Poslednji Rimljanin u Rimu

Odlaskom Alesandra Florencija u Valensiju kompletirano je otuđivanje Rimljana od Rome. Odlazećoj upravi Vučice na čelu sa Džejmsom Palotom najveći problem u Romi predstavljali su upravo Rimljani, oni koji su emotivno bili vezani za grad, klub i navijače. Jednostavno, u njihovom shvatanju sporta kao čistog biznisa mesta za emocije nije bilo. Oterali su tri kapitena, među kojima su dva legendarna, Frančesko Toti i Danijele de Rosi. Odmazda je nastavljena sa njihovim naslednikom i odanim prijateljem, Alesandrm Florencijem. On po kvalitetu i autoritetu možda nije bio u rangu čuvenog dvojca, ali je poznavao Romu u dušu, disao sa njom i bio njen navijač od rođenja. Rimljani su u svom Rimu u poslednjih nekoliko godina postali ugrožena vrsta. Jedini momak u prvom timu Rome koji je rođen u Večnom gradu je Lorenco Pelegrini, ali njemu neće biti predata kapitenska traka, već će preuzeti dosadašnji Florencijev zamenik i jedan od najvećih autoriteta u slvačionici Edin Džeko. Roma će prvi put od 1998. godine imati stranog kapitena.

Popularni Babo neće biti izuzetak. Rominu traku su nosili i Abel Balbo i Aldair, ali traka u Romi je uvek bila simbol odanosi kluba. Roma su oduvek predvodila rimska deca. Počevši od prvog kapitena kluba Atilija Ferarisa, pa preko Agostina di Bartolomeija, Đuzepea Đaninija, Frančeska Totija i Danijelea de Rosija. Florencijeva sudbina podseća negde na onu koju je imao Amadeo Karboni, koji je bio naslednih čuvenog Đaninija, ali je već nakon jedne sezone kao kapiten prešao upravo u Valensiju. Osnovna razlika je to što Karboni nije rođeni Rimljanin. Posle odlaska Džeka "rimsku lozu" bi trebalo da nastavi upravo Pelegrini, ali je veliko pitanje kakvu će politiku imati nova američka uprava kluba na čelu sa teksaškim milionerom Danom Fredkinom. Mada se moglo čuti kako će jedan od njihovih ciljeva biti da Totija i De Rosija ponovo približe klubu, ali to su u ovom trenutku samo prepričavanja.

Način na koji su oterani poslednji kapiteni Rome ostaće gorka uspomena navijačima Vučice iz perioda Palotinog vođenja kluba. Vremešni Toti je praktično primoran da ode u penziju, dok je De Rosiju jednostavno poručeno da mu neće biti podužen ugovor. Toti je nasamaren tako što je dobio ulogu direktora koji se ništa ne pita u klubu, dok je De Rosi ispao znatno pametniji. Otišao je u Boku, gde je dočekan onako kako dolikuje velikim igračima i fubal će napustiti uzdignutog čela. Način na koji je Florenci otišao tek je posebna priča. Pognute glave, bez želje da razgovara sa novinarima u Rimu, samo je podigao ruku na povik "Ćao, Ale!". Ta okrenuta leđa, ta pognuta glava i pogled u pod, govorili su više od bilo kakvih reči. Iz Rima je oteran još jedan gradski sin.

Pred Lorencom Pelegrinijem je bez preterivanja blistava budućnost, samo je veliko pitanje da li će on tu budućnost doživeti u svom matičnom klubu ili na nekom drugom mestu, pošto je Juventus odavno pustio "ljubavne strele" u njegovom pravcu. Florenci nije bio po ukusu novog trenera Paula Fonseke, koji ga je ostavljao na klupi u praktično svim važnim utakmicama ove sezone, ali je zato Pelegrini vezista po njegovim najzahtevnijim kriterijumima. Opšte je mišljenje da je Pelegrini od dolaska Portualca višestruko napredovao i postao lider tima, ali i jedan od najboljih veznih igrača Serije A. Sa druge strane, Juventus je u protekle dve decenije Romu koristio praktično kao razvojni tim, dopuštao joj da napravi nosioca svoje igre, a onda joj bez pardona otimao najbolje igrače. To je činio sa Emersonom, nedavno i sa Pjanićem, to će pokušati da učini i ovoga puta. Vučica će morati da posluje drugačije ukoliko bude mislila da se odupre ovakvim naletima tržišno jednog od najsurovijih klubova u Evropi. Ali će pre svega morati da pokaže veće poštovanje prema igračima koji su stasali kao igrači u svom klubu. Uostalom, Pelegrini je jednom praktično već bio izgubljen, pošto je 2015. godine prešao u Sasuolo za svega 1.250.000 evra, ali su Rimljani srećom u ugovor stavili povratnu klauzulu u iznosu od 10.000.000 evra i aktivirali je na leto 2017. godine.

Niko u Rimu ne smunja da svojim redovima ima još jednog fudbalski plemenitog Rimljanina, čije je vanserijske domete prepoznao i sam Frančesko Toti.
“Predvideo sam mu mnogo stvari, za koje se nadam da će ostvariti. On je poseban dečak, može da donese mnogo za ovaj dres. On je navijač Rome, a neki Rimljanin je ovom klubu uvek potreban”, rekao je jednom prilikom Princ Rima.

Roma po trofejima i klupskim uspesima verovatno nikada neće moći da stane uz rame najvećim evropskim klubovima, ali je uvek bila primer čuvanja tradicije jednog kluba. To je nažalost počelo da se gubi poslednjih godina i ukoliko se nastavi na isti način ubrzo će stare zasluge biti u potpunosti izbrisane, kao što je slučaj sa značajnim brojem klubova u Seriji A, koji su imali slavnu istoriju, ali je ona sada potpuno u senci.

Foto: Reuters