Poruka za Arnautovića: Rat sa Zvezdinim zapadom niko nije dobio

Atipični govori Alberta Rijere postali su rutina kada je reč o rezimeu utakmica Crvene zvezde. Za razliku od gostovanja u Pančevu, imao je rođeni Majorčanin šta da poruči igračima srpskog šampiona posle dominantne partije u sudaru sa niškim Radničkim.

Gledajući statistiku, kao i kompletan utisak, deluje da je to bila samo jedna u nizu prolaznih stanica za Alberta Rijeru. Zna on vrlo dobro da će mu se suditi po utisku i rezultatima u Evropi. Ali bilo je ponovo, vrlo zanimljivih, malih detalja. Igrao je Gaštarov kao desni štoper sa tendencijom da ponovo iznosi loptu, Mihailo Ristić je pokazao da može, uz adekvatnu spremu, da bude ozbiljna snaga srpskog šampiona po levom boku. „Mrak“ je konačno skinuo i Marko Arnautović. I donekle sebi olakšao situaciju.

Uspeo je Arnautović da razigra kompletan tim i da se pored dva promašena zicera nametne se kao neko čiji dodiri klase su presudili defanzivno orjentisanim Nišlijama. Ali, u trenucima kada je trebalo da počne proces skidanja negativne aure sa sebe, bivši reprezentativac Austrije je napravio grešku. Malu, ali, ipak grešku. Frustiran slabom formom i duhovima letnjih kvalifikacija, koje je odigrao ispod svakog nivoa, Marko Arnautović je posle vodećeg gola imao šta da poruči pojedincima sa zapadne tribine.

Onako, blago im se narugao kao dete u predškolskom uzrastu jer je sasvim jasno čuo zvižduke posle promašenih šansi. I nisu to bila negodovanja zbog toga što Arnautović nije u ranoj fazi meča otključao nišku bravu. Nekako se videlo da će Crvena zvezda pobediti meč u okviru desetog kola Mozzart Bet Superlige. Treba stvari nazvati pravim imenom: to je posledica neispunjenih očekivanja. Izneverenih osećanja i prevelike euforije, koja se pretvorila u razočaranje. Jer na brojnim velikim mečevima Marko Arnautović nije bio na potrebnom nivou. Prošle godine je bio solidan, ovog leta je otišao korak unazad i bio slab kada je bilo najpotrebnije. Bilo bi suludo da je Arnautović zadovoljan samim sobom, jer je pre gola Radničkom dva puta matirao odbranu amatera iz Irske.

ZAPAD JE NEGATIVAN, ALI JE TU I PROTIV BARSELONE I PROTIV CAR KONSTANTINA

Zvezdin zapad ume da bude jako, jako nezgodan. I nestrpljiv. Ne priznaje minuli rad, ne glorifikuje na taj način klupske legende. Nekada je prilično razmažen i kao da se ne trudi da živi u savremenom dobu. Već u virutalnom svetu, u kojem važe neka druga pravila, neke druge vrednosti. I neka druga Zvezda. Sposobna da kao sedamdesetih ili osamdesetih „natrpa“ Bajern iz Minhena ili Real iz Madrida.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Ali, mnogi sa tog zapada, sektora koji liči na one Mapetovce sa terase, su istinski čuvari vatre. Oni su tu i kada se igra protiv tamo nekog Car Konstantina, i kada se traži karta više za Barselonu. Tu su i u decembru na ozbiljnom minusu. Ne prate trendove, niti dolaze na mečeve kada je to "fensi" i društveno prihvatljivo. Malo ih je, ali su odani. Dolaze na Marakanu zbog Zvezde, ne zbog rivala. Retko hvale, mnogo kude, umeju da preteraju i budu originalni u cinizmu, sarkazmu i negativnim reakcijama. Ne vole ni jednu upravu, retko kada nađu lepu reč za trenera, makar se on zvao Vladan Milojević. Umeju da zastrane i odu u krajnost kada je reč o negativi.  U ozbiljnoj su nervozi ako Zvezda ne povede već posle 15 minuta. Međutim, i to je poštenije, nego da pod avatarima i lažnim imenima pišu uvredljive komentare na društvenhim mrežama.

Teški su, ali su Marka Arnautovića morali da nauče da ih ne treba izazivati. To je klasično dolivanje ulja na vatru. Jer, nisu oni zviždali Marku Arnautoviću kao personi srpskih korena iz Beča. Nije tu bilo ništa lično. Samo su se osetili izneverenim, jer je Arnautović došao kao jedno od najvećih pojačanja u novijoj istoriji kluba. Bez obzira na godine.

Taj zapad je, uzećemo noviju istoriju za primer, zviždao i Aleksandru Kataiju u sudaru sa Monakom. Ali je Zvezdin Magiko bio dovoljno mudar da ih izgnoriše u trenucima kada ga je Miloš Milojević izveo sa terena. Zapad je negodovao i zbog pojave Mirka Ivanića u startnoj postavi 2019. godine protiv Helsinkija. Čisto podsećanje za one mlađe: zapad Marakane je zviducima ispratio Dejana Savićevića u revanš meču finala Kupa Jugoslavije 1992. godine protiv Partizana. Zavijenu butinu neprevaziđenog Genija gledali su kao njegovu tihu želju da čuva noge za Milan. Mitru Mrkeli nisu oprostili preskakanje Galija. Ali taj i takav zapad je neki neotuđivi deo Crvene zvezde. Koliko god bio radikalan i negativan. Narativ te tribine se prenosi s kolena na koleno.

Imao je dovoljno vremena Marko Arnautović da za 15 meseci u Beogradu nauči sve gore napisano. Možda će sada morati to da shvati na teži način, jer zapad voli da dočeka na volej. Bez obzira što je Albert Rijera, onako očinski, pokušao da zaštiti Arnautovića.
„Ne vidim kao vi... Teške reči koristite da je Arnautović imao težak period. Ja vidim drugačije, ne negativno. Napadači nekada daju mnogo golova, žmureći pogađaju. Nekada ne daju golove. Imate ogromnu želju, ali jednostavno ne ide. Meni nije najvažnije da li će dati gol, već kako se kreće. Koliko radi za tim. Ja gledam ritam, brzinu. Sve to gledam. Ako smo dobri u tim paramterima, napadač će imati više šansi da postigne gol. On odrađuje stvari koje od njega tražim kada uđe u igru“, rekao je posle meča Albert Rijera.

Prošao bi mnogo bolje u tom tihom verbalnom sukobu Marko Arnautović da mu je govor tela drugačiji. Ponekad isijava nezadovoljstvom, frustracijom, ponekada je i prepotentan. Do njega je, ako želi da se sve ovo zaboravi.