Pojačanje koje nema cenu

Nekako je u prolećnim izazovima Crvene zvezde olako smetnuto sa uma šire javnosti da je srpski šampion bio lišen pomoći svog verovtno najvažnijeg igrača u protekloj deceniji, Mirka Ivanića. Morao je Dejan Stanković da preslaže slagalicu u čitavoj polusezoni, da igra bez klasično levog krila, jer nije imao na raspolaganju ni suspendovanog Nemanju Radonjića, tako da je Zvezda suštinski bila prinuđena da nauči kako da se snađe u ovakvim okolnostima. Srećom po Stankovića, Aleksandar Katai je bio tu da u svakom segmentu igre nadomesti izostanak svog najboljeg prijatelja na terenu i još jednom pokaže da je i dalje bez premca najveći majstor u domaćem fudbalu, pa je klub iz Ljutice Bogdana ponovo prigrabio oba trofeja i ozbiljno se nadmetao sa francuskim Lilom u nokaut fazi Lige Evrope.

Žurio je sportski sektor Crvene zvezde da Stankoviću već na početku priprema obezbedi neophodnu širinu u igračkom kadru i finišira posao kada je u pitanju angažovanje prioritetnih pojačanja. Za dovođenje Loizosa Loizua, Kristijana Balova, Abu Fanija izdvojeno je oko 8.000.000 evra, ali nema nikakve dileme da će najveće pojačanje za šefa struke biti povratak Mirka Ivanića u takmičarski pogon.

Sama povreda nije bila najveći problem za iskusnog vezistu pred početak prolećnog dela sezone. Bio je to signal da je došlo do zamora materijala i razvoja upalnog procesa kod igrača koji je godinama unazad bio iznosio najveći teret na svojim plećima. Igrao je Ivanić najviše mečeva u sezoni, a čak i onda kada je dobijao predah, nebrojano puta je silom prilika morao na teren da rešava probleme sa protivničkim odbranama. Odluka da se ide na „totalni reset“ prošlog proleća sigurno nije bila laka, jer je Stanković morao da se odrekne igrača od najvećeg poverenja, ali je bila potpuno ispravna - što se moglo videti i na prvim utiscima s početka priprema za novu sezonu.