Poketino godinu dana posle otkaza: Uživao sam u radu, ali sramne su bile uvrede koje smo dobijali! Želim da Totenhem osvoji sve sa Murinjom

Neko bi rekao da preterujemo, ali istina je – približavamo se polako godišnjici Poketinove smene na klupi Totenhema! Taj 19. novembar praktično je iza ugla, a Maurisio Poketino i dalje uživa u čarima odmora od stresnog života trenera...

Njegov radni status mogao bi lako da se promeni u narednim danima. Pogotovo jer Ole Gunaru Solskjeru visi mač nad glavom i posle šamara od Arsenala nadomak je selidbe među slobodne strelce...

Argentinac je o svojim daljim planovima govorio u emisiji Monday Night Football na televiziji Skaj sport. Otkrio je da još čeka poziv koji se ne odbija, ali i da mu je posle pet i po godina neprestanog rada u Totenhemu bio potreban duži odmor da napuni baterije i okrene novi list...

“Ne znam da li će mi sledeći posao biti u Premijer ligi. Nikome nisam zatvorio vrata. Kada sam bio jako, jako mlad, moj bivši trener Horhe Grifa mi je rekao: ’Maurisio, fudbal će ti diktirati put kroz život’. Iskreno, sada još čekam da osetim da je taj sledeći projekat pravi za mene“, priznao je Poketino.

Da li će isti stići baš iz Mančestera? Solskjer se ovih dana bori sa žestokim pritiskom javnosti i nezadovoljnih navijača koji gledaju svoj Mančester junajted u donjem delu tabele Premijer lige. A nije tajna da je Poketino godinama vlažni san prvog operativca kluba Eda Vudvorda...

“Pazite, živimo u jako teškim i ludim vremenima, jer su nam svima životi dospeli u situaciju koju niko nije očekivao. Sve je potpuno drugačije nego što bi trebalo, ne samo fudbal“, kaže Poketino i dodaje:

“Spreman sam, uspeo sam da napunim baterije i voleo bih da se ponovo uključim u fudbalske tokove. Takođe, osećam da mi je potrebno još vremena da osetim da je momenat za povratak pravi. Čekam pravi projekat i nadam se da će mi fudbal doneti ono što želim, a na meni je da budem spreman za sve što mi bude servirano“.

Dok čeka sledeći angažman, Poketino je vratio film na trenutak odlaska iz Totenhema, s kojim je igrao finale Lige šampiona i Liga kupa, plus dva polufinala FA kupa, uz četiri plasmana u Top 4 Premijer lige...

“Posle godinu dana mogu da kažem da sam bio razočaran, uzdrman i nimalo srećan. Totenhem je klub u kojem sam proveo pet i po godina, odnos koji sam imao sa svim zaposlenima je bio neverovatan. I ne samo s njima, već i s igračima, navijačima. Ne mogu da lažem. Svakako razumem da je sve fudbal, biznis. Klub je, na primer, morao da promeni stadion. Klub je morao da okrene novi list u istoriji, da menja stvari. Neću da ovo postane priča kako se žalim na klub ili odluku Danijela Levija. I dalje isključivo podržavam Totenhem, jer su emocije i dalje jake“.

Ipak...

“I kada sam bio igrač, želeo sam da pobedim na svakoj utakmici. To je moj mentalitet. Isto sam želeo i kada sam bio u Espanjolu ili Sautemptonu. Jako sam ponosan na sve što sam ostvario u Totenhemu, što sam izgradio dobar odnos s predsednikom Levijem i Upravom. Videli su ono što sam hteo da napravim od Totenhema. Poštovali su moj rad. Totenhem je oduvek bio klub od slave i stila. Poštovao sam to i s takvim stavom ulazio u okršaje protiv najvećih. Kada sam došao 2014. godine klubovi oko nas trošili su ogroman novac kako bi stalno napredovali. Mi smo hteli nešto drugo. Naš cilj je bio da pobeđujemo jer kada trener ne želi da pobeđuje u svakom meču, onda to nije to. Želeli smo i da napredujemo što više u Ligi šampiona. Da budemo izazivači, kao u prošlosti. Ali i da stvorimo novi identitet, da se navijači osete ponosno, kao što sam ja bio ponosan“.

Kaže da su ga na odlasku povredile kritike koje je dobio, a pogotovo igrači...

“To je sramno. Svaki put kada bismo čuli priče kako ekipa nema pravi mentalitet, osećali smo se loše. Ljudi su pričali mnogo toga lošeg o nama. Znali smo koliko ljude bole neke stvari, što smo, na primer, stalno bili iza Arsenala. Kada sam došao bilo je 20 ili 22 godine da smo im gledali u leđa. Svima je to smetalo. Ljudi su nas bukvalno na ulici molili da bar jednom budemo ispred Arsenala“.

Poketino priznaje da je Totenhem imao sve preduslove da napravi nešto veliko, ali da su upravo izostali ti završni rezultati. Titule...

“Bili smo jako blizu toga da osvojimo Premijer ligu i Ligu šampiona. Ali nismo. Svi znaju šta se desilo, ali bilo je svakako izuzetno putovanje. Žao mi je što navijačima nismo mogli da podarimo bar jedan veliki trofej, jer su svi u klubu zaslužili da ostanu prepoznati kao generacija s peharom. Nadam se da će s Murinjom osvojiti nešto veliko i to bi bilo sjajno za sve“.

Malo i o nasledniku Žozeu Murinju.

“On je moj prijatelj. Trener koji me je uvek tretirao lepo. Kada je bio trener Reala, sećam se da me je pozvao da budem gost na utakmici protiv Ajaksa u Ligi šampiona. Razgovarali smo u njegovoj kancelariji na stadionu. Došli su ljudi da mu kažu kako će utakmica početi za nekoliko minuta, koliko smo se zapričali. Iskreno osećam želju da Žoze uspe, jer on uvek želi da pobedi. Što se mene tiče, naš se put završio bez osvojene titule. Nismo uspeli da stavimo trešnjicu na vrh torte“.

Maurisio Poketino (©Reuters)

Prokomentarisao je Argentinac i aktuelnu situaciju u fudbalu...

“Ovo je ista igra, samo je fudbal potpuno drugačiji. Nema navijača, a svi mi uživamo da igramo pred publikom. Pokušavaju svi da uživaju i u ovim trenucima, ali to je samo pokušaj da lažemo sebe. Igračima je teško da igraju, trenerima i njegovim ljudima da rade. A najteže je predsednicima, direktorima i klupskim upravama, jer sada pokušavaju da zaštite poštenog radnika na sve moguće načine, ali i da omoguće da fudbalski biznis nastavi s radom, jer mnogo je porodica koje žive od fudbala“.

Uostalom...

“Svima nam je teško. Ne osećam se kao da ne radim godinu dana. Verovatno zbog svega što se dešava od marta. Kada nema navijača na stadionu, nema ni fudbala. Gledamo nešto što je nalik fudbalu, ali nema iste strasti, a upravo ta strast te često pokreće. Ako osetiš podršku navijača, njihovu emociju, odmah pomisliš kako želiš da se boriš protiv svega i svakog. Sada su svi kod kuće, ispred televizora... Čudno je, teško“.

Malo još o prošlim dešavanjima. Na primer, o odluci da u finalu Lige šampiona protiv Liverpula od starta uvrsti Harija Kejna koji se tada borio s jednom od svojih mnogobrojnih povreda...

“Odluka je bila ispravna iz mog ugla i svakako sad ne mogu da vratim vreme. Naravno, kada biste me sada stavili u situaciju situaciju, pitanje je da li bih uradio isto. Ali nikada ne možete da sumnjate u Harija Kejna. Ali možete da napravite određene izmene. Hari je bio i ostao naš prvi centarfor, najbolji igrač Totenhema, ako ne i Engleske ili Evrope. Kada je spreman da igra, nema mu ravnog“, kaže Poketino i dodaje:

“Hari je tada prolazio kroz dugačak proces oporavka. Sve je počelo četiri-pet meseci ranije, sa snom da igramo zajedno u nekom velikom finalu, da budemo izazivači, ne samo da probamo da svojimo Liga ili FA kup. Bilo je važno kako gradimo tim, da budemo svesni da će biti teško boriti se kroz četiri takmičenja u jednoj sezoni. Zato smo doneli određene odluke. Cilj nam je bio da igramo finale Lige šampiona i borimo se za titulu u Engleskoj“.

Uporedio je svoj rad u Totenhemu sa mandatom na klupi Sautemptona.

“Situacija je bila potpuno drugačija. Kada sam došao Totenhem je bio tim sa 33 igrača, timom koji želi da stvori identitet, da promene istoriju i izrastu u nešto novo, drugačije. Totenhem je bilo sjajno putovanje za mene i uživao sam od prvog dana. Ljudi poput Džoa Luisa, vlasnika kluba, ili Danijela Levija i Uprave, svi su bili od velike pomoći, trudili se da nas poguraju ka uspehu“.

Za kraj...

“Lep je osećaj što sam imao slobodu, mogućnost da napravim nešto posebno u Totenhemu. Promena je uvek bolna, baš bolna. Ali kada dođete u klub, morate jednostavno da napravite neke promene. Da gradite stvari iz početka. Zato je važno da imate dobar temelj. A isti grade treneri, jer je to nešto u čemu će igrači moći da se osećaju dobro i napreduju“.