PRELAZZI: Bejl, Zinčenko i snovi - možemo li večeras samo o fudbalu?

Za početak, jer je stvar krajnje ozbiljna, jedna stara pošalica u novoj verziji.

Večeras će odlučujuću bitku za Svetsko prvenstvo voditi zemlja koju ugrožava veliki sused – a taj sused joj negira i samostalnost, i posebnost, i vekovima je potčinjava, i nameće joj svoj jezik i svoje običaje – i na čijoj je strani, upravo zato što taj moćni komšija nije previše popularan, najveći deo planete.

A toj zemlji – o Velsu govorimo, je li – suprotstaviće se Ukrajina...

Eto niotkuda šege, ili makar podsetnika da istorija, pa i ona fudbalska, može da se tumači na različite načine; a premda će većina svetskih medija u prvi plan – sa opravdanim razlogom – staviti patnju jednog naroda i radost koju bi im doneo plasman na Mundijal, uz rizik da budemo proglašeni nesaosećajnim nepažljivcima, i premda nekada fudbal stvarno nije toliko važan, možemo li samo o njemu?

18.00: (2,90) Vels (3,00) Ukrajina (2,85)

Uz svu predigru finala plej-ofa, ne može se pobeći od mračne senke koja se nad plej-ofom nadvila još tamo u februaru, zbog čega se i igra sa zakašnjenjem, zbog čega emocije pretežu na jednu stranu,

Ali kad utakmica počne, onda će, makar na devedeset minuta, samo igra, i oni koji je igraju, biti važna.

E, to je najveća vrednost sporta, kakav god da bude rezultat.

Ako, dakle, možemo samo o fudbalu, i neka se makar na toliko primire oni koji imaju šta da kažu i smatraju i o onome što bi se na ukrajinskom, ruskom i još ponekom slovenskom jeziku nazvalo "okolofutbala", onda ćemo videti da i on nudi sasvim dovoljno priča i sudbina da u njega ne moramo da učitavamo još i grozne stvari.

Jer ne zaslužuju to ni jedni ni drugi momci, ni oni koji predstavljaju Vels, ni oni koji će igrati za Ukrajinu.

Prvi su, predvođeni Garetom Bejlom, po prvi put u istoriji, pokazalo je neki dan veliko istraživanje, učinili da fudbal, a ne ragbi, bude percipiran kao najpopularniji i najvažniji sport u Velsu.

Nekada su klinci od Njuporta do Bangora jurcali za jajastom loptom (na severu, gde se velški jezik i dalje razume, više nego na isključivo anglofonom jugu), a generacija za generacijom izbacivala je po jednog-dvojicu-najviše trojicu igrača, pa bi neki Gigs i Gari Spid i Ijan Raš bivali, u kontekstu velikih turnira, pominjani kao "najbolji igrači koji neće zaigrati na Mundijalu".

U deceniji za nama, između ostalog i zahvaljujući "demokratizaciji" Evropskog prvenstva, to se promenilo, ali je Mundijal još od 1958. ostao nedosanjani san generacija pod krilima crvenog zmaja.

Sada su došli na devedeset – dobro, možda i pola sata-sat više – minuta od velikog preokreta, i to u danima kada Kraljica odlikuje Bejla, a Kralj ga se, sav srećan, odriče.

Nezaposleni kapiten mogao je da se posveti svojoj prvoj ljubavi (druga je, beše golf, ako nisu zamenili mesta?), i da polako planira najveći uspeh u svojoj karijeri.

Pre punih 16 godina Garet Bejl, tada levi bek Sautemptona, debitovao je za nacionalni tim i vremenom je postajao sve više Velšanin, kao što je valjda i red.

Stotinu dve utakmice kasnije, Garet Bejl deluje kao bivši igrač svaki put kada obuče bilo koji drugi dres... ako ikada obuče bilo koji drugi dres.

Svi oni novci, pa i onih nekoliko sezona kada je igrao špica u najvažnijem klubu na svetu – možda je u ovom trofeju Lige šampiona statirao, ali nekim prethodnima je vrlo doprineo – neće moći da se porede sa novembarskim danom kada bi izveo svoju naciju, prvi put posle 64 godine, da zagrme himnu pred tribinama ofarbanim u crveno.

-------------------

Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!

--------------------

Možda je težište previše na Bejlu, možda bi trebalo pomenuti i Arona Ramzija, koji je takođe u smiraju karijere; ali činjenica je da Velsu nedostaje kvalitet, da su se ponovo pretvorili u "Bejla i drugare", ma koliko Kifer Mur, Hari Vilson, Kris Ganter ili Etan Ampadu davali sve od sebe.

Na kraju krajeva, u utakmici Lige nacija protiv Poljske gol je postigao trećeligaški vezista Džoni Vilijams...

Malo smo puta čuli, i neka to bude krucijalni razlog što se bavimo Bejlom više nego Velsom – nije kao da bi Velšanima smetalo – ne samo u fudbalu, i ne samo u Zapadnoj Evropi, nego i na Balkanu, u Beogradu, malo smo puta čuli da neki sportista kaže kako će smanjiti klupske obaveze ne bi li se posvetio svojoj reprezentaciji i svojoj zemlji. I premda Bejl i Ramzi nisu to eksplicitno kazali, sve što su uradili, odnosno nisu uradili u poslednjih nekoliko godina, ide u prilog toj tezi.

Ima Vels – opet će s klupe komandovati Rob Pejdž, jer Rajan Gigs nije bio dobar dečko – čemu da se nada, ali biće nam svima na umu i utakmica u Glazgovu, kada je Ukrajina raznela Škotsku.

Da se ne ponavljamo, govorimo samo o sportskom kontekstu: neće se izazov koji je pred Ukrajincima u Kardifu razlikovati mnogo od onog nekoliko stotina kilometara severnije u sredu uveče.

I tamo su se susreli sa fizički, taktički i tehnički inferiornim Škotima, a iako može da nam se ne sviđa taj "istočnoevropski stil", pomalo zadrt, pomalo na snagu, Škotska u Kataru ne bi imala šta da traži (sem kada je reč o Tartan Armiji, njima svako dobro), i provela bi se, verovatno, još gore nego na lanjskom Evropskom prvenstvu.

Ako Vels ima jednog i po, Ukrajina ima makar dvostruko, trostruko više fudbalera koji mogu da odluče utakmicu. Postoji, valjda, razlog što je Oleksandr Zinčenko, uprkos tome što je došao tiho, i što ga malo ko i usput pominje kada je reč o Sitijevim zvezdama, čovek od poverenja Pepa Gvardiole već toliko dugo da ponekad njegova krštenica zvuči krivotvoreno: prva zvezda Ukrajine i dalje ima svega 25 leta.

Foto: Reuters

Tu je i Ruslan Malinovski, svetla figura u pomalo demode ovosezonskoj Atalanti, pa Jarmolenko, predugo zaboravljen u Vest Hemu, no dovoljno iskusan da mu to ne smeta; visoki Jaremčuk i momak koji je svojevremeno oterao selektora Srbije u zasluženu pečalbu, Viktor Cigankov...

Da se ne dotičemo razloga koji bi se mogli nazvati “predobro poznatim”, i da na trenutak sa vage skinemo tas zvani “motivacija”, tu je i još jedan faktor koji je omogućio da satru skromne Škote: oni Ukrajinci koji nastupaju u domaćem prvenstvu, u dva najveća kluba, a to je i dalje gro odbrane i veze, silom prilika proveli su nekoliko nedelja zajedno. Sem osećaja zajedništva, to im je omogućilo da se uigraju, a i takve stvari bi mogle da presude protiv Velšana umornih nogu.

Pa, šta god da bude u Kardifu, neka bude o fudbalu i zbog fudbala.

A oni koji o fudbalu i samo o fudbalu nemaju šta da kažu i smotre?

Pa, oni bi mogli, da parafraziramo Žaka Širaka, da ovog puta ne propuste idealnu priliku da mudro zaćute.

BARAŽ ZA MUNDIJAL – FINALE

Nedelja

18.00: (2,90) Vels (3,00) Ukrajina (2,85)

***Kvote su podložne promenama