Pojačanja koja to nikad nisu bila: U Toresovom, Ovenovom i Sančezovom društvu po jedan "pijanac" i pevač

Još nije najjasnije kako će izgledati transfer pijaca kada se ponovo otvori s obzirom da novonastalu situaciju, ali je gotovo sigurno da se klubovi neće razbacivati novcem kao što su to činili do sada. Pogotovo se to odnosi na Engleze koji su se poslednjih godina posebno “gađali“ ciframa i vrtoglavim sumama. Ipak, transferi sa osam, pa i devet cifara ne garantuju uvek dobar posao, a i u ovom slučaju su najbolji primer klubovi sa Ostrva.

Zbog toga je Daily Mail premotao film i krenuo od 1992. godine, od kada je prvi rang engleskog fudbala poznat pod nazivom Premijer liga, i napravio listu najgorih pojačanja klubova koji se trenutno takmiče u eliti. Da ne dužimo, krenimo redom, a vi nam u komentarima pišite svoje predloge...

Arsenal – Frensis Džefers

Na Ostrvu poznat kao “Lisica u šesnaestercu“, Džefers je u London stigao iz Evertona 2001. godine za sumu ekvivalentnu današnjoj vrednosti od nešto više od 15.000.000 evra i nikada nije opravdao svoj nadimak. Arsen Venger ga je izabrao pre Ruda van Nistelroja i grdno se prevario. Za tri godine na Emirejtsu – mada je u poslednjoj vratio na pozajmicu u Karamele – odigrao je 39 utakmica i postigao osam golova. Umnogome su ga omele i povrede, pa je 2004. prešao u Čarlton za 4.000.000 evra.

Aston Vila – Boško Balaban

U Birmingem je stigao posle odličnih izdanja u Rijeci i Dinamu iz Zagreba za nešto manje od 8.000.000 evra, ali je za Vilu upisao tek devet nastupa u debitantskoj sezoni u Premijer ligi, posle čega se vratio na pozajmicu među Modre. Usledile su selidbe u Briž, ponovo Dinamo i na kraju Panionios i svuda je Hrvat tresao mreže, samo na Vila Parku nije.

Boško Balaban (dole) i Roni Džonsen (Mančester Junajted, gore)

Bornmut – Džordan Ajb

Iako je dosta obećavao, Englez nikada nije ispunio očekivanja čelnika Liverpula, zbog čega su na Enfildu otpisalni brzonogog krilnog fudbalera. Ponudio se Bornmut i bukvalno bacio 18.000.000 evra leta 2016. godine. Ajb je i dalje među Trešnjicama, mada je u poslednje vreme zakucan za klupu. U početku je čak bio standardan, ali su ga slabe partije – na 92 utakmice pet golova i devet asistencija – udaljile od startne postave. Na Din Kortu ga i dalje čekaju.

Brajton – Jirgen Lokadija

Kada je 2018. stigao iz PSV-a, Galebovi su ga transferom od 17.000.000 evra učinili najskupljim igračem u istoriji kluba. Taj novac Holanđanin nikada nije opravdao. U prvoj polusezoni samo jedan gol, u čitavoj narednoj tek dva. Pokušao je karijeru da oživi pozajmicom u Hofenhajm, ali ni tamo nije bio preterano uspešan. Trenutno je na pozajmici u Sinsinatiju, a kako mu ugovor ističe za nešto više od mesec dana, čini se da je njegova epizoda na Falmeru gotova.

Barnli – Ben Gibson

Nimalo ne čudi što je najskuplje pojačanje u istoriji Barnlija defanzivac. Tačnije, Gibson je rekord Krisa Vuda izjednačio prelaskom iz Midlsbroa leta 2018. godine za 17.000.000 evra. Međutim, izabrao je da se za mesto u startnoj postavi bori sa jednim od najboljih štoperskih tandema u ligi koji čine Ben Mi i Džejms Tarkovski, zbog čega i ne čudi što se nije izborio za veću minutažu. Tek šest utakmica za dve sezone. Ove samo jedan meč u Karabao kupu protiv Sanderlenda, mada mu je tada Šon Dajš poverio i kapitensku traku. U januaru je bio blizu povrata u Boro, ali su Klaretsi stopirali čitav posao, što je 27-godišnjeg defanzivca razljutilo.

Čelsi – Fernando Tores

Trkao se sa vremenom Čelsi tog 31. januara 2011. godine, ali je ipak stigao da završi čitav posao na vreme i istrese 58.500.000 evra za Španca. Iako na Svetskom prvenstvu, pa ni nakon toga do polusezone u Premijer ligi, to nije bio onaj ubitačni "El Ninjo" iz Liverpula, Plavci su rizikovali i teško se može reći da se taj rizik isplatio. Samo 20 golova na 110 premijerligaških utakmica – premalo za cenu koja je plaćena. Ako ništa, pamtiće ga u Londonu po onom golu Barseloni u polufinalu Lige šampiona kada je obišao Viktora Valdesa, pa i onom u finalu Lige Evrope protiv Benfike 2012/13.

Kristal Palas – Aleksander Serlot

Stigao je iz Mitjilanda kao anonimus za 9.000.000 evra poslednjeg dana prelaznog roka u januaru 2018. godine i ispostavio se kao veliko razočaranje. U početku je čak i dobijao šansu pored Kristijana Bentekea, ali nikada na 16 utakmica, nije uspeo da zatrese mrežu u Premijer ligi. Palas ga je slao na pozajmicu u Gent, potom u Trabzon ovog leta, gde Norvežanin rešeta mreže i privlači pažnju velikih evropskih klubova. Navodno je jedan od njih i Real Madrid. Međutim, londonski klub vrlo verovatno neće moći da se opari od Serlota, jer je prilikom dogovora pozajmice sa turskim klubom ubacio klauzulu po kojoj Trabzon u svakom trenutku može da ga otkupi za 7.000.000 evra. Malo je to za ovakvog napadača.

Everton – Davi Klasen

Bahatio se Everton u poslednje vreme i često znao da pogreši pri dovođenju skupocenih igrača. Janik Bolasi, Dženk Tosun, Umar Nijase, Majkl Kin samo neki su od igrača za koje je klub iz Liverpula izdvojio ogroman novac koji kasnije nije opravdan. Među brojnim greškama britanski list se odlučio za Holanđanina Klasena koji je 2017. godine plaćen Ajaksu 27.000.000 evra na insistiranje tadašnjeg menadžera Karamela Ronalda Kumana. Međutim, ni jedan ni drugi nisu se dugo zadržali na Gudison Parku. Holandski stručnjak otpušten je već u oktobru iste godine, što je značilo da su i vezisti odbrojani dani. Naredne sezone se preselio u Verder, a Everton je uspeo da izvuče duplo manje od onoga što je platio. 

Lester – Ade Akinbi

Nigerijac rođen u Engleskoj skrenuo je pažnju na sebe igrama u niželigaškim klubovima, da bi 2000. godine stigao u među Lisica kao skupo plaćeno pojačanje i ujedno zamena za Emila Heskija koji je tada prešao u Liverpul. Sa tim pritiskom nikada nije uspeo da se izbori. Na Ostrvu smatraju da je utakmica protiv Liverpula, kada je Akinbi promašio nekoliko stopostotnih šansi, bila njegova “izlazna karta”. Ljubitelji fudbala možda ga se sećaju sa utakmice između Lestera i Crvene zvezde odigrane 2000. godine u prvoj rundi Uefa kupa, kada su crveno-beli u revanšu izbacili engleski tim pobedom od 3:1. Nakon tog meča, Zvezda je zbog rasističkih uvreda upućenih upravo Akinbiju morala da plati novčanu kaznu. Tamnoputi napadač se nikada nije snašao u Lesteru i posle dve sezone prešao je u Kristal Palas.

Akinbi (sredina) u duelu sa Bunjevčevićem (levo) i Lalatovićem (desno)

Liverpul – El Hađi Dijuf

Bio je jedan od najboljih igrača Lensa, 2002. je proglašen i najboljim igračem afričkog kontinenta, i iako ga je silno htela Valensija, on je za 15.000.000 evra postao igrač Liverpula. Na žalost navijača Redsa, nikaka nije ponovio partije sa Svetskog prvenstva te 2002. Narednu sezonu je čak završio bez postignutog gola, na šta je nedavno podsetio i Džejmi Karager. Još jedna legenda Liverpula, Stiven Džerard počastio ga je epitetom najgoreg pojačanja sa kojim je ikada igrao, a delio je svlačionicu sa mnogima. Umesto na terenu, Dijuf se uglavno isticao kontroverzama van njega. Mada je jednom 2003. godine skrenuo pažnju čitavog Enfilda na sebe. Ništa pozitivno nije uradio, naravno. Pljunuo je tada navijača Seltika na meču Uefa kupa. 

Mančester siti – Vilfrid Boni

Trošili su Građani u poslednjoj deceniji kad god bi poželeli i koliko god je trebalo, mada su, ruku na srce, često i pogađali. Boni jeste u januaru 2015. godine plaćen 32.000.000 evra i svakako jeste bio promašaj, ali nas pomalo čudi kako se umesto njega na ovoj listi nije našao Elijakim Mangala, koji je iste sezone, samo šest meseci ranije stigao iz Porta za 45.000.000. Reprezentativac Obale Slonovače “zapalio” je Premijer ligu u Svonsiju, gde je tresao mreže kao od šale. Snažan, sa solidnom brzinom, završnicom, činilo se da će u šampionskoj ekipi Građana nastaviti tamo gde je stao na Libertiju. Na 36 utakmica u dresu Sitija samo deset premijerligaških golova. Navodno je mančesterski klub čak propustio priliku da dovede Paula Dibalu, samo kako bi doveo Bonija. Ako je tako, grdno se prevario.

Mančester junajted – Aleksis Sančez

Posle četiri sezone dobrih partija u Arsenalu, Sančez je uvideo da se nalazi u sredini koju u širokom luku zaobilaze trofeji i da ih svakako neće biti u skorijoj budućnosti zbog čega se odlučio na sledeći korak. Pep Gvardiola je želeo da ga ponovo vidi u svom timu, ovog puta u Sitiju, ali je Čileanac izabrao ponudu Junajteda koja se jednostavno ne odbija. Crveni đavoli su pokušali da “ubiju” njegovu ogromnu tržišnu vrednost dodašvi na 34.000.000 evra i Henrika Mkitarjana. Mislili su na Teatru snova kako su prevarili Tobdžije, ali Sančez niti jednom nije naličio na onog nezaustavljivog krilnog fudbalera za koga je prema tadašnjim informacijama britanske štampe Junajted izdvojio čitavih 200.000.000 evra, kada se u obzir uzme Sančezova plata, iznos transfera, te deo koji je otišao menadžerima. Video kojim je Junajted objavio da je posao sa fudbalerom dogovoren, a na kome Čileanac na klaviru svira “Glory, glory Manchester United”, verovatno je prva i poslednja stvar koja je razveselila navijače mančesterskog kluba. Ugovor mu ističe u junu i sva je prilika da novi neće dobiti.

Njukasl – Majkl Oven

Posle odličnih izdanja u Liverpulu Oven se preselio u Real Madrid gde je za sezonu, koliko je proveo tamo postigao 16 golova na 45 utakmica. Bila je to ekipa Galaktikosa koja je zahtevala instant rezultate, bolje od onih koje je Englez imao. Povratak u Liverpul bilo je sve što je Oven želeo, ali Redsi nisu ni u ludilu hteli da plate 25.000.000 evra, ali Njukasl jeste. Iako se Ovenu nije svidela ideja da se preseli na Sent Džejms Park, pristao je kako bi kasnije obezbedio povratak na Enfild. Kada bi igrao, postizao bi golove tu i tamo – 26 na 71 utakmici – ali su ga povrede omele da ostavi značajniji trag u crno-belom dresu. Ako se u obzir uzme velika plata koju je primao, kao i novac koji je izdvojen za njegovo dovođenje, što je tada bio rekord Njukasla, jasno je zbog čega se smatra velikim promašajem, iako je iste godine za 5.000.000 manje stigao Albert Luke iz La Korunje i zadržao se samo godinu dana. Oven je često isticao kako žali što se odlučio na ovaj korak u karijeri, isti je slučaj i sa ljudima u upravi Svraka, te simpatija između igrača i navijača nije ni bilo.

Norič – Riki van Volfsvinkel

Posle dobre sezone u Utrehtu, pa još dve identične u Sportingu, Volfsvinkel je stigao u Norič u julu 2013. za rekordnih 10.000.000 evra. Kanarinci su prethodnu sezonu završili ušuškani na sredini tabele, a novi napadač trebalo je da im pomogne da ponove uspeh, možda ga čak i poprave. Umesto toga, Holanđanin je postigao samo jedan gol za čitavu sezonu, a Norič je ispao u Čempionšip. Volfsvinkel nije želeo da igra u nižem rangu, zbog čega je morao na pozajmicu. Prvo u Sent Etjen, pa u Betis, da bi na kraju trajno napustio Kerou Roud za tričavih 600.000 prelaskom u Vitese.Kasnije se Riki pravdao kako mu nije odgovarao stil igre Noriča, mada se ni u Španiji ni u Francuskoj nije proslavio. Tek je u Viteseu krenuo da rešeta kao nekad. Trenutno nastupa za Bazel.

Šefild junajted – Džef Horsfild

Šefild nema istoriju skupocenih pojačanja. Uglavnom bi to bili igrači bez ugovora ili bi dolazili na pozajmice (uz izuzetak iz ove sezone). Ako bi ih i platio Šefild bi izdvojio između 1.000.000 i 2.000.000 evra. Takav je scenario bio sa Džefom Horsfildom koji je stigao među Oštrice iz premijerligaša VBA. Kao napadač dokazan u Čempionšipu, od Horsfilda se očekivalo da pomogne Šefildu da se plasira u elitni rang. Junajted je na kraju ostvario planirano, ali je Englez zbog neslaganja sa Nilom Vornokom tek tri puta kročio na teren. Iako su obe strane bile voljne da se saradnja prekine, VBA je odbijao takvu mogućnost, jer je transfer od 1.800.000 već bio dogovoren. I pored toga što je Šefild izborio plasman u Premijer ligu, Horsfild se vratio u Čempionšip na pozajmicu u Lids, potom u Lester i Skantorp, da bi po isteku ugovora ostao bez kluba. U oktobru iste godine dijagnostikovan mu je rak testisa, ali je pauza od fudbala potrajala svega dva meseca. Englez se oporavio i kratako igrao za Linkoln i Port Vejl nakon čega se penzionisao.

Sautempton – Dani Osvaldo

Posle brojnih promena timova, uglavnom u Italiji, Osvaldo se konačno “skućio” u Romi. Dve odlične sezone na Olimpiku mogle su da mu obezbede i veći transfer, ali je Italijan odabrao Sautempton. Sveci su ga leta 2013. godine platili 15.000.000 na insistiranje Maurisija Poketina koji ga se sa njegovim kvalitetima upoznao iz vremena kada je predvodio Espanjol. Već u januaru naredne godine argentinski stručnjak priznao je grešku. Osvaldo nikada nije delovao preterano zainteresovano na terenu, na 13 utakmica postigao je tri gola i na polusezoni je na iznenađenje mnogih završio na pozajmici u Juventusu. Više nikada nije zaigrao na Sent Merizu. Kada je po povratku iz Italije na treningu glavom udario Hozea Fontea, mogao je da se oprosti od prvog tima. Usledile su još dve kratke selidbe, u Inter pa u Boku, da bi konačno 2015. bez obeštećenja prešao u Porto. Bila je to možda i najveća Poketinova greška. Osvaldo se ubrzo penzionisao kako bi se posvetio muzičkoj karijeri. U februaru ove godine ponovo se vratio, obukavši dres Atletiko Banfilda na dve utakmice.

Totenhem – Roberto Soldado

Morao je prvi čovek Totenhema Danijel Levi brzo da reaguje po odlasku Gereta Bejla u Real. Para je bilo, ali one 2013. godine nisu utrošene na pravi način. Barem veći deo. Stigli su Erik Lamela (30.000.000), Kristijan Eriksen (14.000.000), Paulinjo (20.000.000), ali se očekivalo da 30.000.000 evra plaćeni Soldado odmeni Velšanina, ne načinom igre koliko golovima, a kada je na debiju protiv Kistal Palasa pogodio, činilo se da bi uistinu mogao da bude pravo rešenje. Kako su se samo prevarili na Vajt Hart Lejnu. Umesto da u narednim godinama bude devetka tima, za dve sezone postigao je sedam ligaških golova, a samo dva došla su iz igre. Očekivano, vratio se u Španiju gde je potpisao za Viljareal. Kasnije je priznao kako mu je to bio najteži period u karijeri. Totenhem je od Žute podmornice uspeo da izvuče tek polovinu uloženog novca. Barem je svojim odlaskom Soldado otvorio mesto Hariju Kejnu.

Vest Hem – Beni Makarti

Kada u klub stigne igrač sa etiketom osvajača Lige šampiona (Porto), a ujedno se u nekoliko sezona dokazao igrama u Premijer ligi, onda bi mogućnost greške trebalo da bude minimalna. Ne i sam Makartijem. Južnoafrikanac je najavljen kao veliko pojačanje, iako je 2010. Blekbernu plaćen nešto manje od 3.000.000 evra. Niko nije mogao ni da nasluti da će uslediti prava katastrofa. Makarti se na 14 mečeva nijednom nije upisao u strelce i na kraju sezone su Čekićari sa njim raskinuli ugovor. Napadaču je čak plaćeno dodatnih 1.000.000 evra kako bi napustio klub, a sam fudbaler nije imao lepe reči o upravi kluba. Šta bi tek onda mogao da kaže o svojim partijama?

Vulverhempton – Rodžer Džonson

Posle godina kaljenja u niželigaškim ekipama, boljoj debitantskoj sezoni u dresu Birmingema u Premijer ligi Džonson nije mogao da se nada. Na debiju protiv Mančester Junajteda je impresionira iako je njegov tim pretrpeo minimalni poraz. U tandemu sa Skotom Danom činio je zid ekipe koja te sezone na 12 uzastopnih utakmica nije poražena, što je rekord kluba u najvišem rangu. Birmingem je završio na devetoj poziciji, ali je već naredne ispao u Čempionšip. Iste godine osvojio je i trofej u Liga kupu. U finalu gde je savladan Arsenal sa 2:1, upravo je Džonson namestio gol našem Nikoli Žigiću za prvi gol. Međutim, defanzivac se nije sa svojim klubom preselio u niži rang, već je za 8.000.000 evra prešao u Vulvse. Ali sve što su Vukovi dobili za taj novac bili su problem. Prvo je kažnjen zbog toga što se u pijanom stanju pojavio na treningu, potom se na utakmici “zakačio” sa saigračem, golmanom Vejnom Henesijem i polako je mogao da se oprašta od Molinjua. Usledile su dve pozajmice, a zatim i sporazumni raskid ugovora 2015. godine. Džonson se još uvek nije penzionisao, mada je bez trenutno bez angažmana nakon što je napustio Bromli.

Džonson (levo) i Henesi (desno)

Priredio: Stefan STANKOVIĆ