A. JoksićPomoćnici nisu rešenje, iako Mijatović hoće da Čakar bude trener do kraja sezone
Vreme čitanja: 3min | pon. 23.02.26. | 09:50
U takvim okolnostima Đorđije Ćetković bi suštinski vodio tim, ali je problem što niko sa strane neće u ovakav Partizan
Opet je pogrešio Predrag Mijatović. Sa ove vremenske distance rastanak sa Srađnom Blagojevićem nije trebalo da se desi, baš ni kao promocija Nenada Stojakovića na funkciju šefa stručnog štaba. Naredna greška ka kojoj potpredsednik Partizana zadužen za sportska pitanja klizi jeste da tu ulogu poveri pomoćniku iz aktuelnog kadra.
To će verovatno biti Damir Čakar, koji jedini u aktuelnoj postavci poseduje PRO licencu, potrebnu za vođenje utakmica, dok je suština da bi u novim okolnostima, ako se dese, ulogu prvog trenera, obavljao Đorđije Ćetković. To dalje nameće niz pitanja o hijerarhiji, odnosima unutar svlačionice i propratnim elementima krize koja odavno nagriza klub i nije joj potrebna nova. A sva je prilika da će se desiti.
Izabrane vesti
Razlog: niko sa strane neće u Partizan. Ovakav, u kome nema ni gazde, ni jasnog plana.
Kad drugih rešenja nema onda se Mijatović okrenuo onom za kojem je već posegnuo. I to ne jednom, nego dvaput. Najpre u smiraj 2024, posle volšebnom rastanka sa Savom Miloševićem, kad je dvojac Marko Jovanović – Đorđije Ćetković vodio pet utakmica, a onda i jesenas posle otkaza Srđanu Blagojeviću kad je isti tandem sedeo na klupi protiv Javora i Novog Pazara.
I sad, kad je Partizan razbijen u 178. večitom derbiju (0:3) nije tema Nenad Stojaković. Bivši je, pa je bivši. Danas, sutra ili za koji dan. To je i njemu, valjda, jasno.
Veći je problem što crno-beli ne mogu da pronađu odgovarajuće rešenje, nego moraju da se okrenu pomoćnicima. Čak nije pitanje imena i prezimena, nego da li su oni spremni za te uloge. Na primeru Nenada Stojakovića se videlo da nije za ovu, a na primeru Marka Jovanovića se primećuje da je svestan da mu je potrebno još nekoliko meseci ili godina iskustva koje će steći u Teleoptiku, pošto ga jednog dana svakako čeka klupa Partizana.
Zato ovo nije pitanje da li će tim voditi Čakar ili Ćetković, da li će biti tu jednu, dve ili sve preostale utakmice do kraja prvenstva. Suština je da Predrag Mijatović, kao nosilac projekta, u ovom trenutku nema rešenje i zato je spreman da aktivira plan kakav je prošao dvaputa. Samo, to ne bi trebalo da bude obrazac ponašanja velikog kluba. Ako Partizan teži da takav (p)ostane. Ako je ideja da Čakar i Ćetković vode Partizan dok se ne nađe trener, onda to može da se razume, ali ako će bez realnog iskustva biti rešenje do kraja sezone, onda je logičan strah Grobara i da Parnim valjku "visi" i drugo mesto, na kome je trenutno.
Ranije je red za klupu Partizana bio maltene do Autokomande, kako je to slikovito opisao Žarko Lazetić, a danas malo ko (čitaj, niko) neće u ovakav klub. Onda je to odgovornost Predraga Mijatovića, kao nosioca sportskog sektora. Na kraju krajeva, ni letos niko nije hteo da zameni Srđana Blagojevića, pa kad nije bilo boljih rešenja produžen je ugovor sa bivšim trenerom. Pošto nije bilo poverenja, smenjen je već u oktobru.
Zato Predrag Mijatović ne sme da napravi još jednu grešku. Ako misli dobro Partizanu i ako mu se kune na večnu ljubav. Ovoj ekipi je potreban trener sa velikim „t“. Ima li takvog?
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
