Povratak Poljaka: Ovde Legija izgubi od 13. ili 14. na tabeli, to u Srbiji nikad ne vidite

Krenulo je pobedom Legije u Kupu, večeras se na teren vraća i Leh iz Poznanja. Od vikenda Poljaci igraju punom parom, mada niko ne može sa punom sigurnošću da kaže šta to tačno znači.

“Kad smo počeli da treniramo sa po 14 ili 15 igrača, tek kasnije je mogao ceo tim zajedno na teren, dosta je to dobro izgledalo. Ili hajde da kažem korektno, jer smo tek krenuli. Sad, kako će to da izgleda kad krenu utakmice, ostaje da vidimo, ali pare su presudile da igramo, jer ovde baš mnogo zarađuju od TV prava, imaju jak marketing“, raportira iz Poznanja Đorđe Crnomarković, bivši fudbaler nekoliko superligaških klubova, među kojima se posebno ističu Čukarički, Javor i Radnički.

Od leta igrač Leha, pa smo ga zato pozvali da nam pojasni malo kako iz prve ruke izgleda fudbal u Ekstraklasi.

“Nemaju oni toliko talentovane dece kao mi, ali sve posle toga – ispred nas su. I što se tiče infraskture i rada na oporavku igrača i kad pričamo o profesionalizmu, u svakom klubu. Realno gledam, jača ja poljska liga. A kažem, mi smo talentovaniji. E sad, zamislite da na taj talenat naših igrača od 15 ili 16 godina imaš ovakve uslove, terene, stadione... Svaki bi igrač izgledao 100 puta lepše, pa bi tu bilo i više publike, verovatno i više para od TV prava“, kaže nam Crnomarković.

Istina, ono što najviše doprinosi atraktivnosti takmičenja je sama trka, a ona je u Poljskoj kud i kamo zanimljivija nego u Srbiji. Pa vala i većem delu istočne Evrope. Samo u poslednjih 10 godina šampioni su bili i Legija i Leh i Slask (iliti Šljonsk kako Poljaci kažu) i Visla i prošle sezone Pjast.

“Kad pogledate balkanske zemlje, sve se isti klubovi vrte. U Hrvatskoj Dinamo, kod nas Crvena zvezda, Partizan... Uvek isto. Ovde je Legija imala par titula uzastopce, ali se inače menjaju šampioni se. Prošle se godine niotkuda pojavi Pjast. Niko nije očekivao. Sad je opet prva Legija, najbolja je ekipa realno, ali fudbal je drugačiji, svako svakog može da pobedi. Legija izgubi od 13. ili 14. na tabeli. Zamislite u Srbiji to? To ne može da se desi nikada“.

Dakle, nema navlačenja?

“Ma kakvi. Sudije su korektne, ima naravno i lošijih, ali imaju VAR sistem, to je novina od ove godine, pa samim tim i manje grešaka. A kod nas, ne smeš ništa ni da kažeš kad ne valja, znate kako to ide“.

Da se ipak vratimo na teren, kakav je sam fudbal u Ekstraklasi?

“Mnogo se trči, taktika postoji tu i tamo, ali dosta se igra na trku, na snagu, na kontre. Ostanemo nas dvojica štopera pozadi na centru, svi ostali idu u napad. Ja kao štoper imam na svakoj utakmici po 10 ili 11 kilometara pretrčanih, nikad u životu nisam toliko trčao. Svaki put kad posle meča pogledam iztnenadim, kažem: ’Šta je, bre, ovo?’ Nije to baš normalno za štopere. Zbog te trke ima i dosta golova. Napadaju svi, brane se svi, tako igraju“, daje nam Crnomarković i jedan kladioničarski savet uz priču.

Sistem sličan našem, 16 ekipa, pa plej-of i plej-aut, nema deobe bodova. Legija trenutno ima osam bodova više od Pjasta, a korak iza su Krakovija, Slask i Leh. Međutim, Crnomarkovićev tim već na startu prvenstvene sezone – večeras igraju sa drugoligašem Stal Mijelecom u Kupu – u Poznanju čeka Legiju u velikom derbiju kola i tu bi sve moglo da se promeni. Do kraja Ekstraklase ima još 11 kola i 33 boda su u opticaju.

“Naše su ambicije pre svega da budemo u tri ili četiri i da uđemo u Evropu, pride i da osvojimo Kup ako se može. Rekoh već da je Legija objektivno najkvalitetnija, ali nadaju se i ostali timovi. Ako ih mi sad pobedimo, prići ćemo im na pet bodova, biće onda pod pritiskom. Moraš da imaš i malo sreće, da se poklope ostali rezultati, ali nismo odustali. Ni mi, a sigurno ni Krakovija i Šljonsk. Generalno, ovde ne možeš da unapred upišeš pobede protiv prvih 10 na tabeli. Imaš tu Jagjeloniju, pa Pogon, Lehija Gdanjsk, tu je trebalo da se igra finale Lige Evrope... Ispod ove ekipe su nešto lošije, ali se i oni bore za opstanak, imaju neki svoj pritisak i nije lako“.

Navijači će nedostajati (©Reuters)

Poseban pečat fudbalu u Poljskoj daju navijači. Retke su u Evropi zemlje koje imaju toliko predane navijače i možda nikome oni neće nedostati koliko Poljacima.

“Gdegod da igraš imaš publiku i pun stadion. Sad, negde je to 5.000 ljudi, ali je puno. U Poznanju kod nas između 20.000 i 30.000, sad protiv Legije bi sigurno bilo 42.000 na tribinama, toliki je kapacitet. Kad dođeš ovde sa Balkana treba ti iskreno malo vremena se navikneš, retko gde kod nas postoji taj vid pritiska, a fudbalerima se to generalno dopada“.

Utisak iz razgovora je i da se Crnomarkoviću generalno dopada Poznanj i da posle godina u kojima je svake sezone menjao sredinu ne bi imap ništa protiv da se skrasi u Lehu.

“Iskreno bih voleo, ali ne znamo šta će da se desi. I ova korona je napravila problem, moraće i da se prodaju igrači, da se krpe rupe u budžetima. Svima su nam srezane plate za 50 odsto. S tim da ja ne razmišljam mnogo o tome šta će da bude. OK, ako izleti nešto bolje, možemo da pričamo, ali ne žuri mi se. Ovde mi je mirnija glava iskreno. U Srbiji uvek misliš da li će biti ili neće, znate i sami. Pa zovu menadžeri, njih 20, nude kule i gradove, pa se nekad možda i ponadaš, posle ne bude ništa, pa se razočaraš. Bitno mi je samo da budem zdrav i da sve ovo prođe u najboljem redu“, spokojno će Crnomarković pred nastavak sezone u Poljskoj.

Fudbal se polako zahuktava... I to je dobro.

KUP POLJSKE, ČETVRTFINALE

Utorak

Medz – Legija 1:2

/Zjelinski 88 – Gvilija 17, Čolevjak 49/

Sreda

20.10: (3,50) Stal Mjelec (3,35) Leh Poznanj (2,00)

Ranije

Tiši 71 – Krakovija 1:2pp

Lehija Gdanjsk – Pjast 2:1