PRELAZZI: ... A posebno kada Vigan igra FA kup

I da nema njegove lične priče, bila bi to utakmica koja zaslužuje svaku pažnju.

Ne zbog toga što je lokalni derbi, i ne zbog Junajteda, mada je njihova sezona nalik saobraćajnoj nesreći na koju naiđeš na putu, pa znaš da ne bi trebalo da gledaš ali eto, svi krive vratove i bulje i cokću; a onda, svega koji kilometar dalje, eto još jednog udesa. Pa još jednog. Pa još jednog...

Ovog puta zbog domaćina, i onog što su oni nakratko predstavljali u engleskom fudbalu. Tad i nikad više, ili barem ne još neko vreme...

A to što sudbina ovog kluba nije naročito originalna – ima tih ikarovskih sudbina prilično, posledica su slepe ambicije ili samo slepila, i krcati su niži rangovi Engleske i drugih zemalja klubovima koji su hteli mnogo, samo da bi se oburdali u dubine – ne čini je manje zanimljivom.

Naprotiv. A posebno ne kada se igra FA kup.

Vigan Atletik osvojiće ovo takmičenje u pozno proleće 2013, kada su na Vembliju savladali moćni Mančester Siti. Jedini pogodak postigao je Ben Votson, duboko u nadoknadi vremena, nakon kornera koji je izveo momak sa brojem deset na leđima.

On je glavni u ovoj priči, on je onaj kojem je ovo lično, ali neka ga Šon Maloni još malo, neka se u miru priprema za najveći meč svoje neduge trenerske karijere.

Dakle, Vigan Atletik će osvojiti FA kup, biće to najveći uspeh u životu bivšeg fudbalera i potonjeg biznismena Dejva Vilana, koji je skoro dve decenije bio benevolentni gazda kluba iz okoline Mančestera. Biće to i najveći trenerski uspeh Roberta Martineza, i zli bi jezik rekao da se Belgijanac već deceniju uspešno šlepa na ono što je ostvario sa neuglednim "Latiksima", iz gradića koji se uvek mnogo više ložio na ragbi.

Svega nekoliko dana kasnije, Vigan će nakon osam godina ispasti iz Premijer lige; igraće kao drugoligaši i Evropu dogodine, ali ako je dolazak u vrh bio brižljivo i studiozno pripreman, pad je bio brzometno bolan.

U narednih desetak godina, Vigan će promeniti više vlasnika od stodinarke u piljari, nekoliko puta proglašavati bankrot, još toliko puta ostajati bez bodova "za zelenim stolom", imaće ih u vlasništvu i tip iz Hongkonga i mutni investitor iz Bahreina, igraće između drugog i trećeg ranga da bi ovu sezonu počeli sa minusom od osam bodova u Ligi jedan.

Ah, da, i uz nemogućnost da potroše makar i peni na bilo kakvo pojačanje, zbog čega je njihov sadašnji tim krcat pozajmljenim igračima i onima dovedenim bez ikakvog ugovora.

(Bilo je i razloga za radost: s početka 2018, Vigan je na svom stadionu pobedio Pepov Siti, opet u FA kupu, pogotkom stanovitog Vila Griga, time dodatno dajući na značaju i tom takmičenju i momku od kojeg će krenuti ona simpatična pesmica.)

Danas je Vigan opet u vlasništvu jednog milijardera, opet je budućnost neizvesna kao što je bila tokom dobrog dela njihove istorije, opet su trećeligaši i opet igraju protiv kluba iz Mančestera u "svom" FA kupu.

I opet sanjaju, jer šta ti drugo preostaje kada si u debelom minusu, bilo finansijskom ili meteorološkom ili onom na tabeli?

A evo, završio je svoje pripreme Šon Maloni, smislio je da li će mu početi Lijam Morison, verovatno najpoznatiji igrač u sadašnjem sastavu, isključivo zato što je pozajmljen iz Bajerna, ej, Minhena, biće spremni i Stiven Sesenjon (njegov brat blizanac Rajan se i dalje muči u Totenhemu) i Džoš Magenis, koji je sakupio 75 mečeva za reprezentaciju Severne Irske kao napadač, uprkos tome što je prvih desetak godina karijere bio golman, kao i lokalni heroj Kalum Mekmanaman.

Samo, da li je on spreman na ono što sledi?

Šon Maloni (@Reuters)

Šegrt Roberta Martineza, koji će zanat peći u reprezentaciji Belgije, nije samo poveznica između onog i ovog Vigana, mada će ga na to podsećati svaki ćošak stadiona DW, nama poznatijeg kao JJB, i svaki navijač koji ga pamti u plavo-belom.

Nekadašnja uzdanica Seltika, koji je s početka ovog veka delovao kao jedan od najtalentovanijih škotskih igrača u novijoj istoriji (što govori i o njemu i o novijoj škotskoj fudbalskoj istoriji), nije ni samo čovek koji je pomogao da se sruši Mančester Siti u tom mitskom finalu na Vembliju, vrhuncu posle kojeg se krila tope, ma koliko njima da mašeš.

Maloni je, mada će to pokušati danas da prikrije pred mučenim Erikom ten Hagom i gostima, veliki navijač Mančester Junajteda.

Nije, valjda, ni moglo drugačije kada se njegovo detinjstvo uzme u obzir: mada rođen u Maleziji, i mada prigrljen od zeleno-bele armije, Maloni je odrastao u Aberdinu.

A kako bi onda moglo drugačije nego da voli i ceni ser Aleksa Fergusona, o čijim se čudima na severu Škotske nikada neće zaćutati, pa samim tim i onaj naredni Fergusonov klub?

Mladi Maloni sanjaće da istrči na Old Traford, a kada je stigao u Premijer ligu - u Aston Vilu, doduše - činilo se da je napravio odsudni korak. Pa ipak, najbolje od Škotske nije bilo dovoljno dobro ni za prosečno od Engleske, i svega godinu dana kasnije Šon se opet obreo na Parkhedu. Novi pokušaj u Premijer ligi biće mnogo uspešniji za njega, jer će biti i taj trofej, mada će biti i to ispadanje...

Nakon što je pratio Martineza sve do Evropskog prvenstva 2020, Maloni se oprobao u trenerskim vodama, premda se na klupi Hibernijana nije zadržao ni pet meseci.

Vigan nekoliko dana delilo od bankrota, nagrada za upornost mu je utakmica sa Junajtedom

A onda je stigao u Vigan, pre nešto manje od godinu dana, da zameni još jednog naturščika, Koloa Turea; Vigan koji je tada bio zakucan za dno tabele i sa gazdom koji je želeo da se kurtališe bede čak i ako to znači da će klub biti ugašen; Vigan koji je imao FA kup 10 godina ranije i nije imao mnogo bodova koje je osvojio na terenu.

Dvanaest meseci od toga, Vigan stoji sasvim okej: nadoknadili su svaki minus koji ih je napao i ušuškani su u sredini tabele, a dolazi njihovo omiljeno vreme i omiljeno takmičenje.

Kada bi tim sastavljen od nula funti, entuzijazma nekolicine ljudi i prstohvata nostalgije nekako uspeo da sruši Mančester Junajted (a nije da nemaju to u svom DNK), odjeknulo bi to zbog svih muka Ten Haga i njegovog kluba; a bilo bi mnogo lepše i ljudskije kada bi se više pričalo o onom njihovom navijaču s druge strane.

Koji možda, jer šta ti je drugo preostalo kada si u raznim minusima, može da sanja o tome da će jednog dana biti s druge strane.