PRELAZZI: “Gazda pro-tips 100% sigurno” i naš novi omiljeni Alžirac
Vreme čitanja: 7min | uto. 07.07.20. | 09:56
Verovatno najneugledniji klub na zapadu Londona, tamo gde su Čelsi, Fulam i KPR, zapravo je – mahom medijski, a trenutno i fudbalski – najzanimljiviji
Ova priča odvija se, u isto vreme, u najmanje tri ravni. A ima i malo kockanja, tek da začini stvari.
Jedna je ona na Magrebu, tamo gde je njen junak rođen. To je storija o zemlji zaljubljenoj u fudbal koja nikada nije imala previše sreće ili strpljenja.
Izabrane vesti
Alžir je možda najnadarenija nacija severne Afrike, ali nemaju čime to da dokažu; i ako su srca svih ljubitelja sporta bila uz njih onog tužnog leta 1982. kada su ih Nemci i Austrijanci bratski izradili i izbacili sa Svetskog prvenstva – notorna “sramota u Hihonu” – nisu, makar na svetskoj pozornici, napravili očekivani korak dalje nakon toga, uprkos tome što su imali i takve asove kao što je bio Rabah Mađer.
Neki drugi Afrikanci u međuvremenu su bili tu da podignu, pa iznevere očekivanja, od Kameruna, preko Nigerije, do Gane...
Nacionalni tim Alžira napokon je dostojan reputacije velike zemlje i napokon je kvalitetan više nego što je kočoperan. Rijad Marez i drugari aktuelni su šampioni kontinenta (po drugi put, a premijerno van svog bunjišta), i neće biti tužno, nego će biti katastrofa ukoliko se ne plasiraju na naredni Mundijal. Bira ih Đamel Belmadi, sadašnjeg selektora sećamo se iz Sautemptona i još nekih engleskih i francuskih klubova; osvežavajuće je, eto, i to da ne mora na klupi da sedi neki polutan-stranac.
Druga je ravan ona koja izaziva mnogo više bola od fubalskih neuspeha. To je storija o rasejanju, o voljnoj i nevoljnoj dijaspori, o odlascima mladih ljudi i čitavih porodica, o migrantima koji nikada neće biti prihvaćeni tamo gde odu, a nikada neće moći da se vrate, o večitim apatridima.
Neki od njih trude se da se uklope, njihova deca pričaju bez akcenta, no mesto rođenja, boja kože ili imena ih zauvek odvajaju. Čak i kad su uspešni, čak i kad su na krovu sveta, javiće se neko da im prebroji krvna zrnca.
Onda Alžircima, kao što je slučaj sa svim narodima koji nisu imali toliko sreće u podeli karata, ostaje da maštaju: zamislite da je za nas igrao Zinedin Zidan, zamislite da za nas igra Benzema, pa Mbape kojem je mama “naša”, pa Fekir i još toliko igrača koji su sada ili u prošlosti slušali “Marseljezu”.
Roditelji našeg junaka za svoje su potomstvo želeli nešto više od izvesne nemaštine, čak i ako je to značio odlazak u nepoznato, čak i uz rizik da deca postanu Francuzi i zaborave na otadžbinu.
Porodica Benrahma živela je u Sidi Bel Abesu, tamo gde je nekada bio glavni garnizon francuske Legije stranaca, na stotinak kilometara od obale Mediterana. Odatle će, kada je malom Saidu bilo tek 11 godina, krenuti putem kojim se jako često ide, samo što će umesto predgrađa Pariza izabrati udaljenije krajeve Tuluza.
Said Benrahma tamo će početi da igra za klub po imenu Kolomijer, odakle će ga ugrabiti Nica, gde će, opet, imati sreću da naleti na Kloda Puela, koji je uvek voleo takve igrače.
Treća priča nema nikakve veze sa nedaćama. Ona je samo radost fudbala, onaj klinac je odrastao po broju godina i po iskustvu, ali nije po duhu. I ima široko polje za igru, mada to doskoro nije izgledalo tako.
“Taj bi i sireni probacio loptu kroz noge”, rekao je jednom neko za Saida Benrahmu, i sada se on te rečenice, sve i kad bih hteo, ne može otresti. A nije da se trudi, i bekovi se ponekad osećaju kao deca na igralištu s nekim matorim, ili kao kada se suočite sa jako dobrim šahistom i znate da će vas matirati i ne možete ništa protiv toga.
Čempionšip odavno nije glavomet, ta se liga može meriti sa bilo kojom mimo one prvih pet najačih (a svakako je prijatnija za gledanje od francuske?), sve je manje Engleza, sve više kontinenta, čak i Latinoamerikanaca ili onih koji na njih podsećaju.
I u takvoj konkurenciji, Said Benrahma postao je momak o kojem svi pričaju, onaj koji je nadrastao rang i koji će sigurno dogodine igrati u Premijer ligi. Sad, da li u Brentfordu ili već negde drugde...
Verovatno najneugledniji klub na zapadu Londona, tamo gde su Čelsi, Fulam i KPR, zapravo je – mahom medijski, a trenutno i fudbalski – najzanimljiviji. Pet pobeda zaredom, od čega sve četiri nakon “restarta” prvenstva, vinule su Brentford na treće mesto, odakle će vrebati kiks-dva Lidsa ili Vest Broma i pokušati da se Premijer lige domogne direktno.
Brentford je klub u usponu, ne samo na terenu: njihov Grifin Park uskoro će biti porušen, a samo je pandemija koronavirusa odložila preseljenje na novi, moderni stadion koji će moći da primi 17.000 duša – taman na koliko bi i gradić što je srastao sa prestonicom mogao da računa u Premijer ligi.
Zasluge za sve ovo, između ostalog i zbog het-trika nesrećnom Viganu u poslednjem kolu, ima Said Benrahma, no on se tu i našao na izričiti zahtev jednog od najneobičnijih vlasnika klubova u kolopletu potpunih ludaka.
Metju Benam je diplomirao fiziku na čuvenom Univerzitetu Oksford, radio je i kao finansijski direktor u Bank of America, ali je svoje znanje o brojevima i statistici vrlo brzo odlučio da preusmeri na, hm, probitačnija polja. Benam je prvo počeo rad radi za jednu poznatu englesku kladionicu, ali se potom osamostalio i počeo da, recimo to tako, deli savete o klađenju.
No za razliku od onih “Milivoje pro tips dolazi 100%” hohštaplera što vrebaju po društvenim mrežama, Benam je osmislio statistički model i ponudio ga mušterijama i drugim likovima koji su želeli da žive od kladionice. Da mu nije išlo loše pokazao je kada je 2012. kupio klub za koji navija od detinjstva, a potom i danski Midtjiland (koji će ove sezone ponovo biti prvak svoje zemlje).
Benam je statistikom ophrvan i kada gleda fudbal i tvrdi da se napadač ne gleda po tome koliko golova daje, već koliko šansi stvara i kako tim kolektivno deluje u kontekstu individualnih performansi. Ako ste gledali film “Moneyball”, ovo je najbliže tome u fudbalskom svetu, iako gazda tvrdi da ne voli kada ga porede sa Bredom Pitom.
Kako bilo, od kladže i svojih igranja ciframa Benam je stekao dovoljno novca da Midtjiland postaje sve ozbiljniji i u Evropi, a da Brentford dobije ne samo novi stadion, već i akademiju – procenjuje se da je uložio više od stotinu miliona funti za manje od deceniju koliko vodi klub u crveno-belim dresovima sa pčelom u grbu (ko je rekao Rajo Valjekano?).
A dragulj nad draguljima, vratimo se sada malo terenu i onome što nas čeka u ludom finišu Čempionšipa, da ne kažemo kraljica njegove košnice, jeste omaleni Alžirac što toliko voli da se igra lopte.
Mostarski Velež nekada je imao svoj BMV (Bajević, Marić, Vladić), a ovog proleća svoju verziju dobili su i jedan deo Londona i vrh Čempionšipa. Benrahma, Mbuemo i Votkins čine udarni trozubac Brentforda.
Sam Benrahma je ove sezone postigao 14 golova – mada će Metju Benam tvrditi da to ne mora ništa da znači – iako dejstvuje i po krilu i po sredini; ima ceo arsenal trikova koje neštedimice prodaje, od tog provlačenja kroz noge, preko pirueta, do pasova bez gledanja i šuteva iz daljine.
Kada ga gledate na terenu, najviše liči na Hatema Ben Arfu, no čini se da sa velikom sigurnošću možemo da tvrdimo da ga njegov idol (od kojeg je direktno učio u Nici) nije zarazio i potpunim ludilom u glavi.
Nije ni čudo što je na meti premijerligaša, i znajući kakav pakao ume da bude plej-of koji se smeši Brentfordu, verovatno će preko bankovnog računa, a ne preko Vemblija, završiti u najjačem prvenstvu sveta.
Na kraju, ili na početku, i ovo: Benrahma ovog leta igra sa velikom knedlom u grlu, ali i sa velikim, ako i tužnim razlogom više da da sve od sebe – početkom godine preminuo mu je otac.
On igra, iako toga možda uvek nije svestan, i za svoju napaćenu domovinu koje se nije odrekao i kojoj tek treba da donese radosti, i za sve one dečake koji se zovu čudno i koji će uvek biti targetirani kao došljaci ili “migranti”, sve dok se ne popnu na krov sveta, ako i tada.
Igra, doduše, i za brojeve koje u svojoj glavi vrti Metju Benam, a taj valjda zna, samo neće da nam kaže, i kakvi će sve rezultati biti postignuti danas, u još jednom kolu Čempionšipa...
ČEMPIONŠIP - 42. KOLO
Utorak
18.00: (2,80) Notingem (2,95) Fulam (2,80)
19.00: (1,33) Brentford (5,00) Čarlton (10,0)
19.00: (2,75) Luton (3,20) Barnsli (2,65)
19.00: (2,80) Reding (3,10) Hadersfild (2,65)
20.45: (2,05) Kardif (3,40) Blekburn (3,70)
Sreda
16.00: (2,45) Milvol (3,05) Midlzbro (3,15)
18.00: (1,85) Vest Bromvič (3,50) Derbi (4,40)
19.00: (2,85) Birmingem (3,20) Svonsi (2,55)
19.00: (2,20) Bristol Siti (3,40) Hal (3,30)
19.00: (2,30) Vigan (3,25) KPR (3,20)
20.45: (2,45) Šefild Venzdej (3,10) Preston (3,10)
Četvrtak
18.00: (1,55) Lids (3,80) Stouk (6,00)
*** kvote su podložne promenama
Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta