Pre dve godine drugoligaš, danas junak Francuske: Fabregasov dar Zidanu – Lukas Da Kunja

Godinama već imaju verovatno fizički najpotentniju ekipu na planeti. I nije baš da im nedostaje talenta uz asove kakvi su Kilijan Embape, Majkl Olise ili Dezire Due. Ali poslednjih godina Francuska nikako da preskoči taj poslednji stepenik. Španija Pedrija i Lamina Jamala nikako im to ne dozvoljava. I stvorio se nekako utisak da se Trikolori nekada pogube u svoj toj brzini. Da prosto nemaju igrača koji ume da stane na loptu. Kao što je Rodri u Španiji ili Vitinja u Portugalu.

A, onda se pojavio Lukas Da Kunja.

Vezista Koma oduševio je naciju na debiju za Trikolore. Jeste Majkl Olise naterao Belgiju na kapitulaciju, ali ključevi igre sve vreme su bili u rumama 25-godišnjeg Da Kunje. U potpunosti je anulirao uticaj Jurija Tilemansa, davao ritam utakmici, uzdrmao i stativu. I tako da se na najlepši način predstavio domaćoj javnosti, jer ako ćemo objektivno – Da Kunja nije baš neko veliko ime u Francuskoj.

Nije ni mogao da bude. Rođen u Roanu, u porodici koja je zdušno podržavala Sent Etjen, iako mu je otac Portugalac, nikada nije dobio šansu u akademiji Zelenih, pa ni obližnjeg Olimpika iz Liona. Čak ni Dižon nije prepoznao njegov talenat. Zato jeste Ren čija je akademija francuskom fudbalu već podarila talente kakvi su Usman Dembele, Eduardo Kamavinga, Dezire Due…

Tom spisku sada možemo da pridodamo Da Kunju, mada on jedva da je opepelio u prvom timu Rena. Odigrao je svega 179 minuta pre no što je za okruglo milion prodat Nici. Tamo još skromnih 394 minuta, pokušao da se za očeliči na pozajmicama u Lozani i Klermonu, ni to nije pomoglo.

Ali je zato Da Kunja dobio premiju kada je 2023, u transferu teškom skromih 750.000 evra, izabrao Komo i drugu ligu Italije. Doduše, sa mnogo višim ambicijama, mada se tada još borio za opstanak u drugoj ligi. Međutim, u Komu je već bio Sesk Fabregas, još kao igrač, no to nije bila nikakva smetnja, jer Da Kunja je stigao – kao krilo. Već sledeće sezone situacija se promenila. Fabregas je postao trener i jedna od prvih odluka koju je doneo bila je da Lukasa spusti u vezni red.
“Ništa više me ne iznenađuje kod Lukasa. Ako se prošle sezojne pratili Komo u Seriji B mogli ste da vidite zašto sam svojevremeno rekao da bih najradije igrao sa 11 Da Kunja. On se prilagodio novoj ulozi, koja je inače jedna od najizazovnijih u fudbalu, jer ste opkoljeni sa svih strana. Nije vam dovoljan samo tehnički kvalitet, već I taktički i fizički, a on ima sve to… On razume sve što mi želimo da radi. Sekund instrukcije, ‘Hajde Lukas, da uradimo ovo’, i on će da sa tom idejom protrči kroz zid”, hvalio je Fabregas još tada.

(©Reuters)

U narednim nedeljama ti hvalospevi su se samo nizali. Pa i kada mu je, pred početak prošle sezone, uručio kapitensku traku.
“Lukas ulazi u četvrtu sezonu u klubu i sada je naš najdugovečniji igrač. Privilegija mi je bila da delim teren sa njim u mojoj poslednjoj igračkoj godini. Tada sam još video kako se on brzo razvija. On predstavlja sve ono oko čega gradimo ovaj klub: skromnost, radne navike, posvećenost, kvalitet i vrhunski mentalitet. Nikada nije propusto trening, uvek je stavljao tim na prvom mestu. Njegovo najbolje tek će doći”.

Fabregasova predviđanja pretvorila se u realnost maltene momentalno. Prošle sezone, sa kapitenskom trakom oko ruke, Da Kunja je postigao osam golova, namestio još pet. Sada je stigao prvi Zidanov poziv. Pa i debi u državnom timu. Odličan debi ako smemo da primetimo. Statističke podatke mogli bismo da nabrajamo dugo, ali narodski rečeno – Da Kunja je i navijačima i stručnom štabu napunio oči.
“Veoma sam zadovoljan. Nije to lako, posebno ne na debiju. Došao je u tim koji ne poznaje, a igrao kao što obično igra. Onako kako ja želim da igra – slobodno. Uradio je to veoma dobro”, komentarisao je i selektor Zidan.

Nekadašnji reprezentativac Samjuel Umtiti na istoj je liniji.
“Igrao je sa Fabregasom… A kada danas gledate Komo vidite da oni i pod pritiskom pokušavaju da igraju iz poslednje linije. Oni se jednostavno ne plaše. I kad se stalno ponavljaš u takvom stilu dođeš do nivoa da se ne plašiš pritiska ni kada te pozovu u reprezentaciju . Videlo se to. Igrao je mirno”.