Posed i dalje tu, stigli su i golovi, još da se zategne odbrana

Tim iz Bačke Topole nije imao početak sezone iz snove. Do juče su Topolčani bili na pretposlednjem mestu, mučila ih je realizacija, odbrana je znala lako da kapitulira. Efekat promene trenera kao da nije uspeo da odmah urodi plodom, a sada ispada da je trebalo samo imati strpljenja.

Mnogo je pogodaka viđeno u duelu između Plavih lavova i Novog Pazara (čak sedam i to sve u drugom poluvremenu – 5:2), a mnogo je i detalja za analizu. Videlo si po proslavama pogodaka, naročito prva dva od strane domaćina, koliko im znači sama činjenica što su konačno poentirali, a ne samo imali posed, napadali, stvarali šanse i ostajali praznih ruku.

Nije se prošlosezonski trećeplasirani tim domaćeg šampionata nadavao golova do jučerašnje pobede, ali ih se jeste naprimao. Pre kanonade protiv Novog Pazara, Topolčani su u prvenstvu bili precizni svega šest puta na sedam utakmica, a od toga su polovinu pogodaka postigli protiv Vojvodine (pobeda od 3:1), dok su u porazu od Makabija stigli tek do jednog počasnog gola. U dve poslednje utakmice je TSC imao i posed, napadao, a bio je precizan tek dva puta, u situacijama sa igračem više. Sada je ekipa pronašla put i ključeve odbrane protivnika, pa su pogađali izabranici Jovana Damjanovića mrežu Stefana Popovića na sve načine, ali i iz uigranih akcija u kojima su nalazili najbrža i najbolja rešenja. Sigurno će šef struke tima iz Bačke Topole staviti plus kod polja kreativnost i pronalaženje rešenja u završnici, jer je njegov tim tek drugi put ove sezone postigao više od jednog gola.

Međutim, ono što se vidi da škripi ponekada ove sezone je defanziva. Dozvolio je TSC da mu podređeni protivnici poput lučanske Mladosti (koja ipak preferira takav stil igre i beleži sjajne rezultate) ili Tekstilca iz Odžaka sa igračem manje, zatresu mrežu dva puta i to iz svega nekoliko izglednih prilika. Imao je i Novi Pazar svoje šanse, dok je bilo bez golova zaustavljao ih je Veljko Ilić, ali kako su Topolčani povećavali prednost, tako su Pazarci uspevali da im se iskradu i uteraju loptu u gol.

Rodni Antvi je sam našao prostor za udarac, dok je Opara mrežu pogodio iz uigrane akcije, ali u momentu kada je protivnik imao četiri gola prednosti. Čim se pojavio na konferenciji za medije posle utakmice, šef struke kluba iz Bačke Topole je naglasio da utakmica mora da se igra do kraja, očigledno nezadovoljan činjenicom da je njegov tim ponovo kapitulirao u dva navrata.

Mada, možda i ne čudi ta činjenica jer je defanziva TSC-a pretprela najveće promene ovog leta, u odnosu na ostatak tima. Napad se otvorio, veza je proradila, ostalo je još da se naštima odbrana. Niti jednom ove sezone tim nije vezao dve utakmice za redom, a da je pozadi počela ista četvorka. Najviše rotacija je bilo na poziciji desnog beka, gde su igrali Jovan Vlalukin, Stefan Jovanović, ali i Mateja Đorđević i Maki Banjak. Takođe, štoperski par je gotovo uvek promenjen, i trenutno deluje da se Jovan Damjanović opredelio za tandem Dušan Stevanović – Mateja Đorđević.  Alternativu im čine pomenuti kamerunski internacionalac, ali i Luka Capan koji je tek izašao iz povrede, kao i Vukašin Krstić koji pride može da igra na svim mestima u zadnjoj liniji. Viktor Radojević je doveden iz Crvene zvezde da bi zamenu imao kapiten Nemanja Petrović. Svi su dobijali šansu, a tek treba da se uvežu da bi se stvorila kohezija.

Imaće vremena superligaš iz Bačke Topole za ispravke, a mladi trener za korekciju stvari koje je naglasio. Vidljivo je da ima drugačiji pristup u odnosu na prethodnog šefa struke. Već sledeći meč za njegov tim će biti prvi pravi ispit, jer TSC gostuje Čukaričkom, koji je ove sezone dosta konstantan, i kada ne igra ubedljivo beleži dobar rezultat (baš kao i juče u pobedi nad Jedinstvom iz Uba). A, potom dolazi Evropa, gde će takve stvari biti surovije kažnjene, i gde nema vremena za popravni kao u domaćem prvenstvu, jer je svaki bod kao i svaki pogodak bitan zbog plasmana na jedinstvenoj tabeli.