Predstavljamo Partizanove talente: Jevremović u stilu Dibale, Stjepanović između Duljaja i Nađa, Petrović „osmica“

Sa strancima može da se pogodi (često) ili omane (retko kad); povratnici dovode do oprečnih reakcija javnosti; došljaci iz drugih srpskih klubova pokreću pitanje cene i(li) kvaliteta; jedino oko Partizanove dece nema dileme kad se primaknu prvom timu. Svi izazivaju ne samo pažnju, nego i simpatije.

Tako je i ove zime, posle odluke kluba da, prema oceni stručnih ljudi, petoricu u ovom trenutku najdarovitijih priključi seniorskom pogonu i omogući im da otvorenih očiju sanjaju kako će ubrzo stopama momaka koji su već u inostranstvu. Drugo je pitanje dokle će stići, ali im je najmanji zajednički imenitelj da su radom i ponašanjem u Teleoptiku i omladinacima zaslužili prekomandu.

Svi će posle uvodnog dela rada u Beogradu krenuti i na centralni zimski dril, u antalijskoj regiji Belek. Neki verovatno ostati u kadru za prolećni deo sezone u Mozzart Bet Superligi i Ligi konferencije. Možda najveće šanse za takav status daju se Janku Jevremoviću (18), od kraja oktobra profesionalcu (ugovor do 2026).

„Primetili smo ga u Trsteniku, angažovali pre tri godine i otad do danas je na najzahtevnijim utakmicama pravio razliku. Bio je najbolji na nekoliko derbija, kao i na susretima sa Čukaričkim i Vojvodinom, ekipama koje uvek imaju zanimljive timove u mlađim kategorijama. Možda ni mi nismo očekivali da će rešavati takve mečeve, ali je Janko pokazao snažnu karakternu crtu, što je bitan faktor, da kad ekipi ne ide traži loptu i preuzima odgovornost“, precizira Goran Arnaut, zamenik direktora Omladinske škole Partizana.

Dok je Jevremović bio u kadetima dao je 22 gola na 31 utakmici, a jesenas je u konkurenciji omladinaca na samo 12 mečeva bio uticajan (sedam pogodaka, četiri asistencije).

„Odlikuju ga izuzetna kombinatorika, leva noga, kao i snalažjivost u situacijama „jedan na jedan“. On je fazon Paula Dibale, često ulazi unutra, razigrava ekipu, zna da gurne pas u prostor i tako pravi razliku, a na sve to i završni udarac mu je kvalitetan“, dodao je nekada bliski saradnik Ivice Ilieva, zaslužan za dolaske Leonarda i Tavambe, a od pre četiri godine desna ruka Vanje Radinovića u Partizanovoj fabrici talenata.

Janković je predvodnik tima Nenada Stojakovića, u kome se tokom prvog dela sezone nametnuo u Matija Stjepanović na poziciji zadnjeg veznog.

„Možda da igra i desnog beka“, dopunio je Arnaut pre nego što je naveo karakteristike još jednog momka iz „klase 2004“. „Jedan od najčvršćih karaktera koje sam video za prethodne četiri godine rada u omladinskoj školi. Sjajne crte ličnosti. Posvećen i profesionalan, sve daje za uspeh ekipe. Baš mu pristaje krilatica „timski igrač“. Nema konstituciju za tipičnog zadnjeg veznog, niti je brz, niti je visok, da ne očekuju ljudi od njega da bude novi Raća Petrović, Duljaj ili Nađ... Matija je nešto između. Čak ga ni u ofanzivni nema koliko Partizan traži, međutim... Vođa je! U fudbalu ne igraju samo najbolji, nekad se izbor pravi prema karakternim crtama. Stjepanović je zbog takvih odlika u stanju da popuni prazninu“.

Na istom mestu Matija Stjepanović će imati direktnog konkurenta u liku Đorđa Petrovića, godinu dana starijeg fudbalera Teleoptika.

„Dosta je napredovao dolaskom Igora Duljaja za trenera. Baš se primećuje da je krenuo uzlaznom putanjom pod instrukcijama bivšeg reprezentativca. Jedino ne mogu da mu odredim poziciju. Moje mišljenje je da je to buduća „osmica“ Paritzana. Nije „desetka“, a nije ni onaj tipični zadnji vezni. Dobar na lopti, zna da igra, možda nije individualac kao što su Sejduba Suma ili Samed Baždar, neće sam rešiti utakmicu, ali poseduje mirnoću, sposobnost reakcije iz drugog plana, obe noge jednako koristi, Englezi kažu „box to box“. Zanimljiv“.

Gočmanac sa trenerom Jovšićem i kolegom Stevanovićem (© FK Partizan)

Sva trojica navedenih su premijerno na pripremama prvog tima. Vojničkim žargonom „gušteri“, dok su golman Matija Gočmanac (19) i štoper Luka Subotić (19), pošto već imaju takva iskustva – „džombe“.

„Subotića odlikuju sjajan skok i kontrola lopte, međutim, moramo da gledamo dublje. Kad izađe visoko ostavlja ekipu u problemu. Postavlja se i pitanje brzine za vrhunski nivo. U tom smislu zaostaje sa Nikolom Milenkovićem i Strahinjom Pavlovićem, ali može da se „namesti“. Ako dobro krene, otvore mu se karte, dobije prostor i šansu u kontinuitetu moguće je da će nadoknaditi to što mu sad nedostaje. Osetljiv je ovo period, zato ga ne bih otpisivao, jer smo kao narod skloni da ili dižemo u nebesa ili bacamo u blato. Valjalo bi momka pustiti da se nametne.“

Ne samo njega. Slično važi za Gočmanca.

„Treneri golmana su kompetentniji od mene po tom pitanju, međutim, jasno je da Matija ima lepu figuru, konstituciju koja nagoveštava proboj, sve ide u pozitivnom pravcu, e sad... Kad su mirnije, lakše, utakmica deluje dobro, ali na onim jačim bude nesiguran i to ponekad prenese na ekipu. Golmani su specifični, potrebno je i Gočmancu dati šansu i čekati da sazri“, uverava Goran Arnaut, zamenik direktor Omladinske škole Partizana.