće neko, na kraju filma, istovetno kao u groznoj realnosti, pošto je rađen po istinitoj priči – nije scenarista to ni ulepšao – na kraju svi postradaju, cela ekipa, svi piloti, i Stiv Mekvin i Čarls Bronson i Ričard Atenboro, čak i kauboj Džejms Garner.

Ali kako beše, važno je da su pokušali, važno je da su se odvažili, važno je da je ostala dobra priča.

PREMIJER LIGA - 22. KOLO

Utorak

19.00: (2,10) Šefild Junajted (3,10) Vest Bromvič Albion (3,90)

19.00: (3,35) Vulverhempton (3,10) Arsenal (2,30)

21.15: (1,57) Mančester Junajted (4,10) Sautempton (6,00)

21.15: (2,85) Njukasl (2,95) Kristal Palas (2,75)

Sreda

19.00: (11,0) Barnli (6,25) Mančester Siti (1,25)

19.00: (3,90) Fulam (3,40) Lester (2,00)

20.30: (2,60) Lids (3,30) Everton (2,70)

21:15: (2,30) Aston Vila (3,40) Vest Hem (3,10)

21:15: (1,40) Liverpul (4,50) Brajton (8,50)

Četvrtak

21.00: (3,20) Totenhem (3,25) Čelsi (2,30)

***Kvote su podložne promenama***