Pozovi Strahinju za novi stadion

Jesen 2021. u Loznici, proleće 2022. godine u Zaječaru, pa godinu dana u Leskovcu... Niz je koji na prvu deluje kao turneja po gradovima u kojima će u narednim mesecima početi sa radom najmoderniji stadioni u Srbiji, međutim zapravo se radi o poslednjim koracima u dosadašnjoj fudbalskoj biografiji Strahinje Petrovića.

Nišlija rođen 1992. godine spletom okolnosti tokom prethodne dve godine bio je deo sva tri kluba koja mogu da se pohvale impresivnim sportskim objektima u završnoj fazi izgradnje. Vezni fudbaler, koji je ponikao na Čairu posle niza godina u Radničkom karijeru je nastavio braneći boje niških Sinđelića i Cara Konstantina, dok je potom dve godine proveo u Raničkom iz Pirota. Prvi odlazak sa istoka Srbije predstavljao je početnu stranicu u zanimljivoj priči koja je usledila, a posle dve sezone tokom kojih je nosio dresove Loznice, Timoka i Dubočiće, Petrović se na ovaj period svoje karijere osvrnuo za Mozzart Sport.

Iako se pri izboru nove sredine nije vodio činjenicom da pomenuti trio klubova gradi nove stadione, iz aktuelne perspektive fudbalski kreator može da se pohvali jedinstvenim iskustvom, a na početku priče u šali je istakao da će pažljivo razmatrati sledeći korak.

"Obavio sam razgovor sa rukovodstvom Dubočice i nismo dogovorili nastavak saradnje te sam trenutno slobodan igrač. U prethodne dve sezone poklopilo se da sam igrao u klubovima koji grade nove stadione, te ekipe koje žele objekat i uslove na nivou evropskih znaju šta je potrebno da učine. Strahinja im je karta za odabrano društvo", duhovitom opaskom je započeo priču za Mozzart Sport Petrović i nastavio u ozbiljnijem tonu:

"U Loznicu sam stigao iz Pirota i o klubu nemam loše reči. Sve je bilo odlično, mada nisam mnogo igrao jer nisam bio potpuno u formi. Ljudi u klubu su bili zaista fenomenalni. Gradnja stadiona već je bila u toku kada sam došao, a mi smo trenirali i igrali u Klupcima. U Zaječar sam prešao šest meseci kasnije, najviše zbog porodice - supruge i kćerke koja ima šest godina. Iz Niša mi je Loznica bila daleko, a imao sam i problem da nađem stan. Da sam pronašao adekvatan smeštaj i da su bile drugačije okolnosti ostao bih u Loznici. Prelaskom u Timok bio sam bliže kući".

S povratkom u svoj kraj 31-godišnji vezni fudbaler sa saigračima se našao pred praktično nemogućom misijom. Cilj Timoka bio je opstanak u Prvoj ligi, ali je klub iz Zaječara kao pretposlednji u plej-autu ispao u srpskoligaško društvo.

"Za razliku od novog Lagatora koji se pravi na mestu starog, u Zaječaru se stadion gradi pored dosadašnjeg te smo imali priliku da pratimo napredak radova. Kada sam došao u Timok bili su poslednji, ali smo ostvarili niz dobrih rezultata i umalo obezbedili opstanak. U jednom momentu smo napravili iskorak za četiri pozicije, ali na kraju nismo imali snage da održimo željeni ritam i izbegnemo ispadanje".

Nerealizovan cilj bio je povod delu tadašnjih igrača da napusti Zaječar, a jedan od fudbalera koji je stavio tačku na epizodu u Timoku prethodnog leta bio je i Petrović.

"Godinama unazad sam se čuo sa upravom Dubočice i kada je Timok ispao iz Prve lige stigao je poziv. Lako smo se dogovorili i ostao sam u svom kraju. Stadion je u međuvremenu završen, čak smo se i fotografisali na njemu, očekujem da bude otvoren zvanično u prvom kolu prvenstva. Stadion u Leskovcu je jedini od ta tri koji sam uživo video završen i izgleda fenomenalno. Nema atletske staze, tribine su blizu i ne sumnjam da će atmosfera biti vatrena. Preostala dva sam u završnoj fazi video samo na fotografijama, ali je tokom izgradnje bilo jasno da će predstavljati ukrase gradova. Uveren sam da će ljudi dolaziti da gledaju fudbal i uživaju u odličnim uslovima u sva tri grada".

Južnjački temperament razlog je zbog kojeg centralni vezista nema dilemu i tvrdi da će leskovački Old Traford brzo postati poznat po vatrenoj atmosferi, ali dodaje da je jednaku strast prema fudbalu osetio i u Loznici i Zaječaru.

"Publika je bila odlična u sva tri kluba. Imali smo zaista bezrezervnu podršku, mada je temperament različit. Dubočica je ušla u viši rang te očekujem da će u narednoj sezoni interesovanje publike biti još veće, posebno jer postoje najave i da se napadne Superliga. Loznica i Timok su ispali iz rangova u kojima su učestvovali, ali verujem da to neće biti razlog za manje interesovanje gledalaca. Uveren sam da će samo stadioni biti dovoljan povod da tribine budu pune, pa makar i u srpskoj ligi ili zoni".

Iako su pred Petrovićem novi izazovi, istakao je da će ispratiti dešavanja u bivšim klubovima i poželeo im da već ovog leta odigraju premijere na novim stadionima.

"U šali, sa bliskim ljudima iz mog okruženja, komentarisao sam da bi pravedno bilo da zaigram bar na jednom od ovih stadiona. Kao Nišlija istovremeno maštam i o povratku u Radnički, klub u kojem sam ponikao. Još se nadam, smatram da mogu da budem na nivou potrebnom za Superligu... Videćemo. Govorilo se i da će Radnički tokom najavljivanog renoviranja Čaira da se preseli na stadion Dubočice. Atmosfera u Leskovcu bi bila odlična, na pola sata je od Niša i verujem da bi to bio pun pogodak. Možda se tim scenariom ispune dve želje - da se vratim u prvi klub čiji sam dres nosio i da zaigram na novom stadionu. Tada bi mi ostalo još da gostujem Zvezdi i Partizanu i da okačim kopačke o klin", rekao je uz osmeh Petrović.

U RADNIČKOM TOKOM GODINA USPONA

Petrović je prve korake za seniorski tim Radničkog iz Niša napravio u sezoni 2011/12, u periodu kada je publika na Čairu gledala trećeligaški fudbal, a zajedno sa saigračima tokom narednih godina klub je doveo do elite.

"Zadovoljan sam ostvarenim, mada sam u Nišu mogao da ostavim i dublji trag. Uspeli smo da izborimo promociju u viši rang dve godine uzastopno, u Prvu ligu, pa u Superligu. Potom sam još nekoliko godina bio član Nišlija u eliti. Radnički je moj klub, pružili su mi šansu kao tinejdžeru, verovali u mene i zahvalan sam na tome. Nisam očekivao da će u imati tako lošu prethodnu sezonu, ali prošlo je i opstali su. Desi se, kad kola krenu nizbrdo teško je zaustaviti ih. Srećom, ti dani su za klub iz ove perspektive već prošlost", kazao je vezni fudbaler.