PRELAZZI: “Deveruša” kojoj Škotska veruje

Biće dovoljno prilika i vremena da u narednih mesec dana govorimo šta je to loše u škotskom fudbalu i kako se ponosnim gorštacima sa severa Britanije dogodilo da postanu baš toliko nefudbalska nacija.

Mada, o tome kako su Škoti upali u stupor pre četvrt veka i kako se od njega nisu oporavili mogao bi se pisati i jedan tekst dnevno sve do tog sudbonosnog okršaja u Beogradu, kada će sebe bodriti Robertom Brusom, Vilijamom Volasom i stihovima Roberta Bernsa (Zbogom planine, pokrite snegom/Zbogom doline, ravnice pod bregom...).

Ali dajmo im dan-dva da uživaju u onome što su uradili, u proboju do finala baraža i jednog koraka do Evropskog prvenstva kojem će, ako se ne desi još nešto nepredviđenije od svih ovih nepredviđenih stvari, biti i domaćini; i hajde da, uoči nastavka takmičenja u Ligi nacija, koje su započeli jako dobro, vidimo šta je to dobro – ili manje trulo – šta je ono za šta se “Tartan armija” može uhvatiti, makar i kao za slamku u Severnom moru.

A to dobro je – Stiv Klark.

Okej, naravno da je to i Endi Robertson, ali uz svaki aplauz njegovoj radnoj etici, mentalnoj čvrstini, fizičkoj snazi, samousavršavanju i sveukupnom napretku, ako vam je Endi Robertson ubedljivo najveća zvezda tima (i sasvim zasluženo kapiten!), onda vam je jasno gde vam je mesto na svetskoj pozornici.

Selektor Stiv Klark je bio igrač pomalo nalik Robertsonu, samo s druge strane, krenuo je kao desni bek a onda je postao devojka za sve (onda zapravo više Milner?). Danas, čovek koji je gotovo na pragu sedme decenije života najzad dobio priliku da pokaže šta zna, može da bude – i već je pokazao da jeste, ma koliko penali bili lutrija – nimalo tajni adut rivala Srbije u novembarskom srazu.

Stiv Klark (©Reuters)

Problem sa tim “devojkama za sve” je što ih ljudi obično lako previđaju, što ih u boljoj varijanti uzimaju zdravo za gotovo, u goroj nipodaštavaju. Postoji onaj engleski izraz “always a bridesmaid”, za nekoga ko nikada nije prva violina, ko ne dobije svojih pet minuta slave ma koliko je objektivno zasluživao.

A Stiv Klark, onaj pomalo nabusiti, ali vredni defanzivac Čelsija iz doba kada je londonski klub doživljavao prvu revoluciju – od autentično i autohtono britanskog polako će postajati kontinentalan, mondenski, sa jakim italijanskim šmekom i proklijalim holandskim izdancima – bio je takav da ga se danas sećaju samo oni navijači za koje je san snova bilo i finale FA kupa. 

Ili, ako takvih ima među ovim novim pristalicama Čelsija, oni koje su novi uspesi ipak naterali da se dohvate almanaha, biografija i istorijata...

Ima simbolike da je poslednja od 421 utakmice Stiva Klarka za Čelsi, pre odlaska u zasluženu penziju, bilo finale Kupa pobednika kupova 1998. Doneo je trofej jednom od dva svoja voljena kluba, a potom pružio ruku ortaku Rudu Gulitu i počeo svoju dugu, plodonosnu, ali skoro bez izuzetka zakulisnu karijeru “deveruše”.

Ako svaka mlada ili, dobro, glavna junakinja, mora da ima svoju desnu ruku, koja će joj ukazivati na greške, raditi sve za nju i odricati se zasluga, tu ulogu savršeno je igrao Stiv Klark.

Bio je asistent Rudu Gulitu u Njukaslu, asistent Žozeu Murinju u Čelsiju, asistent Đanfranku Zoli u Vest Hemu, asistent Keniju Dalglišu u Liverpulu, asistent Robertu di Mateu u Aston Vili...

Svrbe prsti da se napiše ona floskula kako je od svih ljudi sa kojima je sarađivao, a bilo ih je za još makar dva pasusa, Stiv Klark vredno učio, skidao fazone i uveče, kada ostane sam sa svojim mislima, u podrumu pravio nacrte za savršenu mašinu koja će jednom i njemu omogućiti da baci bidermajer dok desetine hiljada navijača urliče od radosti; svrbe prsti, ali to nekad nije istina, jer su život i karijera često umeli da šamarom kao iz lakta prekinu sva sanjarenja.

Do povratka u Škotsku, u klub za koji je navijao kao klinac – stići ćemo zajedno s njim i do Kilmarnoka, polako – prvi tim koji je samostalno vodio bio je Vest Bromvič Albion, i išlo mu je sjajno: jedna jedina sezona kada VBA nije morao da strepi za opstanak, nego se nadao i Evropi, bila je ona kada je na klubi sedeo Klark. Igrali su Lukaku, Odemvingi, Zoltan Gera i Kris Brant, Vest Brom je bio beskrajno zabavan, toliko zabavan da su u penziju ispratili ser Aleksa Fergusona sa onih 5:5, rezultatom koji bi se baš lepo uklopio u tekuću sezonu Premijer lige.

No sreća je bila kratkog daha, a brak raskinut – dobro, završili smo više sa tom metaforom – pre vremena i pre nego što mu se dala prava šansa.

Povređen, verovatno pomislivši da je njegovo prošlo, da će zanavek ostati samo talentovana usedelica (okej, morali smo još jednom), Stiv Klark se pomalo potuljeno vratio gore preko Hadrijanovog zida, u svoj Kilmarnok.

“Kili” je najstariji profesionalni klub u Škotskoj, imaju jednu titulu prvaka i tri FA kupa, igrali su svako evropsko takmičenje uključujući i Kup sajamskih gradova, ali Kilmarnok, baš kao i svi ostali ponosni klubovi iz nekada fudbalske nacije – Aberdin, Harts, Hibernijan, Dandi jedan, Dandi drugi, pa i Madervel – nije imao nikakvu šansu da se suprotstavi dosadnom i, napose, štetnom duopolu Seltika i Rendžersa, koji se samo pogoršao u onih nekoliko sezona kada je sve bilo samo suverena vladavina tima sa Parkheda.

Nije ni čudo da je, još otoič kada se o tome govorilo vrlo glasno, dobar deo navijača tih “manjih” klubova priželjkivao da se “glazgovski blizanci” otisnu na jug i završe u Premijer ligi, te da bi možda i to mogao da bude lek, ili makar hanzaplast, za sve one zjapeće rane škotskog fudbala.

Klark je u takvoj atmosferi došao u Kilmarnok, i odmah pokazao da ekipa sa Ragbi parka, koju je predvodio legendarni Kris Bojd, neće primenjivati taktiku drugih kolega kada se susretnu sa Rendžersom i Seltikom: ćuti i pravi se mrtav, možda brzo prođe. 

U prvoj utakmici, Kilmarnok je odigrao nerešeno sa Rendžersom, u drugoj nisu izgubili ni od drugog velikog kluba, ubrzo su prvi put tukli momke sa Ajbroksa, a onda i ove njihove ljute gradske i sektarijanske rivale... 

Na dvadeset prvih mečeva, Klark je zabeležio svega tri poraza. Peto mesto u prvoj sezoni ispraćeno je trećim mestom u drugoj, sa najvećim brojem osvojenih bodova u istoriji kluba. Navijači, koji su počeli da se vraćaju na stadion, potajno su se nadali da bi baš Kilmarnok mogao da razdvoji gigante, ali onda je, uoči prvog nastupa “Kilija” u Evropi posle mnogo godina i tik posle priznanja za menadžera godine u Premijeršipu, stigao poziv koji, u 56. godini života, Stiv Klark nije mogao da odbije.

Tugaljivi mandat Aleksa Mekliša zamenjen je novom nadom čoveka koji je čekao, čekao, čekao i onda čekao još malo, da bi se napokon kamera zaustavila na njemu.

Da se vratimo na njegove učitelje i saradnike, možda bi najlakše, ali i najpreciznije bilo reći da ima dosta toga “murinjovskog” u Klarkovom pristupu (najduže su, uostalom, i sarađivali), ali ne toliko po stilu igre – Škoti jesu defanzivni i tvrdi, ali nije kao da sa dozlaboga ograničenim resursima može da bira kako će igrati – koliko u onome što se u modernim kompanijama zove “man management”. 

Avram Grant i Stiv Klark (©Reuters)

On po generalijama jeste “stara škola” britanskog fudbala, ali po načinu na koji iz igrača izvlači maksimum, usađujući im veru da su bolji nego što jesu i samopouzdanje koje se videlo i tokom onih penala na Hampdenu (ishod je sprečio i podsećanje na jedan od najgorih dana u Klarkovom životu, kada se na “Lužnikiju” Džon Teri okliznuo, pa su Čelsi, Avram Grant i Klark ostali bez titule prvaka Evrope), više nalikuje trenerima sa mnogo osebujnijim CV-jevima.

Možda Škoti, ne računajući ovo oktobarsko, post-hampdenovsko busanje u grudi – koje najviše podseća na ono kad čovek tera šumske zveri vičući iz sveg glasa – i dalje baš i ne veruju svojoj reprezentaciji, ali veruju Stivu Klarku.

A to nije mala stvar.

Takvo raspoloženje biće sastavni deo njegove “Operacije Beograd”. A na nama je, Bože zdravlja, da tog vrednog i simpatičnog trenera opet malo vratimo u epizodnu ulogu...

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta

LIGA NACIJA B - 3. KOLO

Nedelja

GRUPA 1

18.00: (1,80) Norveška (3,50) Rumunija (4,70)

20.45: (5,20) Severna Irska (3,60) Austrija (1,72)

GRUPA 2

20.45: (2,95) Izrael (3,25) Češka (2,45)

20.45: (2,05) Škotska (3,35) Slovačka (3,80)

GRUPA 3

20.45: (2,15) Rusija (3,10) Turska (3,80)

20.45: (1,80) Srbija (3,50) Mađarska (4,70)

GRUPA 4

15.00: (3,00) Republika Irska (2,75) Vels (2,80)

18.00: (1,83) Finska (3,35) Bugarska (4,80)

*** kvote su podložne promenama