Predsednik ljubi, ali fotelju ne gubi

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)

Prelazni rok je pri kraju, počelo je Svetsko prvenstvo u košarci, u Španiji se sastavlja nova vlada, ali sve to od prošle nedelje uopšte nije bitno. Jedina tema svih sportskih i drugih medija je predsednik Fudbalskog saveza Luis Rubijales, koji je posle osvajanja Mundijala skrenuo sva svetla reflektora sa ženske fudbalske reprezentacije – na sebe.

U neobičnom napadu euforije, Rubijales je iskoristio dodelu medalja da poljubi jednu od najboljih španskih fudbalerki, Dženifer Ermoso – pravo u usta. Potom smo ga videli kako na ramenu, kao trofej, nosi Ateneu del Kastiljo. Grljenje kraljice Letisije u VIP loži je bilo protivno svim protokolima, a da ne govorimo o hvatanju za određene delove tela u prisustvu iste, i petnaestogodišnje princeze Sofije.

Kraljica, bar javno, nije učinila ništa. Dženi Ermoso je, međutim, već u svlačionici izjavila da joj se poljubac nije dopao i dodala „ali šta ja tu mogu“. Mediji, prvo inostrani, zatim i španski, su počeli da analiziraju Rubijalesovo ponašanje, da bi ih on u intervjuu te iste noći poprilično bahato nazvao „idiotima i budalama“. I grudva snega je počela da se kotrlja.

Skandal je došao do političkog vrha, i osudili su ga svi, od premijera Pedra Sančesa do glavnih opozicionih snaga, čije je slaganje praktično nemoguće postići. Ministar kulture i sporta ga je javno pozvao da podnese ostavku. Drugi, ofanzivniji borci za ženska prava počeli su da ga prijavljuju nadležnim instancama. U petak je prvi čovek Fudbalskog saveza, sa nedirnutom arogancijom, izjavio da mu ne pada na pamet da podnese ostavku. Uz gromki aplauz svih predstavnika regionalnih federacija, uključujući oba selektora, upustio se u borbu protiv „pošasti lažnog feminizma“ i požalio da je ustvari on ugrožen.

Zbog čega? Mišljenje bismo mogli da zatražimo od njegovog prethodnika, Anhela Viljara, kojem je rukovodeće mesto u Fudbalskom savezu bilo toliko interesantno da se 30 godina grčevito držao fotelje, sve dok nije uhapšen. Ni Rubijalesu novac nije mrzak. Valja se samo podsetiti kombinacija sa Đerarom Pikeom kada je Superkup Španije preseljen u Saudijsku Arabiju, a da ne govorimo o luksuznom životu i godišnjoj plati od oko 1.000.000 evra.

Španska vlada je odlučila da ceo slučaj prijavi Sudu za sportsku arbitražu i traži Rubijalesovo suspendovanje, i situacija je eskalirala do te mere, da se slučaj našao i na Nacionalnom sudu, nadležnom jer su se događaji odvijali u inostranstvu, s tim da u Španiji obično asocira na najteže oblike kriminala. Ipak FIFA, koja je pet dana izdaleka merkala situaciju, na kraju je pretekla nacionalne institucije i suspendovala Rubijalesa na tri meseca.

I ovo je neprikladno (© AFP)

Izjasnila se i većina klubova u Španiji, kao i poneki fudbaleri: Isko, Ektor Beljerin ili Borha Iglesijas koji više ne namerava da igra za reprezentaciju. Naravno, tu je i Rubijalesov neprijatelj broj 1, predsednik Lige, Havijer Tebas, koji već danima objavljuje na Tviteru ledene bregove i potopljene terene.

Preterano? Sigurno. Neophodno? Takođe. Jasno je da određena ponašanja više nisu dozvoljena, bar ne ljudima koji predstavljaju države pred kamerama celog sveta. A devojke, koje su se u suštini našle u unakrsnoj vatri i koje se već godinama bore za bolji tretman u Fudbalskom savezu, tražeći da im se ispune neki osnovni uslovi (i ovde ne govorimo o novcu, nego npr. o prevoznim sredstvima, fizioterapeutima, satnicama i mestu treninga i slično), najbolje znaju zašto nisu želele da stanu u odbranu predsednika.

Već su se prošle godine pobunile protiv selektora Horhea Vilde koji im je nametnut, i čije im se metode nisu nimalo dopadale. Tada se govorilo, i sada se ponavlja, da u savezu vlada diktatorski režim u kojem se članovi najbolje generacija ženskog fudbala svih vremena tretiraju kao da su nedorasla deca. Njih 15 je izjavilo da u takvim uslovima ne namerava da igra za reprezentaciju, uz javnu podršku Aleksije Puteljas, dvostruke dobitnice Zlatne lopte, i Dženi Ermoso, vlasnice Srebrne lopte 2022. godine. Rubijales je stao iza svog čoveka i najavljeno je da će sve biti zamenjeno.

Nekim od fudbalerki je na kraju, ipak, bilo žao da odustanu od Mundijala, i vratile su se (Ermoso je bila prva). Osvajanje Svetskog prvenstva u koje je malo ko verovao, bilo je ne samo ogroman trijumf devojaka, nego je mogao da se proda i kao pobeda selektora i predsednika. Sve dok Rubijales nije pucao sam sebi u nogu.

Ne smemo zaboraviti perspektive ženskog fudbala, kako društvene, tako i finansijske. Mimo svih očekivanja, prenosi utakmica su imali veliki stadionski i televizijski uspeh. Reprezentaciju su u Madridu dočekale gomile ljudi. I sva ova medijska pažnja i interes društva kombinovani sa maksimalnim senzibilitetom prema pravima žena u sportu i šire, automatski se prevode u veća sponzorska ulaganja.

Klubovi kao što su Barselona ili Atletiko su već pre dve decenije uvideli određene mogućnosti i održavaju ženske timove, bez obzira što time gube novac. Najbolji znak da je proces uhvatio maha je činjenica da je i Real Madrid 2020. godine odlučio da uđe u trku. „Liga F“, sa vlastitom upravom i nezavisna od Fudbalskog saveza, postoji od 2022. 

Sa članovima šampionske generacijem (© Reuters)

Nedostatak profesionalizma je još uvek veoma vidljiv. Počevši od samih utakmica, gde svaki prosečan ljubitelj fudbala – naviknut da gleda muškarce – uglavnom biva razočaran. Preko komentatorki prenosa od kojih se čuju biseri kao: „Ova igračica je dodala loptu ovoj drugoj“. Do fotografija devojaka prilikom slavlja na Ibici gde se primećuje da su daleko od perfektnih mišića njihovih muških kolega. Mišići se lako rešavaju personalizovanim programima u teretanama, nivo igre raste sa treninzima i dolaskom novih talenta, a komentatori/ke koji često rade, brzo nauče sva imena napamet. Razvoj je neminovan, ali je očigledno da Fudbalski savez ne ide ukorak sa klubovima.

Luis Rubijales je, mora se reći, bio sposoban rukovodilac. Uspeo je da zaradi mnogo novca za regionalne federacije, i njihove zadovoljne uprave su uglavnom tu da mu pruže podršku. To je veoma jasno objasnio predstavnik Kanara, Hose Huan Arensibija: uz sve pohvale za dostignuća, na ovim udaljenim ostrvima gde je teško raditi bez državnih subvencija i sponzora, postalo je neisplativo podržavati lidera. I nema ljutnje.

Međutim, Rubijalesovo uspešno upravljanje nije dotaklo ženski fudbal. O tome svedoči činjenica da mu podršku nije pružila nijedna sadašnja, niti bivša članica reprezentacije. Upravo suprotno, na njegovo odbijanje da se povuče, jednoglasno su reagovale odbijanjem da dalje brane boje Španije.

Zahteva se ostavka i zahtevaju se promene. Poljubac nametnut Dženi Ermoso nije suština problema. Samo je – kao što nam je slikovito objasnio Tebas – vrh ledenog brega.

PIŠE: Ognjenka Marić