Poljski fudbalski bum: Sinoć su imali četiri kluba u Evropi, a najgledaniji je bio meč druge lige

Poljska ima 30 fudbalskih stadiona kapaciteta preko 10.000 gledalaca (pet preko 40.000, 12 preko 20.000). Čak i za državu od skoro 40.000.000 stanovnika, impresivan podatak.

Od tih 30 stadiona, čak 10 ih spada u četvrtu kategoriju po rangiranju UEFA. Reč je o najvišoj kategoriji evropskih stadiona. Još 13 ih spada u treću kategoriju. Primera radi, Srbija ima četiri stadiona četvrte i dva iz treće kategorije. U prethodnih 10 godina, Poljska je bila domaćin dva finala Lige Evrope i jednog finala Lige konferencije (Varšava, Gdanjsk i Vroclav).

Fudbalska infrastruktra Poljske je zalet uzela početkom veka kada je zemlja dobila organizaciju Evropskog prvenstva sa Ukrajinom. Izgrađena su tri moderna, nova stadiona u Varšavi, Vroclavu i Gdanjsku za EP, potpuno je renoviran stadion u Poznanju. Nevezano za EURO, u istom periodu ili malo kasnije su renovirani i modernizovani veliki stadioni u Horžovu, Krakovu, Zabžeu, Bjalstolku, stadion Legije u Varšavi...  U roku od petnaestak godina, Poljska je dobila na desetine savremenih stadiona. Fudbalski ambijent za gledaoce u Poljskoj je dostojan Nemačke, Belgije, Holandije, Italije… Od nekih pomenutih zemalja čak i bolji.

Pre poboljšanja infrastrukture, ispunjen je ključni preduslov za jačanje infrastrukture i dobijanja domaćinstva EP – regularnost. Nakon što su sudske reforme 2003. godine kriminalizovale čin nameštanja utakmica, već 2005. je pokrenuta velika akcija tužilaštva i policije u kojoj je izvršeno preko 200 hapšenja, optuženo 525, a osuđeno 448 ljudi. Preko 600 utakmica u prvom i nižim rangovima je istraženo i označeno kao sumnjivo. Istraga je vodila do samog vrha korupcije – Fudbalskog saveza Poljske. Palo je celo rukovodstvo Saveza na čelu sa legendarnim bivšim fudbalerom Gžegožom Latom. Osuđeni su igrači, treneri, funkcioneri, sudije, TV lica… Klubovi su kažnjavani novčano, bodovno, izbacivani u niže rangove. Pravosuđe je zadalo snažan udarac korupciji.

Poljski fudbal je doživeo evoluciju, ali su nedostajli rezultati na terenu. Reprezentacija je prva povukla. Debitovala je 2008. na evropskim prvenstvima i od tada nije propustila nijednu kontinentalnu smotru. Potom je vezala i učešća na poslednja dva Mundijala. Od 10 velikih turnira u poslednjih 20 godina, učestvovala je na osam. Najbolji rezultati su osmina finala SP i četvrtfinale EP.

Falili su uspesi na klupskoj sceni…  

Najbolji rezultat poljskih klubova u evropskim takmičenjima je bilo jedno učešće Legije u grupnoj fazi Lige šampiona u sezoni 2016/17. Upisala je “Armija” usput i nekoliko učešća u grupnim fazama UEFA Kupa/Lige Evrope, prolazila u nokat fazu, ali bez nekih većih uspeha… U poslednje tri sezone je Legija igrala Ligu konferencija i prošle sezone dogurala do četvrtfinala sa Čelsijem. Leh iz Poznanja je pored nje bio jedini relevantan poljski predstavnik u evropskim okvirima sa tri grupne fraze Lige Evrope i dve grupne faze Lige konferencija.

Uprkos nedostatku evropskih uspeha, domaći fudbal je bio sve popularniji i zanimljivji zbog konkurentnosti i regularnosti lige. Visla iz Krakova koja je dominirala na prelazu iz prošlog u ovaj vek je poslednju titulu osvojila 2011. godine, a poslednje tri sezone igra u drugoj ligi. Njen tron je početkom prošle decenije zauzela Legija, godinama je dominirala Ekstraklasom, ali i njena moć je poslednjih godina svedena u konkurentne okvire iako je najbogatiji klub u zemlji. Poljska je u poslednjih pet godina imala četiri različita prvaka države. Razlike u budžetima u tim trkama nisu bile presudne.

Publilka je to prepoznala i tribine su postajale sve punije. Prosečna poseta na stadionima Ekstraklase je u sezoni 2020/21 bila 4.881 gledalac, a u narednim je rapidno skakala: 7.378 (2021/22), 9.429 (2022/23), 12.311 (2023/24), 12.661 (2025/25) da bi u ovoj sezoni porasla na sjajnih 15.124 po meču. Prepoznali su to i ozbiljni sponzori, pa je liga sve bogatija, prostor za reklamu sve atraktivniji, a klupski budžeti sve jači. Nosilac TV prava “Kanal plus” je za ugovor na četiri godine platio Ekstraklasi 305.000.000 evra koji se većinski raspoređuju klubovima. Generlani sponzor lige PKO bank će samo u ovoj sezoni isplatiti 82.000.000 evra Ekstraklasi od kojih 80.000.000 evra dele klubovi između sebe u zavisnosti od plasmana. Dakle, samo od dva glavna sponzora, liga prihoduje oko 150.000.000 evra godišnje. A među ostalim sponzorima su i Adidas i još neke renomirane kompanije.

Prošla sezona je donela i prve rezultatske pomake. Legija je bila sedma na tabeli Lige konferencije, Jagjelonija deveta. Oba tima smo imali prilike da vidimo u Srbiji. Legija je u Bačkoj Topoli slavila 3:0, Jagjelonija je u plej-ofu tukla TSC sa ukupnih 6:2. Letos je Jagjelonija rutinski u evrokvalifikacijama pobedila Novi Pazar. U istoj sezoni je na meču Ruha i Viđeva oboren rekord poljske Ekstraklase po poseti na jednoj utakmici. Meč u Horžovu je gledalo skoro 54.000 navijača.

Pomaci u rezultatima i ambijentu su doneli i pomake u poslovanju klubova.

Klubovi Ekstraklase su u sezoni 2024/25 na pojačanja izdvojili 21.000.000 evra, sezonu ranije 13.500.000, u sezoni 2022/23 oko 10.000.000. Kupovna moć je rasla iz sezone u sezonu…

Istovremeno su rasli i prihodi od prodaja igrača, ali je razlika u odnosu “prodajem-kupujem” postajala sve manje. Prihod poljskih klubova od prodaja igrača je bio sledeći: 42.000.000 evra (2021/22), 27.580.000 (2022/23), 44.060.000 (2023/24), 50.435.000 (2024/25), da bi prošlog leta Ekstraklasa prvi put završila letnji prelazni rok u minusu. Zdravom minusu! Na rekordno potrošenih 41.000.000 evra, prodali su igrače u vrednosti od 39.000.000. To znači da su klubovi ozbiljno jači ušli u novu sezonu bez velikog finansijskog rizika.

Isplatilo im se. Šampion Leh je u mečevima protiv Crvene zvezde (ukupnih 2:4 u dvomeču) i Genka (2:7) pokazao nemoć poljskog fudbala da bude konkurentan na najvišem nivou. Ali, Legija i Jgalonija su u prošloj szeoni pokazali smernicu da poljski klubovi treba prvo da se pozicioniraju u Ligi konferencije, da bi napravili bazu za iskorak u Ligi Evrope i Ligi šampiona narednih godina.

Leh i nije projektovan za Ligu šampiona, plasman u Ligu Evrope je bio realan, a plasman u Ligu konferencije prihvatljiv cilj. Budžet Leha za ovu sezonu iznosi 40.000.000 evra, Zvezdin je prema rečima Zvezdana Terzića “minimum 70.000.000 evra”, a Genkov oko 35.000.000 evra. Budžet Legije je 51.000.000 evra, Rakova 20.000.000, Viđeva 19.000.000, Pogona 15.000.000, Zaglebja i Jagjelonije po 13.000.000, Gornjika i Visle Plock po 10.000.000, Lehija, Motora, pjasta i Korono od 8.000.000 do 9.000.000… Najmenje budžet u Ektraklasi za ovu sezonu ima Bruk Termalica – oko 5.500.000 evra.

Poljski klubovi su prihvatili Ligu konferencija kao realan cilj u kojem su konkurentni i čak četiri njihova kluba su se našla u trećem po rangu evropskom takmičenju. Računajući evropske kvalifikacije i grupnu fazu, predstvnici Ekstraklase su u ovoj sezoni zabeležili najviše pobeda od svih liga – 20. Slede Portugalci i Kiprani sa po 15. Naravno, to sve će da se promeni kako evrokupovi budu odmicali, a klubovi iz najjačih liga nizali pobede za koje nisu imali šansu u kvalifikacijama.

Jagjelonija je bez poraza u dvomečima sa Novim Pazarom, Silkeborgom i Dinamo Sitijem izborila evropsku jesen. Leh je ispao u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Ligu Evrope, Legija je izbacila Banjik Ostravu i Aktobe pre nego što je ispala od AEK Larnake, da bi potom eliminisala Hibernijan. Rakov je do ligaške faze stigao prolascima protiv Žiline, Makabi Haife i bugarske Arde. Nema tu velikih skalpova, ali ima konstantnosti. I nacionalnog koeficijenta koji će Poljacima olakšati život u narednim sezonama.

Od letos su već za nacionalni koeficijent sakupili 6.375 bodova. Toliko su srpski klubovi doneli za poslednje tri sezone. Za godinu i po dana, Poljska je na UEFA rang listi skočila sa 21. na 13. poziciju i na dobrom je putu da u leto 2027. godine ima dva predstavnika u kvalifikacijama za Ligu šampiona. lako mogu i do 11. ili 12. pozicije koje donose pet predstavnika u evrokupovima. S obzirom na konkurentnost i izjednačenost lige, Poljaci za razliku od nekih drugih zemalja poput Hrvatske, Škotske ili Srbije koji su bili na tim pozicijama, imaju šansu da bolje prođu jer nemaju klubove koji su organizaciono i finansijski nedorasli Evropi. Ko god da se palsira u kvalifikacije, ima šanse da igra makar neku grupnu fazu. Što se za klubove iz konkurentskih liga ne može reći.

Juče su poljski klubovi u Ligi konferencije zabeležili tri pobede na četiri meča. Ironija je da je najbogatiji klub Legija jedini poražen. Kod kuće su minimalcem izgubili od Samsuna. Leh je tukao prošlosezonskog četvrtfinalistu Rapid iz Beča 4:1, Rakov je pobedio lidera rumunskog prvenstva Univezitateu iz Krajove 2:0, a Jagjelonija je tesno opravdala ulogu favorita protiv malteškog Hamruna (1:0).

Kako stvari trenutno izgledaju, Poljaci bi trebalo da se nadaju nekim svojim predstavnicima u nokaut fazi trećerazrednog evropskog takmičenja. Daleko je to od atraktivnosti uspeha u Ligi šampiona i Ligi Evrope, ali je prvi korak i dobra baza da se uspesi nadograde u budućnosti i da se iskorači u jačoj konkurenciji.

Sinoć se u Poljskoj na mečevima Lige konferencije okupilo 25.000 ljudi na tribinama u Poznanju, 19.000 u Varšavi, 18.000 u Bjalistoku i 6.500 u Sosonovjecu gde je Rakov igrao svoj meč. I nisu bili najgledaniji fudbalski mečevi tog dana u Poljskoj.

Sinoć se na utakmici druge lige u Krakovu između gradskih rivala Vičiste i Visle sjatilo 31.800 gledalaca! Lepa vremena su pred poljskim fudbalom.

POLJSKA, 11. KOLO

Petak

18.00: (2,40) Lehija (3,35) Visla Plok (2,95)

20.30: (2,05) Pogon (3,45) Pjast (3,60)

Subota

14.15: (2,95) Termalica (3,40) Viđev (2,40)

17.30: (2,25) Radomjak (3,40) Zaglebje (3,20)

20.15: (3,10) Arka (3,20) Krakovija (2,40)

Nedelja

12.15: (2,00) Jagjelonija (3,50) Korona (3,70)

14.45: (1,50) Rakov (4,30) Motor Lublin (6,50)

17.30: (3,20) GKS Katovice (3,50) Leh Poznanj (2,20)

20.15: (2,75) Gornjik Zabže (3,35) Legija (2,55)

*** kvote su podložne promenama