Kako je ugovor potpisan na salveti u Pirotu promenio istoriju Saragose

Smrt Radomira Antića duboko je pogodila Srbiju i Španiju. Pamtićemo ga kao selektora koji je ujedinio navijače i naterao nas da verujemo. U Engleskoj će ga pamtiti pristalice Lutona, posebno zbog onog gola kojim je izbacio Mančester Siti iz prve lige. Međutim, najveći trag je ostavio u Španiji. Vodio je tri najveća kluba – Barselonu, Real i Atletiko. Sa Jorgandžijama je čak osvojio jedinu duplu krunu u istoriji kluba. Na Iberijskom poluostrvu je i počeo trenersku karijeru u Saragosi.

U klub iz Aragona došao je prvo kao igrač, a zatim je preuzeo i klupu na inicijativu Vujadina Boškova, koji je oba puta ubedio čelne ljude Saragose da mu pruže šansu. Upravo je uz Boškova, dok je Antić igrao, trenerski zanat pekao Manolo Viljanova, nekadašnji golman španskog tima, koji se uz još jednog bivšeg čuvara mreže, Huana Luiza Irazuste, u intervjuu za španski Heraldo prisetio odlomaka lične istorije sa don Radomirom.

Viljanova je okarakterisao Misterov dolazak kao istorijski trenutak za klub, a čitav posao dogovoren je na jugu Srbije.
“Dogovorili smo se u Pirotu, gde nas je Boškov vodio na pripreme, za koje je sve troškove platio sam, kao dokaz njegove veličine u zemlji u to vreme. Tražili smo centralnog defanzivca i Vujadin mi je rekao za Hatunića, čvrstog momka koji mi se nije svideo. Jednog dana, pojavio se par sa dvoje dece ispred hotela u kome smo mi bili i nakon što ih je Boškov pozdravio, seli su da jedu u prostoriji do nas. Bio je to Antić. Nakon nekog vremena, Vike mi je rekao da je to štoper koji nam treba“, priseća se Manolo, pa dodaje: “Hteo sam da ga vidim, nisam mogao da ga dovedem tek tako. Boškov mi je rekao da je internacionalac i setio sam ga se, ali kao veznog fudbalera. Igrali smo prijateljski meč protiv Radničkog i ja sam mu predložio da igra. Imao je iza sebe godinu dana sa Fenerbahčeom. Odradio je posao toliko dobro da sam rekao Boškovu da moramo odmah da ga dovedemo.“

Poznata je anegdota o načinu na koji je Lionel Mesi dogovorio prelazak u Barselonu 2000. godine. Oracio Galjoli i Žosep Marija Mingela tada su u jednoj kafeteriji pritisnuli Karlesa Rešaka, koji je “otkrio“ mladog Argentinca, da potpiše dogovor sa katalonskim klubom – na salveti. Sve to je sa Antićem uradio Viljanova u Pirotu 22 godine ranije.
“Pozvao sam Hulijana Dijaza (generalnog sekretara) telefonom i on mi je izdiktirao kratak ugovor koji sam zapisao na salveti. Potpisali smo i Antić je postao "saragosista". Čuvao sam taj papirić u beležniku sve dok se sledeće nedelje nismo vratili u Saragosu“, kaže Viljanova.

Kako je život samo nepredvidiv. Antić se baš tada uputio ka Turskoj, spreman da nastavi saradnju sa Fenerbahčeom i da nije bilo susreta sa Boškovim, ko zna na koju bi ga stranu fudbal odveo.
“Antić je sa porodicom krenuo nazad u Istanbul i zaustavio je auto u Pirotu. Krenuo je da obnovi ugovor sa Fenerbahčeom. Ali Boškov ga je ubedio, odigrao je tu prijateljsku utakmicu i pre nego što smo otišli u krevet Viljanova ga je potpisao. Manolo je rekao da ovaj igrač ne sme da nam pobegne“, kaže nekadašnji golman Saragose.

Tako je Saragosa, bez ikakve loše namere, sprečila Antićev povratak u turski klub i promenila svoju istoriju.

PRVOKLASNI FUDBALER

Saragosa je tih godina tavorila u donjem delu tabele, ali je Antićev dolazak ohrabrio tim da se “pobije“ i sa najjačima.
“Njegovo prisustvo u timu te dve godine je bilo presudno. Bio je zvezda. Pitajte Kamusa, njegovog parnjaka u odbrani. Najbolje partije sam pružio na golu kada je on bio ispred mene. U gostima, bilo je teško postići gol zbog suđenja. Morali smo da ojačamo u La Romaredi da bismo preživeli i imali dobru godinu. I mi, tek pridošli iz druge lige, počeli smo da pobeđujemo sve, Atletiko Madrid sa 4:3, Sosijedad sa 4:0, Sevilju sa 3:1, Real Madrid sa 1:0... Antić je privlačio pažnju svojom klasom, snagom, majstorstvom u svemu. Nametnuo je iskustvo i karakter svih Jugoslovena, a oni su nešto posebno u sportu.“

Ništa slabiji utisak Antić nije ostavio ni na Viljanovu.
“Doneo je impresivan, ogroman rezultat. Fudbaler sa ogromnim karakterom na terenu. Vođa. Sa puno genijalnosti. Kada bi uzeo loptu, bio bi fantastičan, davao je perfektne pasove od po 40 metara, driblao je bezobrazno i odlučno. Spektakl“, dodaje Manolo.

Irazusta izdvaja i druge Antićeve atribute koji su se posebno isticali unutar ekipe.
“Antić je bio zaljubljen u fudbalere u nastajanju i to ne samo kao trener. Kao igrač, gledao sam kako pomaže svima. Viktoru Munjozu, Pinčiju Alonsu... Svi iz omladinskog tima su odrasli uz njega, bio im je savetnik. Postoje ljudi koji će morati da se zahvale Radomiru za život kakav su imali“, naglašava Huan.

Po dolasku u klub, Antićev “vodič“ je bio upravo Viljanova.
“Bio sam uvek pored Boškova na klupi. Bili smo smešteni u Zueri, u hotelu Las Galijas i ja sam mu govorio o rivalima i pomagao mu ako bi imao pitanja. Sa Antićem je bilo slično dok se nije uklopio u grad i običaje.“

Irazusta dovršava ovaj odeljak.
“U Saragosi, Boškov i Antić su promenili koncept rada, disciplinu, mentalitet. Oduševili su nas svojim stilom. Ta ekipa se nastanila u Primeri i trajala je 25 godina bez prekida u eliti. Temelje su postavila dva Jugoslovena.“

Antić je, prema rečima Viljanove, bez velikih problema savladao španski jezik, te mu komunikacija sa ostatkom ekipe nije predstavljala problem.
“Jezik kojim je govorio je bio blistav. Naučio ga je za dva meseca, kao svi Jugosloveni. Njegov problem je bio što se, u kući gde je provodio dosta vremena, govorilo na njegovom narodnom jeziku, što je dovelo do toga da ne napreduje još više.“

Huan Luiz se sa gorčinom priseća trenutka kada je Antić napustio Saragosu.
“Kada je otišao, bila je to nepravda. Iz nepoznatih razloga, Trobijani, Argentinac iz Elčea, morao je da dođe. Pravo nastupa imala su dvojica stranaca. Drugi je bio Valdano, pošto je Arua otišao. Antić je bio stariji, imao je tada 32 godine, ali je i dalje bio vrlo dobar. I bio je srećan u Saragosi. Još uvek ima kuću. Uveravam vas da je mesto u kome je Radomir bio najsrećniji bila Saragosa, bez obzira na uspehe koji su ga podigli u Atletiko Madridu“, ističe Irazusta.

TRENER I OSOBA OD KARAKTERA

U trenucima kada je Antić preuzimao Saragosu, Viljanova je bio direktor Siudad Deportiva.
“Došao je da uči ovde i još uvek je razmišljao kao fudbaler. Uspostavio je kompletan trening sa loptom. Bila je to revolucija. Ušao je u srž tima bliskošću, a bio je samo jedan fudbaler više", ističe Manolo.

Svoju iskrenost i karakter nikada nije želeo da menja.
“Bio je vrlo zahtevan kao trener. I to mu je ponekad stvaralo probleme. Tu su se pojavili neprijatelji. Bio je direktan. Rekao sam mu da ovo nije Jugoslavija, da bi neka laž pomogla, ali se nikad nije menjao. Boškov je bio isti, poput vojnog kapetana", zaključuje Irazusta.

FOTO: Reuters