Povratak Kremonezea: Učenik na mestu slavnog učitelja, Berluskonijev čuveni čovek za pregovore i Juventusov novi Modrić

Ubedljiv poraz (1:7) od Milana na San Siru, pre 26 godina, odnosno 12. maja 1996. godine, stavio je tačku na zlatno doba Kremonezea. U karnevalskoj atmosferi pred punim stadionom, Rosoneri su na proslavi 15. titule šampiona Italije za žrtveno jagnje imali tim već odavno spakovanih kofera za niži rang. Bez milosti prema komšiji iz Lombardije sa uveliko overenom kartom za Seriju B, članovi čuvene generacije su golovima Paola di Kanija, Zvonimira Bobana, Žorža Vee i Kristijana Panućija već dovoljno bolan kraj jedne bajkovite ere učinili još težim.

Ipak, ni jedan od najtežih poraza na najsvetlijoj italijanskoj pozornici nije bacio senku na sve što je Luiđi Simoni ostvario sa Kremonezeom i zbog čega je sa pravom poneo titulu najboljeg trenera u istoriji kluba.

Legendarni strateg ostaće upamćen u arhivi italijanskog fudbala kao jedini trener koji je sedam puta uspevao da klubove iz Serije B dovede u viši rang, a u bogatoj biografiji posebno mesto zauzima njegova pretposlednja promocija u elitu, ostvarena upravo na klupi sivo-crvenih. Uspesima na klupama Đenove, Breše i Pize postao je njihov neizbrisiv segment i deo značajnih stranica klupskih arhiva. Bio je trener Intera u onoj famoznoj utakmici i sezoni kada im je Juventus ukrao titulu i kada nije dosuđen verovatno najčuveniji penal u istoriji Serije A.

Međutim, u Kremonezeu je uspeo da nadmaši sve ranije i potonje uspehe, te je prevazišao čak i status klupske legende.

Kremoneze je samo jednom (1930. godine) u klupskoj istoriji igrao Seriju A do početka zlatne ere kada se 1990. vratio u elitni rang i postao jo-jo klub. Odmah je ispao, pa se odmah vratio, pa još jednom ispao da bi se 1992. sa Simonijem na klupi vratio na duže od sezone i ostavio traga u italijanskom fudbalu. Prošla su kroz Kremoneze neka velika imena italijanskog i svetskog fudbala poput Ćezarea Prandelija, Antonija Kabrinija, Đanluke Vijalija, Atilija Lombarda ali niko od njih nije imao priliku da sa popularnim Tigrovima zaigra u Seriji A. Svi su prošli kroz klub ranije.

A onda su sa Simonijem krenule "zlatne godine"...

Uspevši da Kremonu vrati na fudbalsku mapu Italije i da kroz četvorogodišnji mandat ostvari najveće uspehe kluba, Simoni je postao sinonim za zlatno doba kluba iz kolevke violina. Promociju u Seriju A, izborenu uz rekordnih osam pobeda u nizu, ukrasila je naredna sezona okončana na desetom mestu u italijanskoj eliti (ujedno i najbolji plasman kluba), a u kojoj se tim iz Lombardije okitio i međunarodnim trofejem - anglo-italijanskim kupom do kojeg je došao pobedom (3:1) nad Derbi Kauntijem na Vembliju. Strateg koji je preminuo 2020. godine, uspeo je da od 1993. do 1996. veže tri sezone u eliti sa ekipom u kojoj su nosioci bili igrači sa bogatim karijerama poput Enrika Kjeze, Mikelanđela Rampule i finaliste svetskog prvenstva sa Argentinom Gustava Dezotija. Bili su to još sjajni Slovenac Matjaž Florijančić, naš Marko Perović, defanzivac Frančesko Koloneze...

Padali su pred timom iz Kremone tada znatno bolji klubovi, pretendenti na najviši plasman te se pamte skalpovi protiv Lacija, Napolija i Milana. Međutim, ranije pomenuti bolni poraz od Rosonera stavio je tačku na fenomenalan period, a kako je vreme odmicalo Simonijev mandat prerastao je u bajkovitu prošlost, teško ponovljivi deo istorije o kojem se pričalo uz mitske pirmese. Ispao je Kremoneze vrlo brzo u treću, potom i u četvrtu ligu, desetak godina mu je trebalo da se vrati u Seriju B i godinama je balansirao tu na granici druge i treće lige. Tek pre pet godina je postao sabilan drugoligaš. Ipak, Serija A je bila samo lepo sećanje...

Da teško nije i nemoguće, 26 godina posle zlatnih vremena dokazao je Fabio Pekija i vratio Kremoneze u Seriju A čime je potvrdio da su sivo-crveni najzad dobili dostojnog naslednika čuvenog Điđija.

Nekadašnji vezista tiho je došao na klupu Kremonezea zime 2021. godine u situaciji kada se ekipa borila za opstanak u Seriji B. Pre toga se trenerski tražio. Bio je asistent Rafi Benitezu u Napoliju i Realu, uveo Veronu u Seriju A i odmah ispao sa njom što ga je vratilo korak unazad pa je karijeru dalje tražio u Japanu i B timu Juventusa.

Kremoneze je bio poslednji na tabeli ali Pekiju je u klub pozvao Arjedo Brajda. To je već nešto. Čovek koji je 20 i kusur godina bio najverniji saradnik Silvija Berluskonija i Adrijana Galijanija u najslavnijim vremenima Milana. Preko 15 godina sportski direktor Rosonera, mnogo zaslužan za dolaske Van Bastena, Rajkarda, Papena, Bobana, Vee, Ševčenka... Prošvercovao je ugovor Rajkarda u donjim gaćama, ubedio je Galijanija i Berluskonija da uzmu Ševčenka.

Nikada sebi nije pripisivao zasluge i prepuštao je komplimente drugima. Gospodin od glave do pete kojeg italijanski fudbal i te kako ceni. Kasnije je osetio kraj ere i otišao kratko u Sampdoriju, pa u Barselonu gde je četiri godine bio savetnik. I onda je iz Barselone došao u Kremoneze koji je bio poslednji u Seriji B?! Iako je napunio 75 godina od kojih je fudbalu proveo 60 kao igrač i funkcioner, nije mu bilo dosta i krenuo je u još jedan veliki poduhvat. Osetio je je u Kremonezeu prostor za napredak. I osetio je Pekiju kao trenera.

Kremonezeova nezavidna situacija nije predstavljala opravdanje niti izgovor za perspektivnog stratega koji je odmah preuzeo odgovornost i inicirao radikalne promene. Usmerivši fokus na kvalitet i kompaktnost kolektiva, Pekija je brzo implementirao moderan fudbal. Preko noći je ofanzivna igra sa visoko postavljenim bekovima i opasnim napadima po bokovima postala prepoznatljiva za Kremoneze. Na krilima napadačkog fudbala karakteristika sivo-crvenih je postalo rano načinjanje rivala i uspostavljanje potpune kontrole utakmice nakon jedne ili dve lopte u mreži protivnika.

Kreiravši idealan spoj mladosti i iskustva, uz savršeno raspoređenu minutažu, Pekija je uspeo da Kremoneze dovede do vrata raja. Do cilja koji je pre nešto više od godinu dana izgledao miljama daleko, te mu je sa pravom nametnut epitet Simonijevog naslednika.

Odrastajući u Lenoli, selu od 4.000 stanovnika, Fabio Pekija je već na prvim fudbalskim koracima nagovestio da ima nešto više od prosečnog talenta. Kao i četiri godine starijem bratu Frančesku, otac koji je osnovao lokalnu školu fudbala usadio im je ljubav prema najpopularnijem sportu, te je Fabio već sa 12 godina skrenuo pažnju Avelina, odnosno lovca na talente Đina Korada. Poziv sa juga Italije bio je prvi korak na impresivnom putu koji i danas traje, a da se ne radi o još jednoj od milion priča koje liče, bilo je jasno već na samom početku.

Biser koji se kroz fudbalski razvoj takmičio i sa četiri godine starijim dečacima, pored očiglednog fudbalskog potencijala ni na trenutak nije dozvolio da ga rezultati zaslepe, što na najbolji način oslikava podatak da je tokom perioda provedenog u Napulju stigao i da diplomira pravo.

Obarajući stereotipe i savladavajući izazove jedan za drugim, Pekija je ulagao u znanje, a upravo noseći dres Napolija prvi put se susreo sa mentorom za čijeg ga naslednika danas krunišu. Nakon rastanka sa Kremonezeom Simoni je preuzeo Napoli gde su mu se prvi put ukrstili putevi sa Pekijom. Međutim boravak u gradu podno Vezuva bio je samo početak zajedničke priče čiji je drugi tom ispisan skoro deceniju kasnije u Sijeni tokom sezone 2004-05. u kojoj je Simoni takođe bio šef stručnog štaba ekipe za koju je igrao mlađi Italijan.

Dragocene lekcije iz bogate igračke karijere nekadašnjeg veziste na test su došle po ulasku u trenerske vode 2009. godine. Prvi samostalni izazov Pekija je čekao dve godine. Naravno, poziv je stigao upravo od Luiđija Simonija, iskusnog stratega koji je bez dileme ukazao šansu učeniku nakon što je sa pozicije šefa stručnog štaba prekomandovan na funkciju sportskog direktora.

Posle probijenog leda u tadašnjem članu Serije B usledilo je možda i krucijalno iskustvo koje je stekao kao strateg Latine. Na dobrom putu da izbori promociju u Seriju B, Pekija je dobio otkaz, a surova odluka rukovodstva bila je povod tada 40-godišnjem Italijanu da mu se ukrste putevi sa Rafom Benitezom kojem je brzo zapao za oko, te ga je španski strateg ubrzo priključio stručnom štabu.

Pekija između Klopa i Beniteza, Foto: Reuters

Rad uz Beniteza pružio je priliku Italijanu da u Napoliju, Realu i Njukaslu ispeče zanat u potpunosti, te se posle tri godine saradnje sa čuvenim Madriđaninom ponovo osamostalio. Posle dve godine na klupi Verone i kratkog izleta u Japan, Pekija je preuzeo mladi tim Juventusa, a iskustvo stečeno sa biserima Stare dame tokom sezone 2019-2020. ispostavilo se kao ključno ne samo za perspektivnog stratega već i za njegov naredni tim.

Naime, po dolasku u Kremoneze aktuelni šef stručnog štaba oko iskusnih igrača poput Samuelea di Karminea, Danijela Ćiofanija, Mikelea Kastanjetija i Luke Stricola, izgradio je tim mahom od talentovanih golobradih igrača. Iskustvo iz juniorskog fudbala Pekija je iskoristio da u Kremonu dovede buduće zvezde Juventusa, Napolija, Sasuola i Atalante poput Nikola Fađolija, Marka Karneskija, Kaleba Okolija, Leonarda Sernikole, Đanluke Gaetana i Luke Zanimakije koji su igrama u Seriji B prethodnih meseci privukli ozbiljnu pažnju matičnih klubova i napravili važan iskorak u karijeri.

Đanluke Gaetana će se možda setiti Zvezdini navijači iz onih mečeva Lige šampiona za mlade kada je odskakao od svih. Ali Naravno, Napoli je klub koji skoro nikad ne pruža šansu svojoj deci. Pekija je vrlo dobro bio upoznat i sa kvalitetima maldog plejmejkera Fađolija kojeg je trenirao u omladincima Juventusa i kojeg zbog stila igre porede sa Modrićem. Zamolio je Juve da mu ga pozajmi i potom dao ključeve tima u ruke kao nekad Zeman Veratiju u Fođi. Kada je saznao u avgustu da ide u Kremoneze na pozajmicu, Fađoli je drugarima u "vatsap" grupi napisao poruku:

"Pozajmica u Kremoneze. Da vam kažem jednu stvar: Uvešću ih u Seriju A"!

Nije baš bilo obećanje ludom radovanje... Fađoli je eksplodirao, bio prvi asistent tima i održao reč. Kada je izboren plasman u Seriju A, podsetio je na poruku.

Četvorica igrača sa najvećom minutažom u Pekijinom timu su momci od 20, 21 ili 22 godine koji su pozajmljeni od prvoligaša. Paralelno su Pekija i igrači ostvarili kolektivni, ali i lične ciljeve. Sada ih drugačijim očima gledaju u Torinu, Napulju, Ređo Emiliji i Bergamu gde su već dopisani na spisak igrača koji se očekuju na letnjoj prozivci. Iskusni igrači kupili su kartu za večnost u Kremoni, dok je Pekija napravio novi korak na stazi koju je prethodno utabao njegov mentor.

Duh Điđija Simonija verovatno odnekud posmatra nekadašnjeg učenika i zadovoljno se smeška...