D. JocićPoslednji utisci su uvek najjači: Ovako je spuštena zavesa na Mozzart Bet Superligu
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | pon. 25.05.26. | 09:34
Nikad manje superligaša sa teritorije Vojvodine, kraj mita o večitom spasiocu Tomislavu Siviću, devet života Mladosti, Zvezdini „garbidž tajm“ porazi, jedinstveni podvig Damjanovićevog OFK Beograda, post na Banovom brdu, furiozno proleće niškog, a paradoksalno kragujevačkog Radničkog...
Jeste prošla tek jedna noć, ali u fudbalu je to tako – sezona 2025/26. u Mozzart Bet Superligi već je pluskvamperfekat. Dobar deo igrača iz klubova koji su nastupali u plej-ofu i svoje obaveze završili još u petak i subotu, ovo jutro su dočekali na ležaljkama pod suncobranima na egzotičnim destinacijama, a znali su to i čelnici nadmetanja kada su još prošle sedmice organizovali glamuroznu dodelu individualnih priznanja najboljima u takmičarskoj godini.
Zato bi bilo potpuno deplasirano vraćati se sada na još jednu totalnu dominaciju Zvezde, magiju Kataija, eksploziju Vase Kostova, pančevačko otkrovenje sa Kokovićem na klupi, strmoglavi pad Partizana sa prvog na treće mesto, sa plus četiri na minus 13 u odnosu na večitog rivala... Ispričana priča!
Izabrane vesti
Pa ipak, ima par detalja koji se izdvajaju kad se podvuče konačna crta, za koje je, što bi rekao autor popularne satirične emisije u jednoj od svojih rubrika, gre’ota da se bace. Ako ništa drugo, čisto da utvrdimo koja će biti polazna tačka kad se polovinom juna timovi ponovo okupe i počnu pripreme za, kako su je mnogi već unapred označili, najtežu sezonu u istoriji domaćeg fudbala, u kojoj će gotovo trećina lige, četiri kluba od 14, morati da napuste elitni rang.
Statistički, to izgleda kao jedan vrtlog kontradiktornosti. Zvezda jeste izdominirala, ali je prvenstvo završila sa pet poraza, koliko je zbirno imala u prethodne četiri sezone. Na odmor su crveno-beli otišli sa dva vezana poraza na domaćem terenu – mada ih, po izjavama posle OFK Beograda i proslavi na Kalemegdanu, to nije nimalo dotaklo – ali, tek da se notira, prethodni put to se Zvezdi dogodilo još u novembru 2011. godine, kada su, jedni za drugima, Marakanu sa visoko uzdignutim rukama napuštali Partizan i Vojvodina.
Upravo je njih šampion deklasirao u plej-ofu, a to su i Novosađanima i crno-belima bili jedini porazi u prvenstvu još od kraja februara ili početka marta – Vojvodini na poslednjih 12, a Parnom valjku na 11 završnih utakmica. Čisto da dopune utisak o sezoni punoj podviga – osim što su vicešampioni (tek četvrti put u poslednjih 27 sezona večiti razdvojeni na tabeli) i što su bili na par desetina sekundi od osvajanja Kupa, puleni Miroslava Tanjge su i svojevrsni pobednici plej-ofa – najuspešniji na mini tabeli računajući samo sedam mečeva doigravanja gornjeg doma.
Novi Pazar je sezonu završio sa samo jednom pobedom u završnih 11 kola, što je najslabiji učinak u tom intervalu u čitavoj ligi, ne računajući Napredak i Spartak, a, gle apsurda, taj trijumf došao je protiv Crvene zvezde u Beogradu. Mizerno proleće odigrao je Čukarički, iako je ostao ušuškan u spokoju plej-ofa. Ipak, mora se podvući da su Brđani imali samo dve pobede u poslednjih 17 kola. Jeste, ruku na srce, Marko Jakšić odmah najavio da će doigravanje biti poligon za kompletan roster, dokazivanje za sledeću sezonu, ali otkako je stigao iz Radnika, pobedio je samo prvu utakmicu, protiv Železničara duboko u sudijskoj nadoknadi, i na narednih devet imao čak sedam remija, uz dva poraza. Sve kad se sabere, čitava sezona, nije klub sa Banovog brda ni za jotu popravio utisak u odnosu na prošlu godinu, kada je igrao u plej-autu.
Upamtiće se podvig OFK Beograda i njegovog trenera Jovana Damjanovića, da je u jednoj polusezoni savladao i Crvenu zvezdu i Partizan u gostima. Poslednji put to je uspelo Čukaričkom i Milanu Lešnjaku u proleće 2016. godine! Od dolaska na klupu nekadašnjeg polufinaliste Evropskog prvenstva sa kadetskom reprezentacijom Srbije, Romantičari su imali samo tri poraza ovog proleća – koliko i pančevački Želja, koliko i sjajni IMT, koji je poražen u prvom kolu nastavka sezone u Kragujevcu, a nakon toga još samo u Nišu, golom u doslovno poslednjoj sekundi meča i od Crvene zvezde.
Radnik je umalo izjednačio najbolji plasman u istoriji kluba – pre pet godina je bio šesti, sad je završio kao sedmi – a, iako je u poslednjem kolu pokvaro utisak petardom u Humskoj, treba podvući da su pre toga imali dva poraza na 14 utakmica. Sve skupa, ovog proleća gubili su samo od klubova koji idu u Evropu – Zvezde, Partizana (dva puta), Vojvodine i Železničara. Niko ih drugi nije pobedio.
Poseban kuriozitet vezan je za Radnički iz Kragujevca. Uspeli su da ostanu u ligi, a da su od 31. januara, pa sve do sinoć, ostvarili, i slovima, jednu pobedu, i to protiv odavno otpisanog Spartaka. Opet, s druge strane, kada je Slavko Matić na sinoćnoj konferenciji za medije izhavio da se od kluba oprašta neporažen, bio je u pravu, jer Kragujevčani nisu izgubili u poslednjih deset prvenstvenih kola u sezoni, uz čak devet remija (ukupno 18, što niko nikad nije imao u srpskom šampionatu na uzorku od 37 kola). Skupljali su zrno po zrno i na kraju nekako iaplivali iznad crte. Nažalost, skandalozna dešavanja posle meča sa Javorom zasenila su svaku priču o sportskom posrtanju i neophodnosti totalnog remonta na Čika Dači.
Donelo je jučerašnje veče, osim jednog velikog plusa za srpski klupski fudbal i šamara za večite teoretičare zavere, i kraj mita o Tomislavu Siviću kao zagarantovanom spasiocu davljenika. Ništa ne može večno da traje, niti njemu neko može da obriše podvige koje je u prethodne četiri sezone činio sa Novim Pazarom, Mladošću, Železničarom i Spartakom, ali niko nije mogao ni da sanja da će vicešampion Srbije iz 2023. godine i prošlosezonski učesnik nokaut faze Lige konferencije ispasti iz elite.
Kada tome dodamo eliminaciju Spartaka, nakon 17 uzastopnih sezona u eliti, tokom kojeg perioda je dva puta predstavljao Srbiju u evropskim kvalifikacijama, a onomad, kada su Orlići Veljka Paunovića pokorili planetu na Novom Zelandu, imao dvojicu igrača u tom šampionskom sastavu (negde su se, u međuvremenu, zagubili na tom putu, nagomilali su strance sumnjivog kvaliteta i sezonu završili sa 11 vezanih poraza, uz samo jednu pobedu još od sredine oktobra), dolazimo do šokantnog podatka. Fudbalski savez Vojvodine imaće naredne sezone „jednog i po“ predstavnika u elitnom rangu. Uz Novosađane, to će biti još i Železničar iz Pančeva, koji formalno pripada severnoj srpskoj pokrajini, mada je i geografski i logistički neuporedivo bliži Beogradu. Poslednji put tako malo klubova sa severa zemlje u elitnom rangu, tada još srpsko-crnogorskog fudbala, bilo je u sezoni 2004/05.
Ako smo imenovali gubitnika sezone, red je da označimo i dobitnike, a to su ljudi u Nišu i Lučanima. Dva puta u poslednjih nekoliko meseci pogledi sumnje bili su upereni u Ivicu Tončeva – kada je na zimu prodao u tom momentu statistički najboljeg igrača Radničkog u TSC i kada je u predvečerje plej-auta smenio Takisa Lemonisa i doveo ekstremno mladog trenera iz nižeg ranga. Epilog: Radivoj Bosić je sa novim klubom ispao iz lige, a igrači koji su dovedeni na Čair u zimskom prelaznom roku imali su zbirno 15 golova i sedam asistencija (Šestjuk 8, Arijibi 1+5, Abas 3+2, Mustafa 2, Nikiforento 1); Radnički je pod komandom Marka Neđića bio najuspešniji u čitavoj ligi u poslednjih sedam kola (16 bodova), računajući i klubove iz plej-ofa i plej-auta. Kad bi se gledao samo prolećni deo sezone, svih 17 kola, Radnički je treći u ligi, odmah iza Zvezde i Vojvodine.
Mladost je bar tri puta „ispala“ iz Mozzart Bet Superlige u poslednjih par meseci. Kada je, nakon 29. kola, bila pet bodova ispod sigurne zone, kada je, dva kola pre kraja, primila gol u Nišu u sudijskoj nadoknadi i kada je u pretposlednjoj rundi gubila od Javora sa 2:0 početkom drugog poluvremena. Kao Feniks su se podigli Lučanci, taj poraz na Čairu bio im je jedini u poslednjih deset rundi, a jedno ime posebno je zasvetlucalo u tom preporodu.
Jovan Ćirić je sa šest golova i dve asistencije vukao ekipu na svojim leđima iz ambisa i da se samo malo ranije probudio, bio bi u ozbiljnoj konkurenciji za mesto među laureatima za tek okončanu sezonu. Baš kao što bi to, da su malo duže ostali u srpskom fudbalu, bili Jovan Milošević i Diogo Bezera. Neverovatno zvuči podatak da je bivši krilni napadač OFK Beograda, iako je otišao na zimu, ostao drugi asistent Mozzart Bet Superlige, a da su Milošević i Ivanić, iako su poslednje minute odigrali u 2025. godini, završili na deobi četvrtog mesta liste strelaca.
