Poštanski radnik, glumac, nesuđeni DJ... Čudesna priča desnog beka kojeg jure Čelsi i Junajted

Znate li ko je Žonatan Klaus? Ako i znate, onda ste relativno skoro čuli za njega.

Uskoro bi taj momak mogao da postane igrač nekog od najmoćnijih klubova sveta. Francuski desni bek je jedan od najtraženijih igrača na svojoj poziciji u ovom prelaznom roku. Iako je do pre nekoliko godina bio niželigaški anonimus koji je odustao od ideje da će nekada postati profesionalni fudbaler. Danas je reprezentativac svetskog prvaka i želja makar tri kluba koji su bili evropski šampioni.

Klaus je pripadnik jeniškog naroda iz Francuske poput nekih poznatih imena kao što su Antoan Grizman ili Rafael van der Vart. Najviše Jeniša živi u Nemačkoj ali ih ima i na prostorima Francuske, Švajcarske, Belgije, Luksemburga, Mađarske Belorusije... Mnogo je teorija o postanku i naseljenje Jeniša po Evropi. Neki ih smatraju potomcima Jevreja, neki ih vezuju za Hazare, a neki ih mešaju sa Romima zbog nomadskog načina života i sličnosti u jeziku, tradiciji i delatnostima kojima su se bavili. I danas ih na desetine hiljada živi u karavanima koji nemaju stalno mesto boravka. Kako god, u Francuskoj ih je vrlo malo na istoku zemlje i dobar deo ih se asimilirao. Iz jedne od takvih porodica je i Žonatan Klaus. Samo prezime zvuči germanski i na neki način ga povezuje sa Nemačkom.

Rođen je u Troi ali je odrastao u Ostofenu, selu sa oko 800 duša i zamkom iz 13. veka kao jedinom atrakcijom. Petnaestak kilometara dalje je mnogo poznatiji Strazbur. Najpoznatiji grad pokrajine Alzas. Sa istoimenim klubom koji je ponos regije. O dresu Strazbura je maštao i Žonatan Klaus, kao i svaki klinac iz tog kraja.

Fudbal je počeo da trenira kao dete daleke 1998. godine, a seniorsku započeo pre nešto manje od 10 godina. Nezapaženo i daleko od reflektora glavne pozornice francuskog fudbala. Prošao je Strazburovu školu fudbala, proveo u klubu 10 godina, ali je morao da ode kada je postao punoletan.

Strazbur mu je rekao da ne računa na njega i slomio mu srce. Samo su mu rekli da pokupi stvari.

„Sastavljali smo ga iz delova. Raspadao se. Danima. Plakao je i bio neutešan. Na sve to, njegov otac i ja smo prolazili kroz razvod braka. Njegov svet se srušio i mislio je da ga ništa lepo neće snaći u životu“, pričala je kasnije Žonatanova majka Žozien.

ZVANIČNO: PSŽ je doveo špica budućnosti! I opet zaobišao finansijski fer-plej

Otišao je u redove manje poznatog lokalnog rivala ASPV Strazbura koji se takmičio u četvrtoj ligi. Proveo je tamo tri godine i ispao u petu ligu. Čak mu ni petoligaški fudbal nije bio suđen. Gde će, šta će, nego u Nemačku. Otišao je da studira i igra amaterski fudbal u šestoj ligi. Čak je i glumio u lokalnom pozorištu.

„Zarađivao sam između 300 i 600 evra mesečno. Posle treninga bih otišao u noćnu smenu u pošti i razvrstavao pošiljke. Radio sam i neke druge poslove“, ispričao je Žonatan Klaus.

Dve godine je igrao za nemačkog šestoligaša Links. Tada je Žonatan Klaus već imao 21 godinu i nije baš delovalo da se tu krije iole ozbiljna fudbalska karijera. Na prvi pogled je sa svim tetovažama i izblajhanim frizurama bilo izvesnije da ga čeka karijera di-džeja u nekom klubu na Ibici nego u profesionalnom fudbalskom klubu.

„Uvek je bio prvi za puštanje muzike u svlačionici. Neki su imali pogrešan pogled na to i govorili da nije fokusiran, ali ja na to gledam drugačije. Podizao je atmosferu, posle njegovog di-džej šoua svima se više igrao fudbal. Bili smo amateri i trebalo nam je da se opustimo“, kaže Mark Rubio, nekadašnji saigrač iz Strazbura i Linksa

Posle dve godine amaterskog fudbala u Nemačkoj, vratio se u Francusku i potpisao za petoligaša Raon Etap na poziv lokalnog trenera Bruna Paterna. Makar je iz šeste lige pobegao rang više. Do tada je uglavnom išao rang po rang niže. Ali ruku na srce, igranje u petoj ligi sa 22 godine i nije baš neko veliko dostignuće.

Mnogi bi na njegovom mestu odustali i pozabavili se traženjem nekog pristojnog posla. Paralelno sa fudbalom je radio kao kurir, delio letke...

„Sa nekoliko stotina evra od fudbala nije mogao da živi. Ustajao je oko četiri ujutro da pripremi letke i pošiljke. I onda bi kružio po gradu. Igrao je fudbal iz zabave i već je bio odustao od ideje da će postati profesionalni fudbaler. Imali smo žučne rasprave, tonovi su često bili visoki. On zna kakvi su moji standardi i da sam trener starog kova. Čas mu nije radio telefon, čas se uspavao jer nije navio alarm, čas je imao proslave i porodične obaveze... Rekao sam mu da tako ne može. Neprihvatljivo je da trener čeka igrača. Da nije popravio te navike, ostao bi u svetu amaterskog fudbala“, pričao je kasnije Bruno Paterno kojem se nisu sviđale Klausove navike, tetovaže, otkačene frizure, fluorescentna obuća...  

U Raonu je Klaus prvi put imao dodira se ozbiljnim fudbalom. Sudbina je uredila da njegov klub u trećem kolu Kupa Francuske naleti na slavni Sent Etjen. Klaus i drugari su ozbiljno namučili velikog favorita. Bilo je 1:1 posle 120 minuta, a jedini gol za Raon je dao baš Klaus, pošto se ubacio iz drugog plana. Na penal lutriji je više sreće imao Sent Etjen i prošao dalje. Tada reprezentativni golman Francuske Stefan Rufije je posle penal serije nadmeno prišao Klausu i reko:

„Ajde, pakuj se i kući. Ne zaboravi da možeš da me gledaš na televiziji u Ligi Evrope“.

Ipak, sezona je bila uspešna jer je Raon osvojio drugo mesto u prvenstvu i plasirao se u četvrtu ligu. Još jedan korak napred za Klausa. Počelo je da se otvara...

Potom je prihvatio poziv trećeligaša Avranša. Preskočio je dva ranga za nešto više od godinu dana i dobio šansu u iole ozbiljnoj konkurenciji. I opet taj Kup Francuske. Jedno od najluđih takmičenja evropskog fudbala u kojoj su senzacije potpuno normalna pojava i gde niželigaši zadaju velike muke prvoligašima. Ovoga puta je Klausov Avranš u trećem kolu naleteo na drugoligaša Laval.

A Žonatan Klaus je odigrao jednu od utakmica života. Gol koji je postigao u pobedi od 3:1 je konačno skrenuo pažnju na njegovo ime. Oduzeo je loptu na svojoj polovini, krenuo u sprint po desnom boku, odigrao dupli pas, pretrčao 70 metara sa loptom, predriblao golmana, pa još jednog protivnika i pogodio. Danas bi čovek pomislio da je na snimku Teo Ernandez.

„Kada ga poznajete, niste iznenađeni. Znate da može da trči do sutra kao ludak. Znate da stalno gura napred. Takav je i u privatnom životu. Dinamičan“, govorio je njegov tadašnji siagrač Entoni Bove.

Avranš i Klaus su nastavili da lete po Kupu Francuske. Prošli su i drugo kolo. A onda ih je u osmini finala sačekao – Strazbur. Klub u kojem je Klaus odrastao i koji ga je odbacio. Posle drame i penala, Avranš je prošao dalje i zakazao senzacionalno četvrtfinale protiv Pari Sen Žermena. Naravno, drim tim iz Pariza je slavio lagano (4:0) i okončao bajku gradića sa oko 10.000 stanovnika, ali je meč bio neizvesniji nego što rezultat kaže.

„Igrali smo na stadionu u Kaenu i svi su navijali za nas. Na poluvremenu je bilo 0:1, kada mi je prišao Maksvel i rekao mi: ’Molim te, prestani više da trčiš. Ne mogu da te ispratim’. Naravno da mi je bilo drago“, priseća se Klaus.

Od tog meča, Klaus je video da može makar da trči sa najboljima. Ušao je u tim sezone u trećoj ligi i konačno dobio ozbiljnu ponudu

Imao je 25 godina kada ga je pozvao novopečeni drugoligaš Keviji koji je tih godina pravio čuda po Kupu Francuske. Klaus je potpisao prvi profesionalni ugovor u karijeri. Bio je standardan u drugoj ligi i kao desni spoljnji isporučio lepih osam asistencija.

„To je genetika. On je prirodno stvoren da gazi napred-nazad i da se ponavlja koliko hoćete. Ne može da se umori. Ja sam mu promenio poziciju i gurnuo ga na desnog vezistu. Nije mu prijalo na početku, ali je kasnije eksplodirao u Arminiji baš na toj poziciji. Žonatan nije imao normalno fudbalsko odrastanje i nije prošao profesionalne izazove kada je trebalo. Postepeno eje učio i usvajao životni stil profesionalnog fudbalera. Zaslužio je sve ono što mu se danas dešava“, kaže Emanuel Da Kosta, njegov bivši trener iz Kevijia.

Klaus nije spasao Keviji ekspresnog povratka u treću ligu. Ali se makar lepo zabavljao...

„Partimanijak! To mu je u genima. Morao je da izlazi. Čak i kada izgubimo 0:2, morao je da izađe uveče u neki klub. Ali bio je mlad i bezbrižan. Nemačka ga je kasnije naučila nekim stvarima“, priča Metju Duamel, saigrač iz Kevilija.

Nije mu se išlo korak nazad u treću ligu i dobio je poziv da ode na probu u beloruski Dinamo Brest koji je baš tih dana postavio Dijega Maradonu za predsednika. Tamo je trenirao desetak dana, zadovoljio trenera i vratio se u Francusku da se spakuje i čeka ugovor. Nije ga dočekao. Trener je smenjen a sa njim je otišao i plan da Belorusi angažuju Klausa.              

Ostao je bez kluba i onda se javila Arminija iz Bilefelda. Nemački drugoligaš je tražio desnog beka i od skauta su predložena imena Sedrika Brinera iz Ciriha i Žonatana Klausa. Trener se odlučio za Brinera, ali se on teško povredio na prethodnom prijateljskom meču za Cirih i tako je Klausu ponuđen dvogodišnji ugovor.

„Bio je brz, jak, ofanzivan, a pričao je i nemački jezik. Za nas je to jako bitno jer nemamo baš u budžetu novac za prevodioce. Klaus je imao sreće“, rekao je Arminijin tadašnji direktor Samir Arabi.

U prvoj sezoni u Cvajti se afirmisao, a u drugoj eksplodirao! Upisao je pet golova i osam asistencija!

„Integrisao se jako brzo. Odmah je preuzeo muziku u svlačionici i u jednom trenutku smo svi pevali njegovu omiljenu pesmu. A na terenu je mnogo brzo učio. Postajao je sve jači i brži. Uvek je tu na desnoj strani, spreman da uhvati sprint. Samo mu gurnite loptu“, ispričao je nekadašnji saigrač iz Arminije Florijan Harterc.

U konkurenciji favorita poput Hamburgera ili Štutgarta, Arminija je osvojila iznenađujuće prvo mesto i plasirala se u Bundesligu. Ali Klaus nije zajedno sa saigračima zaigrao u eliti nemačkog fudbala. Korona je prekinula sezonu devet kola pre kraja, Klausu je ugovor istekao i odlučio je da prihvati ponudu Lansa, da potpiše trogodišnju saradnju. Uz uslov da mu dopuste da završi preostalih devet kola u Cvajti.

Koliko je Arminija tada žalila što je Klausu verovala samo kroz dvogodišnji ugovor, toliko danas verovatno u Lansu žale što su tada potpisali samo trogodišnji. Ipak, treba ih razumeti. Tek su se posle godina odsustva vratili u prvu ligu, a Klausova biografija nije baš ulivala poverenje.

Lans je imamo sjajnu povratničku sezonu i zamalo se plasirao u Evropu. Osvojili su sedmo mesto. Isti plasman su ponovili i minule sezone. Daleko od borbe za opstanak... Klaus je bio ponajbolji igrač tima i završio sezonu sa čak 11 asistencija na 40 mečeva. Prošle sezone je bio otkriće, a ove se već ponovio kao što se bez prestanka ponavlja po desnom boku.

Još u februaru su navijači Lansa po društvenim mrežama počeli kampanju da Klaus dobije poziv u reprezentaciju. On se šalio na svoj račun citirajući replike iz francuske kultne komedije „Bronzes“.

„Ljudi, vi ste ludi. Hvala na ovako j....oj podršci. Ali kao što je jedan francuski filozof rekao: Zaboravi da šansa ne postoji. Nikad ne znaš. Možda greškom dobiješ šansu“, napisao je Klaus na Tviteru.

I dobio poziv selektora Didijea Dešana!

Dešan od desnih bekova ima Benžamana Pavara, Nordija Mukijelea, Lea Dubou, Đibrila Sidibea... Pozvao je Klausa u martu za prijateljske utakmcie i nije se prevario. Odmah mu je dao šansu da debituje u prvom meču sa klupe. U drugom je bio starter. Dobio je poziv i nedavno u mečevima Lige nacija, upisao još dva nastupa i na dobrom putu je da se nađe na listi putnika za Katar.

Lansova formacija 3-5-2 u kojoj je desni spoljni savršeno mu odgovara za ofanzivan stil igre. A Dešan je u poslednje vreme počeo da eksperimentiše sa formacijom sa trojicom pozadi i ofanzvnim bekovima. Klaus je na desnom boku pandan Teu Ernandezu sa levog. Po broju uspešnih centršauteva bio je prvi u ligi. Podjednako je koristan u fazama odbrane i napada, a ima i sjajan prekid.

Videli su to i veći klubovi od Lansa. Marselj je prvi krenuo u operaciju dovođenja Klausa kada je Lansu ponudio 5.000.000 evra, ali je odbijen. Klub sa severa Francuske je tražio duplo više. Za Marselj je to možda mnogo, ali za engleske klubove nije. Klausovo ime se već godinu dana nalazi u beležnici Tomasa Tuhela koji na toj poziciji ima Džejmsa i povremeno Apsilikuetu, međutim dobro bi mu došao ovakav igrač. U međuvremenu, u igru se uključio i Mančester Junajted čiji trener Ten Hag takođe traži takav tip igrača. Levo je već doveo Tajrela Malasiju, a desno vidi Klausa. Problem je samo što Francuz ima 29 godina i ne uklapa se u strategiju dovođenja mladih igrača u Čelsiju i Junajtedu.

Treneri bi ga oberučke prihvatiuli, ali ljudi u upravama gledaju i kako da zarade nešto u budućnosti.