Poslednji korak uvek najteži

Poput atletičara kad napravi prednost u početnim metrima, a nije siguran na kom će mestu završiti, tako Partizan ulazi u ciljnu ravninu trke. Posustao je, nije ubedljiv kao na početku, mada i dalje ima šansu da se domogne „medalje“ i prođe u šesnaestinu finala Lige konferencije. Čak i kad evidentno ostaje bez daha, kad deluje da ga drugi sustižu, kontroliše situaciju kao kad trkač baca pogled preko ramena i gleda gde su mu konkurenti.

S tim što se više puta u sportu pokazalo da je poslednji korak najteži. Da, bilo je ubedljivo izdanje na Kipru, računa se i rutinska pobeda nad Florom, a ostalo je još (samo) da se ne izgubi od Anortozisa kako bi se ostvario cilj projektovan posle izvačenja grupa, kad je proboj u evropsko proleće označen kao realnost. Niko u Humskoj 1 nema dilemu da će crno-beli uspeti, ali niko ne može da garantuje da će posao privesti kraju bez tenzije.

Jer moglo je sve da bude gotovo protiv Genta u Beogradu, pa se tim Aleksandra Stanojevića odbio o belgijski zid. Činilo se da je na pragu plasmana kad je Slobodan Urošević u Flandriji postigao gol karijere, ali gost nije izdržao da sačuvao vođstvo stečeno efektnim potezom levog beka. Onda kolaps u Talinu. Tri šanse su proćerdane. Kad je Flora matirana pre dva meseca kazao je Nemanja Miletić kako je Partizan jednom nogom prošao grupu. Drugu nogu nikako da prebaci preko praga.

Zato će duel sa Anortozisom (četvrtak, 18,45, TV Arena Premium 1, RTS 1) predstavljati psihološki izazov jednak fudbalskom. Na sportskom planu sve bi trebalo da bude jasno, jer se sastaju lider srpskog i desetoplasirani tim kiparskog prvenstva. Ekipa koja je letos izbacila Soči i Santa Klaru sa sastavom bez pobede na strani kad su međunarodni kupovi u pitanju iz poslednjih pet pokušaja. Valja imati na umu da je za poslednje dve godine na domaćem terenu, u svim takmičenjima, Partizan pretrpeo samo jedan poraz (taj od Genta) i da suštinski deluje stabilno na stadionu poviše Autokomande otkako se na klupu vratio Aleksandar Stanojević, ali...

Mora da dokaže da je sazreo.

Kiprani znaju da naprave problem Partizanu, ne i Anortozis

Da izbaci iz glave Augzburg koji ga proganja već šest godina, jer se okliznuo baš u poslednjem kolu, ma u poslednjem minutu, kad se činilo da je siguran učesnik naredne faze Lige Evrope. Da se ratosilja duhova koji ga progone od Haga, kad je u infarkt završnici ostao bez pobede nad AZ Alkmarom. Da potvrdi kako može da se takmiči. Na kraju krajeva, da ne dovede publiku u situaciju da strepi. S druge strane, kad bi sve išlo glatko, to ne bi bio Partizan. Potvrdilo se još letos, pošto je svaki susret na svom terenu bio „na nož“. Protiv DAC-a minimalna pobeda, na meču sa Sočijem izjednačenje u poslednjem minutu vredno produžetka, kasnije i penala, u duelu sa Santa Klarom preimućstvo stečeno u prvih pola sata odbranjeno u napetoj završnici. 

Ta igra živaca pokazala se u bliskoj prošlosti varljivom. Nekad u Partizanovu korist, nekad tako okrutna prema njemu. Maltene kao ruski rulet. Baš iz tog razloga meč poslednjeg kola Grupe B crno-beli ne bi smeli da tretiraju devizom „samo da ne izgubimo“, iako im bod donosi prolaz. Ništa ne može da zameni ukus pobede, makar i nad Anortozisom. Razlog nije samo takmičarski, već i finansijski (1.125.000 evra može da dobije u slučaju trijumfa), popravljanje pozicije na UEFA rang-listi, borbe za nacionalni koeficijent i, iznad svega, u pitanju je imidž kluba.

Čak i da na kraju sezone postane šampion – a na dobrom je putu – učinak u Evropi se uvek gleda posebnim očima i delovalo bi porazno ako bi u sezoni velike stabilizacije velika mrlja ostala zbog nekog tamo Anortozisa.

RIKARDO I(LI) MILOVANOVIĆ

Čak 22 gola Rikarda Gomeša tokom prvog dela sezone, ali dva izuzetno bitna Marka Milovanovića u poslednje dve utakmice otvorila su poligon za debatu da li bi Partizan protiv Anortozisa mogao da zaigra sa dva špica od početka. Kako sad stvari stoje – ne. Iz tri razloga.

Početno objašnjenje iz Humske je da situacija nije alarmantna, niti je crno-belima potrebna pobeda da bi prošli, pa da moraju da krenu baš tako ofanzivno. Drugo se tiče činjenice da Stanojević voli da ima opciju više na klupi za slučaj da ne krene sve prema zamislima, pa mu je bolje da pozove Milovanovića bude li potrebe nego da ga odmah optereti, iako je uočljivo u boljoj formi od starijeg kolege. Naposletku, samo jednom otkako se vratio u srpski fudbal trener Partizana je rasporedio igrače u formaciji 4-4-2, na gostovanju Radničkom u Nišu, uparivši Žana Kristofa Bajbeka (i dalje na platnom spisku kluba) i Takumu Asana, mada Japanac nije klasični špic. 

UROŠEVIĆ MORA SVE SAM

Poziciju levog beka u Partizanu u četvrtak veče će opet pokriti Slobodan Urošević, u finišu jeseni jedina opcija stručnog štaba na tom delu terena. Popularni Čaki je počeo poslednja tri meča u prvenstvu i dva u Evropi, a definitivno će biti izbor struke i za Anortozis i na susretima sa Metalcem i Kolubarom u Superligi.

Iako se od početka rotirao sa Ivanom Obradovićem, činjenica da je nekadašnji reprezentativac Srbije odsutan zbog bola u leđima i neće se vraćati u konkurenciju do početka pripremnog perioda, a da Rajko Brežančić nije u planovima Stanojevića promoviše Uroševića u fudbalera koji sam mora da privede kraju kalendarsku godinu u ulozi levog beka.