Polufinalista Interkontinentalnog kupa i 'sveamerički' šampion: Pačuka razbila mamurni Botafogo

Digao se ceo fudbalski svet na noge jer je vaskrsao slavni Botafogo. Prva titula kontinentalnog šampiona i vraćanje brazilske krune posle 29 godina doveli su sve u klubu iz Rio de Žaneira do stanja totalne euforije zbog čega i ne čudi što je u Dohu na četvrtfinale Interkontinentalnog kupa stigao opijen nezapamćenim uspesima i, shodno tome, mamuran da bi se takmičio za još jedan veliki pehar u kratkom vremenskom intervalu.

Neće niko u Botafogu previše da žali, niti da lije suze zato što je eliminisan već u četvrtfinalu, ali hoće zbog načina na koji je nadigran od meksičke Pačuke. Pošto je FIFA ovaj meč proglasila i kao svojevrsno finale za "sveameričkog šampiona", činjenica da je Pačuka slavila sa ubedljivih 3:0 (0:0) ipak ostavlja dozu gorčine brazilskom velikanu. Meksički sastav je uhvatio protivnika na krivoj nozi i potpuno ga razbila demonstraciji trenutne fudbalske nadmoći!

Teško da je moglo lepše, ne samo da se pobedi klub iz komšijske zone, već i da se prekine i period ozbiljne neprijatnosti u Aperturi koja je završena sa šest poraza i remijem u poslednjih osam kola. Preko mesec dana Pačuka nije odigrala takmičarsku utakmicu, ali je večeras u Dohi izgledala kao mnogo spremniji i motivisaniji tim na terenu. Ima i to smisla, ako se uzme u obzir sve što smo naveli u slučaju Botafoga koji je već uzeo dva najvažnija pehara i ispunio sve snove ogromne navijačke baze, dok je Pačuki trebalo ovako nešto da pokaže snagu i da nije slučajno osvojila Konkakaf Kup šampiona.

Utakmicu je po svim parametrima obeležio Usama Idrisi. Marokanac rođen u Holandiji odigrao je utakmicu na vrhuncu forme, ovenčanu golom i asistencijom kojim je upotpunio prelepo veče. Njegov gol za 1:0 je čista fudbalska majstorija. Započeo je akciju na levoj strani terena, odigrao dupli pas sa Brajanom Gonzalesom i zatim počeo da niže protivnike u srcu kaznenog prostora. Jedan, pa drugi, i onda vrhunska egzekucija koja je zaokružila veličanstvenu minijaturu!

O asistenciji za konačnih 3:0 ne treba mnogo da se kaže, ali je samo upotpunila utisak. Sve je počelo iz propalog napada Botafoga u blizini kaznenog prostora Pačuke. To je otvorilo kontru iz koje je Nelson Deosa, inače strelac drugog gola poslao prvoklasnu dijagonalu 'spoljnom' ka Idrisiju, a ovaj nije bio sebičan već je povratnom našao zaboravljenog golgetera Salomona Rondona za neodbranjiv udarac i stavljanje tačke na potpuno zasluženu pobedu.

Pobedu koja je Pačuki dala krila upriličio je i Nelson Deosa. Upravo kroz taj pogodak videlo se koliko su fudbaleri Botafoga indisponirani ne samo zbog toga što se izduvao emotivni balon posle istorijskih uspeha, već i objektivno zbog vremenske razlike koju su mnogo bolje 'svarili' fudbaleri Pačuke. Visok presing Meksikanaca se maksimalno isplatio jer je na nekih tridesetak metara od gola usledila velika greška Alana od koga se lopta odbila kao o drvo i Pačuki nije bilo teško da stigne do drugog gola u razmaku od samo 16 minuta.

Bila je to definitivno ozbiljna demonstracija sile u drugom poluvremenu tokom kojeg Botafogo praktično nije ni postojao na terenu, a i kada jeste, bile su to mahom akcije bez konkretnih stvari. Kako bilo, Pačuka zasluženo ide na egipatski Al Ahli, dok u Botafogu mogu da nastave da uživaju u plodovima izuzetnog rada tokom protekle dve sedmice.

Inače, duel Pačuke i Al Ahlija takođe ima svoj poseban naziv, jer će pobednik tog duela biti proglašen za šampiona "ostatka sveta", dok će finalista u meču sa madridskim Realom igrati za najvišu čast.