Poletanović: Želimo jedno od prva tri mesta, trofej i grupnu fazu evropskih takmičenja

Novi fudbaler Vojvodine za Mozzart Sport govori o povratku na Karađorđe, iskustvu koje je stekao igrajući u inostranstvu, odnosu sa navijačima i ciklusu koji želi da zaokruži u dresu Stare dame.

Fudbalski talenat uobličio je u školi „Ilija Pantelić”, prošao je sve Vošine mlađe selekcije, bio član generacije koja je donela Lalama prvi trofej u Kupu Srbije 2014. hodine, poneo kapitensku traku sa svega 19. godina i otišao. Nakon devet godina Marko Poletanović se vraća na Karađorđe, ovog puta sa bogatim iskustvom iz osam različitih klubova i četiri različite zemlje – Belgije, Rusije i naročito Poljske.

Iako je tek sa po kojim saigračem iz novosadskog kluba delio teren u dosadašnjoj karijeri, već nakon prvog treninga na SC „Vujadin Boškov”, iskusni vezista veruje da će njegov period adaptacije kratko trajati.

„Mislim da neću imati problem da se adaptiram, spreman sam fizički i verujem da ću se brzo uklopiti. Znam manje-više sve igrače. Mislim da imamo dosta mladu ekipu, puno je tu mladih igrača i već sam na prvom treningu video da poseduju kvalitet. Naravno moraju da rade maksimalno, ne smeju da se opuštaju. Bez rada nema napretka, to je jednostavno danas tako u fudbalu,” jasno je istakao Poletanović na početku razgovora za Mozzart Sport.

Iako se na prvi pogled činilo da je sve ostalo isto, kao i kada je odlazio 2015. putem Belgije, mnogo se promenio Marko, a i Vojvodina za ovih devet i po godina, od toga ko sedi u loži do toga ko nastupa na terenu. Srazmerno sa tim, preoblikovala se i Poletanovićeva uloga u ekipi.

„Nije isto kao u mom prvom mandatu. To su tada bili moji prvi koraci, tek sam kročio u seniorski fudbal. Od tada sam napredovao u svim segmentima igre. Bio sam dosta dugo godina u inostranstvu i sigurno da mogu svojim iskustvom da pomognem ekipi i tim momcima da im dam neki savet. Trudiću se da im pomognem u svakom smislu. Sa druge strane mislim da se danas polako gubi ta podela na mlađe i starije fudbalere, jer kada pogledamo na ozbiljnom nivou igraju i igrači sa 19, 20 godina i izgledaju kao da se bave fudbalom već 10 godina. Danas jednostavno igraju oni koji su najbolji”, rekao je rođeni Novosađanin i dodao:

„Što se tiče moje uloge na terenu, mislim da je rano da pričam o tome, tek sam došao. Na meni je da radim što bolje, a šef je taj koji odlučuje ko će da igra. Niko nema zagarantovano mesto u timu, svi moramo da dajemo sto odsto na treningu i da svaku utakmicu pružimo svoj maksimum.“

Od dolaska Božidara Bandovića na klupu, Vojvodina je prisvojila indentitet napadački orijentisane ekipe. Ovakav stil ne odudara mnogo od sistema u kojima je Poletanović nastupao u Poljskoj

„Pogledao sam oko desetak utakmica. Poslednje sam gledao finale Kupa Srbije i generalno mogu da kažem da su igrali ofanzivan fudbal, naravno mnogo zavisi od toga kako će protivnik da ti odgovori. Na kraju je najvažnije da se utakmica pobedi, nije bitno kojom razlikom. Ofanzivan ili defanzivan pristup nije ni toliko bitan na kraju dana, naravno da svi vole da gledaju lepršav, napadački fudbal, ali bodovi se broje. Kako ćemo igrati ove sezone još uvek ne znam, tek smo na početku.”

Možda se stil igre Vojvodine može uporediti sa onim u Rakovu, Visli ili Zaglebju, ali je zato konkurencija u veznom redu ekipe iz Novog Sada dosta jača. Ipak, 30-godišnji fubaler ističe da postoji prostora za manevar, kada je u pitanju njegova pozicija na terenu.

„Najviše volim da igram osmicu, ali nekako kroz čitavu karijeru me treneri stavljaju na šesticu, sa malo defanzivnijom rolom. Na poziciji deset nisam toliko igrao, ali i tamo mogu da odgovorim na neke zadatke. Mogu odlično da se snađem na svim tim pozicijama i mislim da neću imati problem da se prilagodim.”

Poletanović je u prethodnoj sezoni u Zaglebju zabeležio 27 nastupa i postigao jedan pogodak. Srpski fudbaler naglašava da bi sasvim sigurno imao efikasniju sezonu da se nije dogodila povreda koja ga je neko vreme odvojila od terena.

„Imali smo sjajan početak, prve dve utakmice smo pobedili i na tom drugom meču protiv Šljonsk Vroclava, vicešampiona Poljske, sam se povredio u 94. minutu. Tada sam mogao ozbiljnije da povredim ligamente i odsustvujem duže sa terena, međutim vratio sam se za sedam nedelja. Ekipa je igrala dobro, ja sam u februaru ponovo bio starter gotovo svaku utakmicu, dok sam poslednjih nekoliko utakmica manje igrao jer nismo mogli da se dogovorimo oko produženja ugovora.”

Poletanović je u Ekstraklasi proveo više od pet godina, a prelazak u Mozzart Bet Superligu ne gleda kao korak unazad, jer kako kaže, smatra da u njoj nastupaju talentovaniji fubaleri nego u Poljskoj.

„Ne mogu da kažem da je poljska liga mnogo kvalitetnija, ali je fizički vrlo zahtevna. Od prvog do 90. minuta se igra u istom ritmu. To je ono po čemu je poznata. Ne znam kakav je ovde ritam utakmica, jer se to ne može osetiti ukoliko niste na terenu, ali definitivno je fizički zahtevnija Ekstraklasa. Mislim da naše ekipe više vole da ‘igraju’, da duže drže loptu u svom posedu, dok je u Poljskoj pas-dva i domah duga lopta napred. Msilim da u našoj ligi ima mnogo više talenata nego tamo i da ismo generalno fudbalski talentovaniji od Poljaka.”

Od svih zemalja u kojima je nastupao, vezista nema dilemu da se najkvalitetniji fudbal igra u Belgiji. Međutim, godine provedene nisu prošle kako su mnogi predviđali i obećavajuća karijera je ušla u fazu stagnacije.

„Mislim da nisam prerano otišao, već da nisam bio dovoljno stprljiv u Belgiji. Iz ove perspektive sada vidim da je to bio moj najveći problem. Došao sam iz naše lige u belgijsku, koja je mnogo kvalitetnija i fizički dominantnija. U tom momentu Gent osvaja prvu titulu u istoriji, a ja sam ljut što ne igram. Bila je greška što sam žurio da idem negde na pozajmicu, trebalo je da ostanem još, da se razvijem kao igrač i da treniram sa tim igračima takvog kvaliteta. Posle smo igrali Ligu šampiona i iako nisam debitovao, gledao sam mečeve sa klupe i uvideo da možda još nisam spreman za taj nivo, jer sam došao iz Vojvodine sa samo 21 godinom. Nije bilo realno da u tom momentu igram taj nivo fudbala. Međutim utakmice koje sam igrao, sam se baš dobro pokazao. Tako da ne bi bilo bez osnova i da sam dobio veću šansu. Ali kažem, trebao sam biti strpljiviji i tu sam pogrešio.”

Nakon neuspešne epizode u Belgiji Poletanović je probao da se „trgne” povratkom u srpski fudbal. Ovog puta u redove akutelnih šampiona Srbije - Crvene zvezde. Na njegovu žalost, ni mandat u Ljutice Bogdana se nije mnogo bolje završio.

„Proveo sam tamo godinu dana i prvih šest meseci sam odigrao gotovo svaki meč, po 90 minuta. Međutim, tada su u Zvezdi postojali finansijski problemi i nije bila situacija kao danas. Ispali smo brzo i iz Evrope i u drugom delu sezone Zvezda nije imala nikakvu korist od mene. Znali su da ću da se vratim sa pozajmice u Gent. Da li nisu hteli ili nisu imali para da me otkupe ni sam ne znam. U drugom delu sezone sam igrao veoma malo i na kraju smo ispustili i titulu.“

Prelazak u beogradske crveno-bele mu i dan danas zameraju Vojvodinaši i samim tim vest o njegovom povratku je naišla na podeljena mišljenja kod navijača.

„Svestan sam da će biti i dobrih i loših komentara, ali ne obazirem se mnogo na to. Na meni je da radim, da se pokažem u što boljem svetlu. Obećavam im da ću na svakom treningu i utakmici pružiti svoj maksimum, kao u prvom mandatu, ali i kroz čitavu karijeru. Ne znam da kalkulišem, dajem sve od sebe na terenu. Proveo sam ovde nezaboravne godine, osvojio prvi trofej sa Vojvodinom, ona je u mom srcu. Rođen sam u Novom Sadu, tu mi se i dete rodilo, to je moja kuća i mnogo sam srećan što sam se vratio. Jedva čekam da zaigram pred publikom na Karađorđu. Na komentare ne mogu da utičem, daću sve od sebe i videćemo kako će to da izgleda.”

Nekoliko puta je aktuelna uprava Lala pokušala da vrati Poletanovića u svoje redove, o čemu je javno govorio i predsednik Dragoljub Zbiljić. I pored nesupešnih pokušaja u prošlosti, klub nije odustao i konačno su ostvarili dugogodišnju želju.

„Prvi put smo pregovarali pre dve godine, tada sam potpisao za Zaglebje. Imao sam te sezone ponude od Zaglebja i Vojvodine, ali u tom trenutku sam želeo da dobijem poljski pasoš i da ostanem što duže tamo. Tada je bio uslov da boraviš u zemlji pet i po, šest godina, da bi mogao da apliciraš za državljanstvo. Međutim, uskoro je počeo i rat u Ukrajini i saznao sam da će proces dobijanja državljanstva trajati mnogo duže. Došlo je puno Ukrajinaca u Poljsku i sada morate da provedete devet godina da bi mogli da aplicirate. Ni onda vam ništa ne garantuje da ćete ga dobiti, pogotovo u ovim okolnostima. U tom momentu sam želeo da ostanem, svidela mi se liga, projekat Zaglebja i zbog toga sam odbio Vojvodinu. Ponovo je bilo interesovanja i sledeće sezone, kada sam imao još godinu dana na ugovoru, ali nisu hteli da me puste iz kluba, tražili su visoko obeštećenje, jer sam tu prvu sezonu bio jedan od najboljih igrača. Treći put smo pregovarali na zimu i opet nisam mogao da izađem iz ugovora. Bilo je šta je bilo, važno mi je da sam sada ovde i naravno da mi znači da i nakon svega toga klub nije odustao od mene. Drago mi je što su me hteli i predsednik, trener i sportski direktor. To mi uliva samopouzdanje i moram da se odužim što boljim partijama i njima i navijačima. Biću primer mlađim igračima, kako na terenu tako i van njega.”

Vojvodina iz sezone u sezonu podiže ambicije, sada te ambicije srazmerno prate i ulaganja u igrački kadar. Poletanović je svestan Vošinih ciljeva u narednoj sezoni i oni ne odstupaju od njegovih ličnih želja, koje je zacrtao da ostvari dolaskom u Novi Sad.

„Sigurno da imamo velike ambicije. Voleli bi da završimo među prve tri ekipe u Mozzart Bet Superligi, kao i da ponovimo plasman u finale Kupa Srbije, možda i da ga osvojimo. Moramo ići korak po korak, ali svaku utakmicu moramo ići na pobedu, jer je Vojvodina veliki klub. Želimo trofej, znamo da navijači to čekaju u Novom Sadu. Najviše od svega bih voleo da ponovo osvojim trofej sa Vojvodinom, tu sam osvojio svoj prvi i sada kad sam se vratio, mnogo bi mi značilo to da ponovim. Naravno da želimo i plasman u Evropu, 2014. smo bili jako blizu kada smo u plej-ofu izgubili od Šerifa. Nadam se da ćemo ove godine igrati grupnu fazu Lige Evrope ili Lige konferencije.“

Za nešto više od mesec dana Poletanović će napuniti 31 godinu, ali on ne smatra da je njegova karijera prošla svoj zenit i objašnjava da godine nisu ostavile traga na njegovom telu.

„Nikada nisam imao ozbiljniju povredu u karijeri, nikada nisam duže vremena odsustvovao sa terena, igrao sam u fizički zahtevnim ligama, tako da ispred mene sigurno imam još mnogo utakmica. Teško je predvideti tok karijere i ne bih to da radim. Idem trening po trening, utakmicu po utakmicu. Danas igrači igraju i sa po 38,39 godina, sve zavisi od načina života, pristupa treningu, oporavka”, zaključio je Marko Poletanović u razgovoru za Mozzart Sport.

Piše: Konstantin Mlađenović