Pravilo koje gubi smisao

Specijalitet srpskog fudbala godinama unazad, pa i decenijama je da i ono što se zamisli da se uradi iz najboljih namera, vrlo brzo se izokrene u potpuni besmisao.

Pravilo o bonus igračima - u osnovi razumljivo, mnogi će reći i opravdano - nije izmislio Fudbalski savez Srbije, postojalo je ponegde još u Evropi, recimo u Rumuniji, ali i ono se menjalo vremenom, od dva igrača na terenu koja moraju da zadovoljavaju taj kriterijum, pa do ovog kako je trenutno, da je dovoljno da bude jedan.

Ali, kako Srbinu nije ništa milije nego da izigra regule, čak i one koje sam donese, tako i pravilo bonusa polako postaje besmisleno i sve je više onih koji, makar u pola glasa, smatraju da ga treba ukinuti. Prvobitna ideja ili bar izgovor za uvođenje bonusa je bilo da se time guraju igrači koji mogu da igraju za mladu reprezentaciju Srbije. Da dobijaju sigurne minute u nogama, od čega bi profitirali „orlići“, rezultati bi im bili sve bolji.

Da to baš i nema neke veze, čak bismo rekli da je kontra, jer se veštački forsiraju momci koji možda i nisu toliko nadareni, ali neko mlađi od 21 godine mora da igra u svakom superligaškom timu, pokazao je i ovaj kvalifikacioni ciklus, u kojem je mladi tim Srbije, sačinjen mahom od superligaških bonusa, primio devet komada od vršnjaka iz Engleske (1:9).

Međutim, ove sezone vidimo da priča o bonusima i „orlićima“ dobija zaokret. Status bonusa u Crvenoj zvezdi od dolaska ima i Marko Stamenić, koji jeste srpske krvi, ali ne igra za mladu reprezentaciju naše zemlje, nego senior Novog Zelanda. U Vojvodini je bonus Andrija Radulović, koji je promenio fudbalsko državljanstvo i takođe nije „orlić“ nego član U21 selekcije Crne Gore. A, vrhunac stiže ovih dana, kada ulogu bonusa u sastavu srpskog šampiona dobija – Naser Điga. Tek on nema nikakvog dodira sa mladom reprezentacijom Srbije...

I to otvara Pandorinu kutiju, jer već od sledećeg prelaznog roka možemo da dođemo u potpuno suludu situaciju da, recimo, Partizan dovede 19-godišnjeg desnog beka iz npr. Svazilenda i „završi“ mu pasoš da bude bonus, TSC kupi 18-ogodišnjeg vunderkinda iz Mađarske ili Javor perspektivnog napadača 2004. godišta iz Nigerije i napravi od njega srpskog bonusa.

Neka tako i bude, niko nema ništa protiv mladih i talentovanih stranaca i neka ih je sve više, ali – čemu onda pravilo bonusa? Izigrano, obesmišljeno, najbolje ga je ukinuti. Pa, što bi se reklo, neka cveta hiljadu cvetova i neka igra svako bez obzira na godinu proizvodnje, poreklo, zemlju rođenja.

Novitet je da će status bonus fudbalera i naredne sezone imati momci rođeni nakon 1. januara 2002. godine. Od leta će dakle i Điga biti punokrvni Srbin i bonus. Iako je bila priča da će se ta granica pomeriti, ponovo radi usklađivanja sa mladom reprezentacijom, načelno je dogovoreno i čeka se zvanično usvajanje da i u sledećoj takmičarskoj godini status bonus igrača imaju isti momci kao ove.

A, nakon toga, za sezonu 2025/26 bi se preskočilo 2003. godište i krenulo od 2004. koje bi ponovo dve sezone imalo status bonusa. Ako se neko ne doseti i ukine ovo pravilo koje apsolutno više ničemu ne služi. Osim, kako šapuću u FSS, što primorava trenere koji baš i ne vole da forsiraju mlade igrače, da ipak nekog imaju u timu.

No, to onda već nije briga o reprezentaciji nego o prodaji igrača i budžetima klubova. I to je sasvim OK, samo mora li onda da bude obavezno za sve?