Četiri dana bajke, 361 dan košmara

(od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Niša)

Statistika kaže da je Niš prema poslednjem popisu bio treći najmnogoljudniji grad u Srbiji. Iste te brojke ističu da je fudbalski klub iz ovog grada, Radnički, već godinama u samom vrhu srpskog fudbala. A onda dolazimo do košarke, koja kraj Nišave naglo "oživi" samo tokom četiri dana u godini, sredinom februara, kada je na programu Kup Radioja Koraća. Šta se dešava preostali 361 dan u godini?

Ne tako davno, tačnije sve do 2016. godine, Konstantin je bio čvrsto "uporište" košarke u južnom delu Srbije. Košarkaši ovog kluba su redovno pronalazili put ka samoj završnici domaćeg šampionata, čak i u ono vreme kada je u Superligu išlo samo pet klubova. Onda je došla 2017. godina i potpuni krah košarke na obalama Nišave.

Konstantin je tu sezonu završio sa svega tri pobede, što je značilo automatsku selidbu u Drugu mušku ligu Srbije. I umesto da se tada nešto promeni, krene na bolje, zapravo se tonulo sve dublje. Da stvar bude još zanimljivija, Konstantinu se u drugom rangu sada priključio još jedan klub iz Niša, Fer Plej.

Rekli biste da je to odlična stvar i pokazatelj da će Niš konačno krenuti na pravi put, međutim, priča je prethodnog leta bila potpuno drugačija. Oba kluba dugo nisu mogla da se okupe, da naprave takmičarske sastave i budu konkurentna u drugom rangu Srbije. To uostalom potvrđuje trenutni pogled na tabelu Druge muške lige Srbije. Konstantin i Fer Plej zauzimaju 11. i 12. mesto na tabeli sa po pet pobeda iz 17 utakmica.
"Godinama unazad postoje problemi u organizaciji u timu Konstantina. Sve se uklapa, prepravlja i pokušava da održi u poslednji sekund. Pre početak nove sezone, nekako su uspeli da dogovore ostanak trenera. Prava šteta, jer su ljudi u Nišu željni košarke. Mladi još uvek žele da se takmiče i nadmeću. Postoji tu veliki broj manjih klubova, koji se nadmeću u juniorskim i nižim ligama. Tu su OKK Junior, Niš... Sa druge strane, tu je Fer Plej koji je za samo par godina prošao put od najnižih grana do druge lige. Međutim, za nešto više potrebno je više kvaliteta, ali i novca, koji je uvek problem, ne samo u Nišu, nego generalno u čitavom srpskom sportu", ističe naš sagovornik, Ivan Bogić, koji je dobro upoznat sa dešavanjima u niškoj košarci.

Izbegavao je Konstantin selidbu u treću ligu Srbije, odnosno Prvu regionalnu ligu, samo pukom srećom tokom poslednjih nekoliko godina. Određenim dopunama, izmenama, promenama u poslednji čas, Nišlije su uvek uspevale da ugrabe slamku spasa i održe se bar u drugom rangu, iako su rezultatski zaslužili da se presele u niži rang. No, kako to obično biva, kvalitet je taj koji privlači ljude, pa tako na utakmicama Konstantina ove sezone i nema previše publike.
"Dok je Konstantin igrao u Košarkaškoj ligi Srbije, tribine su obično bile sasvim solidno popunjene za taj nivo. U Superligi je to sve bilo još bolje, ali je sada situacija potpuno drugačija. Tek nekoliko desetina, stotina gledalaca dođe da pogleda košarkaške mečeve ovog kluba u drugom rangu, valjda svesni da to više nije to", dodaje Bogić.

Sa druge strane, potpuno paradoksalno, fudbal u Nišu je uvek bio sport "na visokoj nozi". Seća se "južna pruga" polufinala Kupa UEFA iz osamdesetih godina prošlog veka, sa ponosom ističe sve uspehe koje je Radnički postigao kroz sve te godine. Sada se prate dešavanja u Superligi i nada se da će Nišlije bar dograbiti kvalifikacije za Ligu Evrope. Jer vremena su se promenila i srpski fudbal više odavno nije tamo u samom "evropskom kremu".

No kakav god da bio, Radnički je trenutno, bar poredeći rezultate, niški sportski kolektiv broj jedan. Iza sportske dvorane "Čair" tek stidljivo vire reflektori sa renoviranog fudbalskog zdanja, koje vikendima okuplja pasionirane zaljubljenike sporta u prilično velikom broju. A baš u toj dvorani, koja inače ima kapacitet da primi gotovo 5.000 gledalaca, bude popunjeno tek nekoliko desetina sedišta i sve više izgleda na horor film, nego na sportsku predstavu.

I onda dolazimo do onog ključnog pitanja, da li zaista sve mora da bude tako? Sami smo svedoci da se košarka "naglo" probudi tokom ovih pet dana februara u Nišu, kada u grad dođu najbolji klubovi iz regiona. Još juče smo imali prilike da gledamo pune tribine "Čaira" na meču između Crvene zvezde i BKK Radničkog, a dobar deo gledalaca ostao je da isprati i drugi četvrtfinalni meč između Mege i Slobode iz Užica, koji je bio izuzetno uzbudljiv sve do samog kraja.
"Sa porastom kvaliteta i publika bi se vratila na tribine. Međutim, potrebno je uložiti dosta više nego što se to sada čini i prvo nagovestiti povratak u Košarkašku ligu Srbije. Veliki broj sada uspešnih košarkaša ponikao je upravo u Nišu, što znači da podloga postoji. Ljudi vole košarku, samo sve treba razviti", zaključuje Bogić.

I evo, dvojica Nišlija baš tokom ova četiri dana imaće priliku da igraju "kod kuće". Tačnije, jedan je priliku za to imao još juče. Andrija Marjanović je možda odigrao ključnu ulogu u preokretu Mege protiv Slobode, odigravši odlično u odbrani i tako ograničivši Užičane u reketu. Sa druge strane, Zoran Paunović će danas sa Dinamikom pokušati da napravi iznenađenje protiv FMP-a i pokaže "svojima" koliko može. Da ne pominjemo Stefana Jovića i mnoge druge, koji dominiraju evropskom i domaćom scenom.

Niš već duže vreme sanja, ali ne tako slatke snove. Možda je ovo pravo vreme da se probudi iz tog košmara i krene napred. Zbog košarke, ako ništa drugo.

Foto: MN Press, ABA liga (KK Mega Bemax / Ivica Veselinov), Star Sport