Por qué? Jer samo strahopoštovanje može uvesti red i očuvati ugled

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)

„Por qué?” – pitanje je koje najavljuje povratak Žozea Murinja u Real, u promotivnom videu kandidature Florentina Peresa.

„Zbog pobedničkog mentaliteta, takmičarskog duha, liderstva i odbrane vrednosti madridizma“, objašnjava se i dodaje: „Ko ne radi, ne igra“.

Ali „por qué?” se pitaju i mnogi drugi, sećajući se teškog i konfliktnog perioda u španskom fudbalu, konstantne polemike, neugodnih pres-konferencija i nipodaštavanja sudija i igrača.

A ti drugi se ne nalaze samo u Barseloni ili na Metropolitanu. Pitaju se i u samom srcu Reala. Da li su Special One i njegove metode jedini način da se Kraljevski klub odupre rivalima? Da li je to jedini put da se obuzdaju razmažene zvezde? 35 odsto glasova koje je Enrike Rikelme odneo Peresu za samo mesec dana kampanje svedoče da mnogi sledbenici kluba nisu u to uvereni.

Murinjo je u svom prvom mandatu na klupi Reala, od 2010. do 2013, osvojio jednu ligu (rekordnu, sa 100 poena i 121 pogotkom), jedan Kup Kralja i jedan Superkup Španije. Čak ni u svom punom trenerskom sjaju nije bio u stanju da se na terenu odupre Gvardiolinoj Barseloni, koja je u istom periodu osvojila 8 titula. Tri puta je došao do polufinala Lige šampiona, ali nije uspeo da stigne dalje, niti da osvoji željenu „Desimu“.

Premda su njegovi fudbalski sudari sa Gvardiolom, bez obzira na statistiku, bili za pamćenje, ponašanje Portugalca se još uvek pamti mnogo više od igre, i samo se oni najmlađi možda pitaju zašto Španija Murinja dočekuje sa zebnjom.

Čuveno pitanje „por qué” – na koje nas Florentino Peres nimalo slučajno podseća – odnosilo se na postavljanje sudija u Ligi šampiona i na „moć“ koju u tom pogledu ima Barselona.

„Ne znam da li je zbog uticaja Viljara (bivšeg predsednika Fudbalskog saveza) u Uefi, ili zato što nose Unicef na dresovima“, upitao se tada Murinjo pred medijima i dodao da bi njega bilo sramota da osvoji Ligu šampiona koju je osvojio Pep. Kažnjen je od strane Uefe sa 50.000 evra i 5 utakmica zabrane.

Nikada se nije libio da se obruši ni na Barselonu, ni na sudije. Kao kada je pred novinare izneo spisak sa 13 grešaka Klosa Gomesa, ili kada je Tešeiri napravio sačekušu na parkingu stadiona da bi mu izgovorio sve što misli o njemu. Jasno je da aktuelna situacija daje mnogo prostora da predsednik Reala, preko svog novog-starog trenera, nastavi da elaborira istu temu.

Što se tiče sukoba na terenu, incident u finalu Superkupa 2011. jedan je od najružnijih u skorijoj fudbalskoj istoriji Španije. Nakon Mesijevog gola u poslednjim minutima utakmice za pobedu Barselone i izbacivanja Marsela, krenula je gužva među igračima i stručnim štabom u kojoj kamera hvata Murinja kako ustaje sa klupe, prilazi Titu Vilanovi, tada pomoćnom treneru Pepa Gvardiole, i gura mu prst u oko. Daleko od kajanja, na naknadnoj pres-konferenciji je nastavio podsmešljivim tonom: „Ne znam ko je taj Pito“ (zviždaljka, ali i ponešto vulgarnije) i dodao: „Mene su o fudbalu učili da ga trebamo igrati kao muškarci“.

Skandal je bio neopisiv, ali su se na narednoj utakmici na Bernabeu pojavili natpisi kao: „Murinjo, tvoj prst nam pokazuje put“, ili „Madridizam ne znači okrenuti drugi obraz“. Jer, da se ne lažemo, pristalice čvrste ruke, od Florentina pa do brojnih navijača, su ga obožavale. A vole ga i sada, ubeđene da samo strahopoštovanje može uvesti red i očuvati ugled.

Murinjov prst je napravio veliku tenziju i u španskoj reprezentaciji – onoj istoj zlatnoj generaciji koja je samo godinu pre toga osvojila Svetsko prvenstvo i usrećila i ujedinila celu naciju. A žrtva konflikta je, pred očima te iste nacije, u neverici, postao njen voljeni kapiten Iker Kasiljas.

Kasiljasov greh je bio to što je ozbiljno shvatio ulogu kapitena – Reala i reprezentacije. Nakon neslavnog Superkupa, pozvao je Ćavija Ernandesa u Barselonu i pokušao da smiri situaciju. Već na sledećem meču na Bernabeu, legendarni golman je poseden na klupu i to je bio početak njegovog kraja u Realu. Prvo ga je zamenio Antonio Adan, a potom i definitivno Dijego Lopes.

Murinjovo motivisanje igrača zasnivalo se na pronalaženju neprijatelja, fudbal je shvatan kao bitka, a zadatak da se odupre Barseloni opasno je izašao iz domena fudbalskog rivalstva. Čak i više godina nakon odlaska, u knjizi „The Special One“, i dalje je insistirao na sukobu, i to ovaj put političkom:

„Dugo sam živeo u Barseloni i znam kako odgajaju katalonsku decu. Pujol, Buskets, Ćavi i Pike su odmalena naučeni da se distanciraju od Španaca kao što su Kasiljas, Ramos i Arbeloa. Moji igrači greše ako misle da su u reprezentaciji izgradili prijateljstvo sa fudbalerima Barse“.

Iker je možda najviše nastradao, ali nije bio jedini koji je „dobio po ušima“, Mu je retko koga štedeo. Čuvena je anegdota o tome kako je Karim Benzema dobio nadimak „Gato“, tj. mačak. U to vreme, u sezoni 2010/2011, Murinjov prvi napadač je bio Gonzalo Iguain, dok se sadašnji vlasnik Zlatne lopte borio za svoje mesto pod suncem. Međutim, kada se pred kraj prvog dela sezone Pipa povredio, Murinjo je bio primoran da se osloni na Francuza. Tada je izgovorio čuvenu rečenicu: „Ako nemaš psa za lov, nego mačka, onda vodiš mačka, jer ne možeš ići sam“.

Za Serhija Ramosa, još jednog od kapitena koji mu se usudio suprotstaviti, ironično je izjavio da se „bolje slaže sa ženom nego sa Ramosom“. Pepea je zbog javne podrške Kasiljasu poslao na tribine, da bi potom „objasnio“ da njegov zemljak ima jedan jedini problem koji se zove Rafael Varan, „jer je teško kad imaš 31 godinu i pregazi te dečko od 19“. Marka je u poslednjoj godini Murinjovog mandata objavila da su Kasiljas i Ramos u ime tima postavili ultimatum Florentinu Peresu: „on ili mi“. Premda je to naknadno demantovano, izvori bliski klubu i danas tvrde da je veći broj igrača bio spreman da napusti klub ako to ne učini trener.

Kada je bio bolje volje, pripovedaju se duhovitije anegdote. Kao kada je Kristijanu Ronaldu rekao da on nije fudbaler, nego loše programirana video-igrica. Za Marselovu igru je govorio da to „nije odbrana, nego savremena umetnost“, dok je za Pepea tvrdio da trenira „kao da mu duguju pare“.

Bez dlake na jeziku, ratovao je i sa medijima i nije prezao ni od sukoba sa novinarima. Pritom je želeo da ima punu kontrolu nad vestima koje se objavljuju. Još jedna od čuvenih epizoda je bila njegova opsesija informacijama koje su navodno curile iz kluba. Javno je obećao da će pozvati privatne detektive da traže skrivene mikrofone u prostorijama Reala, a potom se ubedio da ima „krticu“ u redovima. I to je, između ostalog, dodatno poremetilo odnos sa svlačionicom, a pogotovo sa Kasiljasom, za kojeg je smatrao da je glavni doušnik novinara.

Murinjov odlazak iz Reala je u sezoni 2012/2013 postao neminovan. El Pais svedoči kako je Florentino nastojao na sve načine da ga zadrži, ali da je bio priteran uza zid. Konačnu presudu je doneo Bernabeu. Jer, bez obzira na to što ga je jedan deo navijača podržavao, drugi, umereniji, smatrali su da stalni sukobi štete istorijskom ugledu kluba. Ni to nije preterano pogađalo Posebnog. „Ja ne slušam madridizam“, izjavio je jednom prilikom, a u drugoj situaciji je celi stadion izazvao na megdan, pozvavši sve one koji žele da mu zvižde da dođu sat vremena pre utakmice, kada je sam izašao na sredinu terena.

„Mu za sobom vuče vreću punu polemike sa svim državnim i međunarodnim fudbalskim instancama: fudbalerima, sudijama, trenerima, novinarima, navijačima, međunarodnim organizacijama, pa čak i rukovodiocima vlastitog kluba. Niko nije izbegao njegov otrovni jezik“, objavljeno je 2013. na veb-stranici španske državne televizije RTVE.

Sada se vraća. Kažu da je staloženiji. Da su ga godine i put preko 11 klupa Starog kontinenta naučili kontroli. Španski mediji koji su mu do pre samo koji dan bili izuzetno neskloni, smiruju duhove i peru mu obraz. Bar oni u Madridu. „Murinjo 2.0 je drugačiji lider. Nastoji biti konstruktivan i ne izazivati sukobe“, piše As, „Sada bira svoje bitke“, dodaje ovaj dnevnik i objašnjava da je Portugalac savršeno svestan da su moderni fudbaleri sami po sebi mikropreduzeća, da sasvim drugačije upravljaju svojim karijerama, pa da sa njima postupa taktično i sve meri u milimetar.

Katalonce, međutim, nije tako lako razuveriti. Mundo Deportivo ga poredi sa Ćabijem Alonsom i zaključuje da se umesto svežih i modernih ideja, primerenih savremenom fudbalu, Real opredelio da napravi korak unazad, ka pragmatičnoj i manje atraktivnoj igri. Pitaju se i da li je upravo Murinjov karakter bio motiv njegovih trenerskih uspeha, i šta će se dogoditi sada kada je navodno „pitomiji“.

Sport je radikalniji i smatra da se radi o očajničkom i opasnom potezu. Dodaje da je velika greška staviti sadašnji tim Reala u Murinjove ruke. „Murinjo je nekada bio borben i uporan trener, nesalomivog karaktera, ali danas je teško zamisliti da može da predvodi jedan pobednički projekat.”

„Florentino je pozvao čoveka kojeg dobro poznaje i ceni, i koji razmišlja slično kao on“ – navodi Vanguardia, čisto da ne bismo zaboravili čija je ideja sve ovo. Murinjov dolazak je poruka predsednika Reala saborcima i suparnicima: „Ako ne može milom, onda ćemo silom“. Dok padaju opklade koliko će vremena trebati Posebnom da izbaci iz cipela Hansija Flika.