Poslednji trzaj davljenika – Radnički bez Šarca u revanšu protiv Inđije!

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Pacijent je na aparatima, poslednji pokušaj reanimacije na Čairu je – rastanak sa Draganom Šarcem. Ima ona izlizana floskula u ovakvim situacijama da je lakše promeniti jednog trenera nego deset igrača. Mnogi bi, verujemo, glasali i za ovo drugo, da je to moguće - da neki drugi momci pokušaju da u nedelju spasu ekipu sa ruba provalije, jer ovi koji su tu upropastili su ove sezone sve što se upropastiti može. U datoj situaciji, šok terapija na klupi bila je jedini logičan, mada, da budemo sasvim iskreni, možda sada već i očajnički potez.

Radnički je poražen u Inđiji sa 1:3 u prvom meču baraža za opstanak u Mozzart Bet Superligi i da bi sačuvao status člana elitnog ranga, trebalo bi da u nedelju u revanšu učini nešto što je ove sezone uradio samo jednom. Jedino je ekipu Spartaka, još sredinom septembra prošle godine, Radnički pobedio rezultatom (3:0) koji bi mu sada doneo preokret i opstanak. A pritom, da bi se taj uslov ispunio, ima jedan preduslov – Nišlije bi trebalo da prvi put posle devet uzastopnih takmičarskih mečeva ne prime gol! Naravno, postoji opcija pobede od dva gola razlike, koja bi revanš odvela u produžetke, ali tu se već utakmica bliži fazi u kojoj se i Fortuna dosta pita, a ona je ove sezone bila prilično nemilosrdna prema Radničkom...

Jučerašnji poraz bio je vrhunac agonije u kojoj se nalazi ekipa. Odmah posle meča, Dragan Šarac samo se pro forme pojavio pred kamerama TV Arena sport, da ispuni obavezu, ali niti je bio rečit, niti je odao utisak čoveka koji će sedeti na klupi Radničkog u nedeljnom revanšu.

„Sramota je kako smo izgubili utakmicu. Čestitam protivniku“,bilo je sve što je Šarac rekao, a čitava priča svoj epilog dobila je u četvrtak pre podne, kad je, prema informacijama kojima raspolaže Mozzart Sport, na sastanku u prostorijama kluba dogovoren rastanak iz, kako glasi zvanična informacija koju smo dobili iz Radničkog - zdravstvenih razloga. 

Niko nikad na Čairu neće moći Draganu Šarcu da uputi ni slovo prigovora na račun lojalnosti i profesionalizma koje je iskazao tokom ovog kratkog mandata na mestu šefa stručnog štaba. Neko će reći i hrabrosti, da se otisne od svog dugogodišnjeg „šefa“ Nenada Lalatovića i otpočne samostalnu trenersku priču u delikatnom momentu za niški tim. To nije bilo dovoljno i njegovo postavljenje ispostavilo se kao koban eksperiment.

Rezultati su bili ispod svakog nivoa, a kuriozitet je da, posle remija protiv Mladosti GAT u Novom Sadu, kad je Šarac, zajedno sa Vidakom Bratićem, dan nakon Lalatovićevog zvaničnog odlaska iz Niša, ekipu predvodio još uvek kao vršilac dužnosti, na 14 takmičarskih mečeva nije zabeležio niti jedan nerešen rezultat. Skor je četiri pobede i čak deset poraza, a posebno je katastrofalan na domaćem terenu, gde je Radnički sa Šarcem, na osam utakmica pobedio samo Javor, i to dva puta, a doživeo čak šest poraza.

Otud, i nije bilo previše smisla da Šarac ostaje u Nišu za revanš (nedelja, 18.30), u kome će ekipu - nema ko drugi – predvoditi njegovi dosadašnji saradnici Vladimir Đorđević i Dragan Gavrilović, nekadašnji istaknuti defanzivci Radničkog. Za tu utakmicu, kako god to zvučalo, trener je najmanje bitan.

Svaka čast Inđiji, koja je pokazala da rezultati iz finiša plej-ofa Mozzart Bet Prve lige nisu slučajnost, ali generalni utisak sa jučerašnje utakmice, potkrepljen statističkim parametrima, kazuje da je Radnički za klasu kvalitetniji tim. Kako je uspeo da iz tri šuta primi tri gola, ili da budemo sasvim precizni – četiri, budući da jedan pogodak domaćina nije priznat zbog minimalnog ofsajda, to je već umetnost koju su specijalizirali ove sezone.

I zato, revanš se u ovakvoj situaciji neće ni igrati na taktiku, nego na srce, obraz i stid, pred blamažom koja preti. Ako fudbaleri Radničkog uspeju da spoznaju vrednost i značenje tih pojmova...