PRELAZZI: Ako vidite Danija Ingsa kako skače s mosta...

Ako ovih hladnih januarskih dana budete šetali Sautemptonom... Dobro, svejedno, ako budete šetali Beogradom, pa vas put nanese preko Brankovog mosta, ili onog mosta koji bi da sele u park, i na njemu, neka bude čudo za Pravoslavnu novu, vidite Danija Ingsa, i ako Dani Ings bude skočio sa tog mosta pravo u ledenu Savu, nemojte da razmišljate mnogo: skočite odmah za njim, jer dole vas sigurno čeka nešto dobro.

Dani Ings, recimo to tako, ne ume da pogreši.

“Pozajmili” smo ovu parabolu od jednog uvaženog kolege – on će ju napisati o jednom drugom sportskom radniku – ne bismo li pokušali da predočimo kako je to napadač Sautemptona od baksuza čijoj je karijeri bilo suđeno da klošari ispod nekog sličnog mosta postao čovek kojem se bezgranično veruje, koji sipa golove i koji je lično, tetoviranim rukama, izvukao Sautempton iz bule u kojoj se nalazio u ugodnu toplinu sredine tabele; još ne daleko od briga o opstanku, ali nadomak.

Isti onaj tim koji je stradao 0:9 od Lestera na stadionu Svete Marije slavio je proteklog vikenda u gostima protiv istog tog Lestera; ni tri meseca nisu prošla, a crveno-beli sa juga Engleske su, makar formalno – ko je rekao tri-za-tri? – sahranili duhove te košmarne noći.

A u direktnom duelu momaka koji jure titulu najboljeg strelca u prvenstvu, Dani Ings je slavio sa 1:0 nad Džejmijem Vardijem (i 2:0 u prečkama!), došavši do svog 14. pogotka, svega tri manje od lisičje ikone.

Na početku sezone, engleske kladionice nudile su kvotu od 250 da će Dani Ings biti “zlatna kopačka”; iste šanse maltene su davane Davidu de Hei ili Kasperu Šmajhelu. A Ings ne prestaje da sipa, kao kralj Mida, samo s loptom.

Sportski navijači često svoje ljubimce porede sa Bogom, krivi su za tu slatku blasfemiju i poklonici srpske košarke i navijači Liverpula, recimo; ali ono što je u svega nekoliko meseci uradio Dani Ings, to nije ništa manje do povratak iz mrtvih. Gubavac koji miriše, slepac koji je progledao, invalid koji je ustao, protegnuo se i počeo da strelja protivničke golmane.

Okej, staće, mora da stane, jer nije Dani Ings, i pored potencijala koji je pokazivao, čovek koji je sposoban da ovo radi iz sezone u sezonu, ali dođavola, lepo je dok traje i nije se moglo desiti prijatnijoj, namučenijoj osobi.

Ovako je, valjda, trebalo da bude, pomisliće neki mali glasić u Danijevoj glavi ovih dana, ubeđujući ga da je najzad sve došlo na naplatu. Ovo je ono što smo sanjali, ovo je ono što si čekao onda kada si se pojavio u Barnliju, ti, klinac iz Vinčestera – nadomak Sautemptona, i to nije da ne igra ulogu – nakon što si već u punoletstvu igrao u sedmoj-osmoj ligi, a onda zapalio Čempionšip, posle čega će te pozvati Liverpul.

I neka bude da je početak bio spor jer se valjalo prilagoditi, ipak je to jedan drugi nivo, ma u kakvom da je stuporu veliki klub je veliki klub, i neka bude da je Brendan Rodžers – onaj isti čijem će Lesteru sada presuditi i tako ga napokon kurtalisati snova o tituli, pa možda i o drugom mestu – već bio bivši kada te je doveo, ali ono što će se desiti na prvom prvcijatom treningu po dolasku Jirgena Klopa ne može se opisati nikako drugačije nego kao kosmička nepravda, znak s neba, grom koji je tu da sprži sva ona nadanja o podizanju nekog trofeja i o belom dresu sa brojem 9 koji ekonom pegla za tebe na Vembliju.

Dani Ings je, jedno desetak minuta pošto je u Melvud došao Klop i zasukao rukave, polomio prednje ukrštene ligamente.

Nije nikada lako vratiti se iz te povrede, a ponajmanje kada se sve(t) oko vas ubrzano menja. Kao čovek koji bi zaspao negde krajem devedesetih, dok su u video-klubu još umeli da ti naplate kaznu kad ne premotaš kasetu pre nego što je vratiš, i onda bi ga dočekali mobilni telefoni, Netfliks i Instagram, tako je Dani Ings, i pored najbolje volje, i pored napornog rada, i pored svih ohrabrujućih reči harizmatičnog menadžera, na spisku igrača Liverpula izgledao kao relikt prošlog vremena, kao krasta koja će sama da otpadne ako je ne češete.

Dok mu se noga lečila, Liverpul je postao nešto drugo, i nećemo sada o njima ni o tome šta je to, ali tu više nije bilo mesta za njega, ma koliko da bi, za dugih noći, ubeđivao sebe da bi svojom sposobnošću da trči čitavih 90 minuta ili svojim hitrim prvim korakom, koji mu je omogućio da ove sezone bude za vrh kopačke brži od dostine protivničkih bekova, mogao da se uklopi makar kao Divok Origi ili Đerdan Šaćiri. Nije, i tačka.

Ostaće zapisano da je zabeležio celih 14 nastupa u Premijer ligi i FA kupu i postigao ravno četiri gola. Za 36 meseci.

Englezi imaju simpatičnu kovanicu “has-been”, u značenju “bivši”, i Dani Ings bi u nekom trenutku čak i pomislio da nije loše biti “has-been”, jer te se makar sećaju, jer je drugi deo reči ipak “been”.

Nešto si, dakle, bio.

A on je postao onaj lik za kojeg moraš da se naprežeš da bi se setio, aha, to je Dani Ings, još jedan usputni špic u Sautemptonu koji je, pisali smo o tome, od uzbudljivog kluba postao još jedan usputni klub u Premijer ligi. Nije bio čak ni greška Brendana Rodžersa, kakvih je bilo o-ho-ho. Nije bio ništa.

A evo ga sada, više golova od Harija Kejna, više golova od Mohameda Salaha, više golova od Rahima Sterlinga i Gabrijela Žezusa.

Ima tu zasluga menadžera Ralfa Hasenhitla, svakako: Dani Ings je posle mršave prve sezone, u kojoj su se Austrijanac i Englez navikavali jedan na drugog, zadobio poverenje i zaslužio slobodu da bude suvereni špic Sautemptona.

Okej, zaobišle su ga i povrede, možda prvi put u karijeri otkako ga je otkrio Šon Dajš, ali tek sa hladnijim danima postaće čovek za kojim bukvalno vredi skočiti u nepoznato.

Sem što je predatorskim instinktom nastavio da posprema otpatke u šesnaestercu, Dani Ings je imao i nekoliko poteza koji su i najvećim nevernicima pokazali da nije samo oportunista ni samo čovek koji toliko mnogo trči da se uvek nalazi nadomak lopte.

Onaj gol Totenhemu, kada se posprdao sa Tobijem Aldervejreldom u stilu Pola Gaskojna sa premijere Evropskog prvenstva 1996, nije bio samo na oduševljenje društvenih mreža, nego je naterao komentatore diljem Engleske da zavape na Gareta Sautgejta da sada kada je Vardi odlučio da ga je baš briga za reprezentaciju (mada Džejmi nije izgledao kao da ga je ikada nešto previše i zanimala?) obavezno za Evropsko prvenstvo poverenje ukaže baš Ingsu.

Takvi ne propuštaju da uporede vrstu “usluge” kakvu imaju neki Danijevi rivali iz vrha liste strelaca. Nije teško Žezusu i Kunu Agueru, hoće oni reći, kada iza njih igraju De Brujne i Marez; a Dani Ings je postigao više od polovine svih golova Sautemptona u Premijer ligi iako su mu iza leđa možda solidni, ali nestalni Vord-Praus, Nejtan Redmond ili Stjuart Armstrong.

U skladu sa filmskim narativom bila je i ova osvetnička misija u subotu. Neće 2:1 tako lako izbrisati 0:9, ali pogled na tabelu – svega šest bodova iza petoplasiranog Junajteda! – a posebno na listu strelaca deluje kao melem na sve one vidljive i mentalne rane upornog, vrednog, nezadrživog, karakternog Danija Ingsa.

Staće, znamo, mora da stane, ali Ings bi dao sve da traje makar do prvog februarskog dana, kada će Sautempton gostovati na Enfildu; ili makar do Evropskog prvenstva, koje bi označilo da je sve obrnuto naglavačke i da je sve kako je nekad trebalo da bude.

Staće, ali dok ne stane, ako slučajno budete šetali Sautemptonom ili Beogradom, pa vidite Danija Ingsa kako radi nešto što na prvi pogled deluje bizarno ili bez rezona, samo ga pratite i imitirajte ga.

Zna taj šta radi.

PIŠE: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta
(FOTO: Reuters)