Povratak "sarizma": Mauricio je ponovo napaljen!

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima) 

Mauricio Sari nije najbolji italijanski trener ni današnjice ni svih vremena, ali je jedini koji je ušao u najznačajniji i nejmeritorniji italijanski rečnik “Trekanija”. Sarijev stil fudbala je ostavio toliko dubok trag da se u Trekanijevoj ediciji našla reč “sarizam” uz objašnjenje da se radi o fudbalu koji propagira brzu i ofanzivnu igru, ali i da se govori otvoreno, direktno i bez diplomatskog uvijanja. 

Sari nije osvojio mnogo trofeja u svojoj karijeri, ne odgovara stereotipu o Italijanu raširenom van granica Druge republike: ni po stasu, ni po glasu, a ni po izgledu. Postao je poznat široj javnosti, van fudbala i sporta, po upotrebi drugačijeg vokabulara od svojih kolega i upotrebi izraza sa kojima njegove kolege nemaju familijarnost ili hrabrost da ih koriste. “Mi arrapa” može da se prevede na više načina na srpski jezik, u zavisnosti koliko želimo da bude slikoviti, ali u kontekstu u kojem ga Sari koristi najpribližniji je “loži me” ili “pali me” sa direktnom aluzijom na seksualno uzbuđenje. A Sarija “pali” dobra i brza igra, uzbudljive utakmice, neizvesne završnice prvenstva i još štošta. 

Trener Lacija je jedini trener u Italiji u poslednjih 40 godina koji je dotakao vrh Kalča, a da nije ni omirisao ozbiljni profesionalni fubdal. U Italiji, praktično, ne postoji šansa da postanete trener sa licencom UEFA ako niste igrali u Seriji A. Na diskriminatorni način se svi koji nisu igrali u Seriji demotivišu i da pokušaju da se bave trenerskim poslom ako nisu bili profesionalni fudbaleri. Pre ili kasnije neko u Evropskoj uniji će morati da se pozabavi pravilima fudbalskih federacija koji su protiv svih osnovnih načela o ravnopravnosti i prava na kojim počiva EU, ali to je tema za neku drugu priču. 

U svakom slučaju Sari je jedini uspeo da stigne do Serije A i to tek u 55. godini pošto je, posle “kaljenja” u nižim ligama gotovo 25 godina, uveo Empoli u Seriju A, pre devet godina. Da bi izdržavao sebe i porodicu Sari je bio primoran da radi u banci kao službenik, a fudbal koji je bio njegova vokacija, po sili prilika, je bio hobi. Sa honorarima i nadoknadom troškova u nižim ligama, ali i čestim otkazima, nepoštovanjem ugovora, gašenjem ili redimenzioniranjem klubova, treneri su primorani da imaju “siguran” posao kako bi mogli da garantuju kakvu-takvu mirnu egzistenciju svojim familijama. 

Sve prethodno rečeno objašnjava zašto je Sari percipiran kao revolucionar, kao fudbalski Če Gevera. Zato je Sarijev dolazak u Juventus viđen kao izdavanje samog sebe i svega što je predstavljao. Sari je pristajao Juventusu kao što bi Če Gevara pristajao ulozi generalnog direktora neke moćne multinacionalne kompanije. 

Sa naknadnom pameću se može reći da je za Sarija bila sreća što su ga iz Kontinase najurili i pored osvojenog skudeta, poslednjeg Juveovog. U Torinu je Sari bio kao riba izvan vode i ozbiljno je rizikovao da kompromituje definitivno svoj imidž dužim ostankom na kormilu Stare dame: nije to bilo mesto za njega. 

Trenerskoj putešestvije Sarija se nekoliko puta dodirnulo sa putanjom Siniše Mihajlovića. U leto 2015. godine Mauricio i Siniša su bili treneri u velikoj modi. Sari je napravio odličan posao u Empoliju, Mihajlović u Sampdoriji i za njih su bili zainteresovani isti klubovi: Napoli i Milan. Slučaj je hteo da toskanski stručnjak završi u Napoliju, a srpski u Milanu. 

Napoli Mauricija Sarija je neka vrsta fudbalske Sagrade familije u Barseloni, ili ako hoćete - Sari je fudbalski Antonio Gaudi. Lučano Spaleti će dovršiti posao koji je započeo Sari pre osam godina u gradu podno Vezuva, ali ostaje činjenica da je trener koji se “ložio” na lep i brz, ofanzivni fudbal postavio temelje, dao identitet Napoliju koji je ostao čak i kada su se na klupi tima Aurelija De Laurentisa menjali treneri, od maestra Karla Ančelotija do gotovo pa početnika Rina Gatuza. 

Sari je uvek imao turbolentne odnose sa vlasnicima i generalnim ili sportskim direktorima klubova. Uvek je bio sa nekim u sukobu: da li je to bio Aurelio De Laurentis, Marina Granovskaja, Andrea Anjeli ili Igli Tare, Mau, kako su ga prozvali u Rimu kao kontratežu Mou (Murinjo - Mourinho), je gurao svoje. 

Od De Laurentisa je tražio da mu da toliko veliku platu da i on oseti šta to znači biti zaista bogat čovek ili da ga pusti da ode tamo gde će mu napuniti bankovni račun sa šest i više nula iza početnog broja. Aurelio nije biznismen lak na novčaniku i pustio je Sarija, uprkos protestima tifoza Napolija - odlazak Sarija je na listi stvari koje navijači Azura zameraju vlasniku kluba - da ode u Čelsi i postane zaista “bogat” čovek. Do odlaska u London Sari je mislio da je De Laurentis najteži čovek s kojim se može raditi u fudbalu i da posle njega sve će biti lakše. Bio je u pravu, ali je zaboravio da je u Čelsiju, u njegovo vreme, komandovala “carica” Marina Granovskaja, odnosno žena. Sa Granovskajom je Sari odmah ušao u koliziju i posle godinu dana je došlo do razlaza uprkos solidnoj sezoni i osvojenoj Ligi Evrope. 

Sarija su u Juventus doveli Fabio Paratiči i Pavel Nedved uprkos protivljenju Andree Anjelija. Bivši predsednik Stare dame je veoma privržen Paratičiju i Nedvedu, ne samo generacijski već i poslovno i privatno, zajedno su stvarali Juve koji je devet puta bio prvak Italije, i nije mogao da se odupre njihovom stavu. Međutim, od prvog dana Anjeli je tražio izgovor da se oslobodi Sarija. Sin Umberta i bratanac Đanija je jedan od poslednjih, ako ne i poslednji predsednik-navijač, i osećao je mnogo više puls tifoza Juvea nego Paratiči i Nedved i interpretirao ga je najbolje. 

Nakon nevesele epizode u Torinu, Sari je imao godinu dana da razmišlja i smišlja kako da nastavi svoju trenersku karijeru kao veoma bogat čovek, štaviše dostigao je to zadovoljstvo da sedi kući a da mu svakog meseca na račun stigne oko pola miliona evra koje mu je Juventusu, po slovu ugovora, plaćao. 

Dolasku Sarija u Lacio kumovale su dve okolnosti: prva je odluka Simonea Inzagija da napusti Lacio i preuzme Inter, a druga još važnija - Roma je angažovala Žozea Murinja. Predsednik Lacija Klaudio Lotito je veoma sujetan čovek i nije mogao da propusti priliku da gradskom rivalu odgovori istom merom: na “Moua” je uzvratio “Mauom”. 

Sari je prvi trener sa zavidnom trenerskom karijerom na klupi Nebeskoplavih od dolaska na čelo kluba Klaudija Lotita. On je i ubedljivo najplaćeniji trener u poslednjih 18 godina u Formelu i prvi šef stručnog štaba čija reč i sud vrede više od onih sportskog direktora Iglija Tarea. 

“Otvorite vrata lepoti”, bio je slogan s kojim je Lacio u promotivnom video zapisu najavljivao dolazak Sarija na kormilo tima. Svi su u Večnom gradu pamtili Sarijev Napoli i zamišljali da bi kao Azuri i Nebeskoplavi mogli da budu lepi, lepršavi, brzi i efikasni.

Kao u svakoj bajci vrednoj tog imena, posle pompezno najavljenog početka sledi zaplet sa puno padova i malo uspona. Sari je morao bukvalno da izvrši revoluciju u ekipi koja je sedam godina igrala uvek u istoj formacijskoj postavci 3-5-2 od koje je Inzagi napravio dogmu. U ime te dogme su žrtvovani igrači poput Felipea Andersona koji se nije nikako uklapao u Simoneovu filozofiju. Nije iznenađenje da se Brazilac vratio u Lacio čim je mlađi Inzagi digao sidro iz Formela. 

Mauricio Sari (©Reuters)

Poučen iskustvom iz Čelsija i Juventusa, ali i u mnogo komotnijoj situaciji - u Laciju mu niko u prvoj godini rada nije tražio, a ni očekivao da osvoji trofeje - Sari je shvatio da mora da oblikuje tim po svojoj slici i prilici, ali i sa limitiranim budžetom i igračkim kadrom koji ima na raspolaganju. Druga važna lekcija koju je Sari naučio u prošlo sezoni jeste da u fudbalu ne važi pravilo da isti recept uspeva u svim ambijentima. Između upornosti i tvrdoglavosti je često mala razlika i ona upravo razlikuje velike trenere od malih ili prosečnih: prvi po pravilu pronađu formulu ili igrače za svoju formulu i svuda prave rezultete, drugi ubodu po neku sezonu u karijeri, međutim često završe loše. 

Posle neuspešne aplikacije pravila iz Napolija na Lacio, koja se najviše ispoljila u broju primljenih golova i fizičkom padu igrača u drugom poluvremenu, Sari je napravio zaokret: složio je drugačije tim, stavio je akcenat na defanzivne zadatke i promenio kompletno odbranu. Doveo je Provedela Kazalea i Romanjolija, izbacio iz tima Lacarija i vratio Marušića na poziciju desnog beka a Hisaja na levu stranu, i oslobodio se, na ovaj ili onaj način, Tomasa Strakoše, Luiza Felipea, Frančeska Ačerbija. 

Sarijev Lacio nije lepršav i zavodljiv kao što je bio Napoli, ali je postao jedna maksimalno organizovana, uigrana i tvrda ekipa kojoj je veoma teško dati gol. Od tima koji je u prošloj sezoni imao najgoru odbranu među timovima koji su završili šampionat u gornjem delu tabele, Lacio je postao ekipa koja najmanje kapitulira u Seriji A. 

I pored toga što su dva najbolja igrača Nebeskoplavih bili izvan forme - Čiro Imobile se čak pet puta povređivao u ovoj sezoni, a Sergej Milinković-Savić je ponovo platio ceh Munidijalu - Lacio je osvojio 24 boda u drugom delu šampionata. Samo je Napoli uknjižio više bodova, 25. 

Rimski klub je nanizao sedam pobeda u poslednjih osam utakmica i to mu je omogućilo da pobegne petoplasiranom Interu na deset bodova prednosti. Zaliha praktično nedostižan budući da je ostalo samo osam kola do kraja i Lacio bi morao da izvrši fudbalski harakiri da bi ostao bez Lige šampiona. Luis Alberto, Matija Zakanji i neumorni Felipe Anderson su u dobroj meri neutralisali slabe perioda dva najvažnija igrača tima. “Luis Alberto je počeo da igra kako Bog zapoveda a ja dajem instrukcije”, izjavio je Sari u svom stilu. 

Sa najprestižnijim takmičenjem na vratima, i pored gubitka od 20.000.000 evra u prošlom semestru, Lacio će moći da napravi par interesantnih poteza u prelaznom roku. Ostaje nedoumica šta će biti sa Sergejom Miliniković-Savićem. U Rimu su uvereni da za 40.000.000 evra može da ode iz Lacija mada ima onih koji i dalje veruju da bi Sergej mogao da napravi životni izbor i veže sebe zauvek za Lacio. Ko zna možda i kada jednom okači kopačke o klin preseli se u kancalarije kluba. 

Ali koji sreću kvari u ovoj priči je odnos između Sarija i Iglija Tarea. Dvojica se bukvalno ne podnose. I pored toga što je Tare bio taj koji je odradio logistički deo posla oko dovođenja Sarija u Lacio odnos između dvojice se nije razvio u željenom smeru. Jedina spona između Sarija i Tarea je Lotito. Kao u savršenom ljubavnom trouglu, Lotito ne može ni bez Sarija, a ni bez Tarea i ima veoma nezahvalan zadatak da smiruje uzburkane vode. Činjenica je da je Sari dobio prvu rundu i prošlogodišnji prelazni rok je, u dobroj meri, bio satkan po Sarijevim instrukcijama, naravno u okviru ekonomskih mogućnosti kluba. Tare je preko svojih prijatelja, među kojima je i nekoliko novinara koji prate svakodnevno Lacio, lansirao par otrovnih strelica ukazujući da kod Sarija igraju igrači koje je Mauricio doveo ili koji su vezani za njegovog sina. Naime, Sarijev sin je u menadžersko-mešetarskim vodama i zarađuje novac od “udomljavanja” igrača među kojima ima i onih koji su u sastavu Nebeskoplavih. 

Sve bi bilo mnogo lakše i manje dramatično da gazda kluba Klaudio Lotito nije postao senator i jedan od viđenijih političara Forca Italije, stranke Silvija Berluskonija. S obzirom na to da Silvio nije najboljeg zdravlja i da će sve manje moći da se bavi partijom, ambiciozni Lotito po svom običaju plete mreže i skuplja kontakte za sledeći skok u političkoj karijeri: posle senatora, želeo bi i zvanje ministra, a posle ko zna... Lotito zaokupljen politikom i delimično rasejan kada je u pitanju Lacio ostavlja prostor za brojne spekulacije. 

Prošlonedeljna izjava Sarija da su mu navijači Lacija i ambijent Nebeskoplavih u Rimu ušli pod kožu i da bi mogao da ostane do kraja karijere u Formelu imala je najbolji mogući efekat. Kako i ne bi kada je Lacio sa Sarijem u ovoj sezoni tukao sve, od Napolija i Rome preko milanskih klubova Intera i Milana sve do Juventusa i Atalante. Sari je već postao “jedan od nas” u žargonu tifoza Lacija. Tarea nisu nikada tako doživaljavali, Igli je za navijače uvek bio Lotitov čovek, a ne jedan od njih. 

SERIJA A - 31. KOLO

Petak

Verona - Bolonja 2:1

/Verdi 45+6, 62 - Domingez 90+4/

Subota

15.00: (3,20) Salernitana (3,50) Sasuolo (2,35)

18.00: (1,85) Lacio (3,40) Torino (4,60)

20.45: (2,65) Sampdorija (3,30) Specija (2,90)

Nedelja

12.30: (6,25) Empoli (4,10) Inter (1,55)

15.00: (3,70) Monca (3,50) Fjorentina (2,15)

15.00: (1,75) Udineze (3,60) Kremoneze (4,90)

18.00: (1,55) Milan (4,00) Leče (7,75)

20.45: (2,85) Juventus (3,20) Napoli (2,75)

Ponedeljak

20.45: (2,45) Atalanta (3,40) Roma (3,10)

***kvote su podložne promenama