Pohvale Juriću zbog Radonjićevog preporoda: On je bizaran dečko, mnogo je pio i nije spavao kod kuće

Nemanja Radonjić je proradio! Igra možda i fudbal života. Na prva četiri meča u Seriji A je dao tri gola što je već za jedan više nego u kompeltnoj prošloj sezoni. Najboji je igrač torina koji je vezao tri pobede i već sada razmišlja da srpskom reprezentativcu produži ugovor koji traje do leta 2025. Naravno, uz povišicu.

Dolazak na Apeninje pre godinu i kusur dana posle neuspeha u Marselju, Herti i Benfiki je doneo Radonjiću novu prekretnicu u karijeri. Izgledalo je da će skrenuti pogrešno u jednom trenutku ali je shvatio neke stvari, sazreo i počeo da koristi savete trenera Ivana Jurića koji je uvek umeo da “nađe žicu” srpskim fudbalerima (Lazović, Ilić, Lukić, Milinković Savić…) i izvuče ono najbolje iz njih.

Priznanje hrvatskom treneru za Radonjićev preporod je odao i čovek koji je brzonogg Nišliju doveo u Italiju pre skoro 10 godina – Valter Sabatini.

“Poslao sam poruku Juriću da mu čestitam na zbog izuztnom poslu koji je odradio sa Radonjićem. Da biste Radonjića integrisali u tim i napravili odnos sa njima, potreban je “težak” trener. On je bizaran i veoma specifičan momak. Jurić je uradio ogroman posao sa aspekta psihologije i discipline”, kaže Sabatini.

Stari vuk koji je vodio transfer politiku Lacija, Palerma, Rome, Intera, Sampdorije i drugih klubova je kroz karijeru otkrio talente poput Alesandra Neste, Đenara Gatuza, Marka Di Vaja, Havijera Pastorea, Josipa Iličića, Markinjosa, Alisona, Leandra Paredesa… Bio je direktor Rome kada je Radonjić stigao u pogon Vučice iz škole Partizana ali “mostom” preko Akademije Hadži iz Rumunije.

Nije imao ni 18 godina, a već se u Srbiji pričalo o čudesnom talentu iz Partizana i brzini kakva nije viđena na ovim prostorima. Te 2014. je igrao za Romine omladince na čuvenom turniru u Vijaređu (u ekipi je bio i današnji Romin kapiten Lorenco Pelegrini), potom otišao kod Mauricija Sarija u Empoli gde nije odigrao ni minut da bi u prvi tim Rome ušao 2015. godine.

“Doveo sam ga kao dete jer je sam znao da ima kvalitet za Romu. Platili smo ga 3.000.000 evra, a prodat je kasnije Marselju za 12.000.000 bez odigranog minuta u dresu Rome. Osećam veliki žal zbog toga. Kada sam odlazio iz kluba, Radonjić je vodio veoma problematičan život. Mnogo je pio i najčešće nije spavao u Trigorji (trening kamp Rome op.a.) gde je živeo”, priseća se Sabatini.

Radonjić je u prvom timu proveo samo šest meseci posle čega je usledila pozajmica u Čukarički gde je oživeo karijeru, a u potpunosti je rehabilitovao za godinu dana u Crvenoj zvezdi.

“Rudi Garsija ga je tražio u Francuskoj jer ga je znao ranije iz Rome i primetio je da je dečko tri puta brži od ostalih. Danas ga konačno vidim da igra za ekipu i srećan sam zbog toga”, kaže Sabatini.

U Torino je Radonjić došao prošlog leta, a na sredini sezone je delovalo da ni tu neće uspeti kada ga je Jurić uveo pa izveo posle samo 14 minuta u derbiju protiv Juventusa vičući na njega zbog primljenog gola. Ipak, dao mu je novu šansu koju je Radonjić očigledno počeo da maksimalno koristi i trenutno je najbolji igrač Torina.