Postoji Srbin koji je nadmudrio Marka Rozea

U špilu legendarnih fotografija, nastalih u poslednjih sedam godina Zvezdinog bitisanja u Evropi, izdvaja se nekoliko njih se Red Bul Arene u Salcburgu. Ona kada tadašnji strateg Bikova Marko Roze škrguće zubima kao u mamurnom snu i rukom se hvata za lice, u neverici da je njegov Salcburg ispustio dva gola prednosti protiv, objektivno rečeno, slabijeg tima i da mora da prisustvuje srpskom maršu i neopisivom derneku u srcu Austrije.

Bila je to emotivna noć iz avgusta 2018. godine. Prošlo je više od pet leta, a sudbina se tako poigrala sa i dalje mladim nemačkim stručnjakom da će sutra veče morati da obuče odoru osvetnika i gleda da Crvenoj zvezdi vrati nešto. Gledaće Marko Roze da udari kamatu srpskom šampionu, jer sigurni smo da, bez obzira na rigidan mentalitet tamošnjeg življa, da se aktuleni šef stručnog štaba RB Lajpciga budiio noćima posle Zvezdinog mitskog vaskrsnuća u Salcburgu i pitao se kako mu se to desilo.

Bio je favorit. Kao sada. Imao je fizički i trkački moćnije igrače. Kao sada. Imao je samo uslovno rečeno domaći teren, a postoje indicije da će tako biti i sutra veče na Red Bul Areni. Samo što će za direktnog rivala imati trenera drugačije profila, jer je tada kao jedan od najtalentovanijih stručnjaka u Evropi potcenio analitički duh Vladana Milojevića i njegovu ustrojenu vojsku po zakonima drevne Sparte.

Desio mu se potop, tada redovna pojava u kvalifikacijama za Red Bul Salcburg.

"Ako nešto nisam voleo kao trener Crvene zvezde, onda je to da mi neko preko novina ili medija sugeriše kako treba da igram, i šta treba da radim. Nije moj manir da to sada radim Baharu. Nisam ni unutar kluba, ne znam šta se dešava. Naše je da navijamo sa strane i verujemo u pozitivan rezultat. Da, ja verujem, kao što sam verovao i tada u Salcburgu i kada smo imali dva gola minusa. Možda to nije racionalno, ali to je Crvena zvezda", počinje priču za Mozzart Sport Vladan Milojević.

Kada je Crvena zvezda, tada u punom sprintu ka evropskoj afirmaciji, dobila Red Bul Salcburg, bilo je različitih komentara. Samo je stručnjak iz Aranđelovca bio uzdržan, jer je iz neposredne brzine gledao rast jednog kluba i sistema i znao da će udariti na direktan stil Marka Rozea, koji je u Red Bulovoj korporaciji uspostavljen mnogo pre sutrašnjeg Baharovog rivala.

"Znao sam i tada ćemo imati ozbiljnih problema u nekim segmentima igre. Oni su tada forsirali sistem 4-4-2 sa rombom u sredini terena. Malo je našim igračima bilo potrebno da se prilagode na takvog rivala, sa takvom brzinom. Ako se za to ne pripremite do najsitnijih detalja, i ako trkački ne možete da im iz parirate – mrtvi ste. I sada igraju na vrlo specifičan način, jer je Lajpcig nivo iznad Salcburga. Sve je to ručni rad Ralfa Ragnika koji je postavio temelje svega toga. Sa druge strane Marko Roze je radio u Salcburgovoj akademiji, trenirao je omladinski tim i potom ih povukao u seniore. Sve što su su tada radili sada su unapredili. Igraju vertikalno, direktno, sa mnogo trčanja i vrlo atipičnoj formaciji. Imaju vrhunske igrače".

Kakav Lajpcig treba očekivati sutra? Čudesni Simons, Olmo sa klupe i bekovski par kao najveća pretnja i šansa Zvezde

Sadašnji trener kiparskog Apolona može da se podiče perfekcijom u evropskim kvalifikacijama, pobedom nad Liverpulom evropskim prolećem, ali svi nabrojani uspesi ostali su u senci prvog meča na praznoj Marakani protiv Salcbruga Marka Rozea. Tim sa vrhunskim ofanzivnim potencijalom ostao je bez stopostotne šanse, omađijan discviplinovanom igrom Milojevićevog tima.

"Nije to baš svojstveno za ekipe sa tog podneblja, ali znam da su nas malo potcenili. Moj bivši igrač u AEK-u, tadašnji golman Salcburga, Cican Stanković mi je to čak i priznao. Posebno su bili ubeđeni da će proći posle prvog meča u Beogradu. Tu smo im odlično isparirali, iako se tautakmica, zaboravne da podsetim, igrala bez publike. Na kraju se desilo znate šta već... Ali mi je izuzetno drago što je Roze nastavio da se razvija. Pratio sam ga kasnije u Mehengladbahu i Borusiji Dortmund. Sada je u Lajpcigu, to je njegov grad. Tu je predvodnik nove generacije trenera, vidim ga vrlo brzo u Premijer Ligi".

Sa pažnjom će Vladan Milojević pratiti sutrašnji duel iz Saksonije. Zvezda je njegov DNK, ali Red Bul korporacija profesionalni uzor. I dok je bio na Marakani, pre nego što će se zaputiti na mesto velikog uspeha, uvek je pričao da je intenzitet Red Bulovog tima nešto čemu teži u karijeri.

"Imao sam sreću da kao trener Čukaričkog idem na usavrašavanje u Salcburg. To je drugi klub po hijerarhiji u tom sistemu, posle Lajpciga. Domaćin meni i kolegi Jankoviću je bio Adi Hiter, video sam iz neposredne blizine kako to funkcioniše. To je perfektan sistem, rudnik igrača. Da li mi je to kasnije pomoglo kada smo se sastali sa Markom Rozeom? Iskreno, ne verujem. Morao sam da pravim tim spram našeg mentaliteta i karakteristika. Sebi sam više dosadio sa onom pričom da smo ih izbacili sa desetoricom Srba i El Fardu Benom. Ali pokazali smo da se može. Mi smo tada igrali za navijače, ali za naše očeve koji bi nas prvi kritikovali, žene, porodice, prijatelje iz kafića".

------

Igraj Prognozzer i pojuri 100.000 dinara BEZ ULOGA

------

I dalje Vladan Milojević kod navijača Crvene zvezde ima status Supremena. Malo se ironično našalio, uz osmeh, na naše podsećanje da mu na Kipru odlično ide i da je poslednju utakmicu pobedio sa 5:0.

"Pa eto, da ne malerišemo. Ali i nama bunkerašima se to desi".