Potpisali su Rami i Havi Garsija, a sledeći je Garaj: Panteri prave opasan miks veterana i talenata

Samo dva kluba u istoriji su uspeli da osvoje titulu šampiona Portugalije pored “velike trojke” (Benfika, Porto, Sporting). Jedan je Belenenses daleke 1946. godine, a drugi je Boavista na samom početku ovog veka.

Popularni Panteri iz Porta su uvek bio u senci moćnog gradskog rivala koji je nosio ime grada i predstavljao fudbalsku silu. Boavista je bila stabilan prvoligaš koji 30 i kusur godina nije ispao u drugu ligu, osvojio je pet trofeja u Kupu Portugalije i tu istorijsku titulu u prvenstvu 2001. godine. Nisu mogli da dođu na nivo velike trojke, ali su bili i prejaki za ostatak lige i skoro redvno igrali Evropu. Imali su i stabilnu navijačku bazu koja je bila jedna od najvernijih u Portugaliji.

U januaru 2008. godine su se crni oblaci nadvili nad Pantere iz Porta. Klub je bio umešan u skandal oko nameštanja utakmica, uprava je pravila finansijske malverzacije i izbačeni su u niži rang, a potom je usledio bankrot. Krenula je Boavista od treće lige i uspela 2015. da se vrati u elitni rang portugalskog fudbala. Već pet godina su stabilan prvoligaš u sredini tabele, ali sada imaju i više ciljeve.

Pre nekoliko meseci, Boavista je počela saradnju sa Lilom. Gazda francuskog kluba Đerar Lopez je dugo tražio klub u Portugaliji u kojem bi razigravao svoje mlade talente iz Lila. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, dogovorena je saradnja sa Boavistom. Za početak će biti eksperimentalna na šest meseci, a posle toga bi Lopez i zvanično trebalo da postane valsnik 51 odsto klupskih akcija. Sve to po nagovoru portugalskog transfer gurua Luiša Kampoša koji u Lilu obavlja funkciju direktora i važi za jednog od najcenjenijih fudbalskih radnika u Evropi. On vrlo dobro zna kaoliko je portugalska Primeira dobra za razvoj igrača…

Tako je Lil ovog leta poslao u Boavistu nekolicinu svojih igrača poput Žardima, Šoa i najpoznatijeg – Anhela Gomeša kojeg su doveli iz Mančester Junajteda. Lilov skauting je u Boavistu poslao i Janisa Hamaša iz Nice, Redžija Kenona iz Dalasa, meksičkog tinejdžera Alehandra Gomeza i još neke talente iz Amerike među kojima je i “Benzema iz Hondurasa”, Horhe Benguče. Svi oni su došli džabe ili na pozajmice osim Kenona koji je plaćen 2.500.000 evra.

Ali znaju Kampoš i saradnici da ekipa ne može da zavisi samo od mladih talenata, pa je Boavista krenula i u dovođenja iskusnih imena uz koja će talenti sazrevati i koji će pomoći timu da se bori za Evropu. Ovoga leta su tako kao slobodni agenti došli Havi Garsija (nekadašnji vezista Mančester Sitija, Zenita, Betisa…) i svetski šampion Adil Rami koji ima iskustvo iz Marselja, Milana, Valensije… I to nije sve. Boavista je pokušala da dovede Bruna Alveša i Rikarda Kavrežmu ali nije uspela. Okrenula se Ezekijela Garaju kojem je istekao ugovor sa Valensijom i koji je raspoložen za povratak u portugalski fudbal gde je nekada blistao u dresu Benfike. U ekipi je odranije i španski napadač Alberto Bueno koji je ponikao u Real Madridu, igrao je za brojne španske prvoligaše, a u Boavistu je došao iz redova gradskog rivala Porta.

I navijači se polako vraćaju na tribine. Kada se Boavista vratila u Primeiru 2015. na tribinama je u prvoj sezoni imala oko 4.500 gledalaca u proseku po meču. Prošle sezone ih je bilo 12.500 i podsetilo je na neka prošla vremena. Boavista je bila gledanija i od Brage.

Euforija među lokalnim navijačima raste, a i prosečnim ljubiteljima fudbala je ovo lepa pozivnica da prate nešto novo u monotonom portugalskom fudbalu koji se sveo na rat Benfike i Porta, večite nove početke ukletog Sportinga i povremene bljeskove Brage. Panteri iz Porta deluju kao zanimljiva priča.