Pogodite Zvezdine rivale u grupi Lige šampiona i ozbiljno ćete zaraditi
Vreme čitanja: 12min | sre. 30.08.23. | 18:29
Još tri utakmice večeras i biće poznati svi učesnici Lige šampiona. Ono što navijači Crvene zvezde čekaju celog leta. Ma cele godine...
Ovo je leto bilo atipično za zvezdaše. Naviknuti na stresove i čari evropskih kvalifikacija iz prethodnih godina, ovog leta su mirno posmatrali kako se drugi klubovi bore za ulaznicu od zlata u elitno takmičenje. Zvezda je kao prvak Srbije obezbedila direktan plasman u Ligu šampiona i postepeno je saznavala imena potencijalnih protivnika.
Dugo čekani žreb za Ligu šampiona će biti održan sutra od 18 časova u Monaku. Odranije je poznato da će Zvezda biti u trećem šeširu što znači da je sedam učesnika automatski eliminisano iz kruga mogućih protivnika jer su u istom šeširu: Šahtjor, Red Bul Salcburg, Milan, Braga, Lacio, pobednik duela Glazgov Rendžers – PSV i Kopenhagen ako izbaci Rakov. Ako prođu Poljaci onda ni Jang Bojsi neće biti mogući rival Zvezde.
Izabrane vesti
Ali zato su poznati sastavi prva dva šešira i Mozzart vam nudi priliku da prognozirate Zvezdine protivnike i tom prilikom ozbiljno zaradite ako vas sreća pogleda. Kvote su takve da je dobitak po sedam, do osam i po puta veći u odnosu na uloženo. Prva dva šešira možete da pogađate kroz singl igru, a treći tek sutra kada se bude znao njihov sastav posle večerašnjih kvalifikacionih duela.
Već mesecima se ispredaju razne teorije o tome šta bi za Zvezdu bila najbolja, a šta najgora grupa u Ligi šampiona. Pa da krenemo...
PRVI ŠEŠIR
Šampion Evrope je verovatno najmanje poželjan rival na celom žrebu. Osim što su aktuelni vladari Starog kontinenta, Građani su ekipa koji pod punim gasom igra sva takmičenja i sve utakmice i često umeju da nanesu teške poraze slabijima od sebe tako da malo ko na "Marakani" želi Siti u grupi. O snazi ni ne moramo. Sila je to.
Andalužani su mesto u prvom šeširu osigurali osvajanjem Lige Evrope i za mnoge spadaju među najpoželjnije protivnike iz tog društva. Od osam učešća u grupnoj fazi, tri puta nisu prošli u nokaut fazu, a prethodna dva puta su eliminisani u grupi. Iako važe za klub koji je „nepobediv četvrtkom“, utorkom i sredom je drugačija situacija. Nisu ništa jači nego prošle sezone kada su u grupi naprimer igrali 0:0 protiv Kopenhagena, tako da je ovo bez obzira na Seviljinu snagu, jedan od poželjnijih protivnika za crveno-bele.
Barsa je Barsa. Bez obzira kakve institucionalne i sportske krize prolazila. Gledajući iz tog fenomenološkog ugla, neki bi verovatno voleli da Katalonci dođu na Marakanu prvi put posle onog čuvenog dvomeča iz 1996. godine. Ali sportski gledano, Barsa je jedan od najtežih mogućih protivnika za Zvezdu. Pogotovo što je željna uspeha u elitnom takmičenju nakon dve užasne sezone u kojima je ispadala u grupnoj fazi. Pre toga im se 20 godina nije desilo da ispadnu u toj fazi. Ćavi i igrači ove jeseni neće dozvoliti da im se desi nešto slično i maksimalno će prići svakom meču u grupi. A deluje da je tim još jači nego prošle sezone kada su uprkos svim problemima u klubu osvojili titulu u Primeri...
Iako je reč o prvaku Italije koji je lane igrao spektakularan fudbal i zadržao kostur tima osim štopera Kima, ovo je jedna od povoljnijih opcija za Zvezdu iz prvog šešira. Nema tu lakih rivala, ali Napoli deluje lakše od Sitija, Barse, Bajerna ili Pari Sen Žermena... Italijanski klubovi inače sporije ulaze u evropsku sezonu, umeju da prospu bodove protiv slabijih od sebe, a baš je Napolija remi na Marakani (0:0) pre pet godina koštao prolaza grupe u kojoj su još bili PSŽ i Liverpul. I taj Anćelotijev tim je bio jak, nadigrao je Zvezdu, ali nije pobedio pred punom Marakanom. Sada je to druga ekipa, jača sa Osimenom i Kvarachelijom kao prvim zvezdama, prošle sezone su Ajaksu i Rendžersima dali 16 golova u četiri meča u grupi, ali mogao bi taj skudeto da se ispostavi kao zenit ekipe i da krene pad od ove jeseni.
Verovatno najmanje poželjna opcija među zvezdašima. Još su sveža sećanja na najteži evropski poraz Crvene zvezde u klupskoj istoriji. Levandovski puni mrežu Borjana, sevaju šanse sa svih strana, a Nojer veći deo meča stoji skoro na centru Marakane i ima najlepše mesto za gledanje utakmice. Zvezda verovatno nikada u istoriji nije bila tako bezopasna u nekom meču. Međutim, današnji Tuhelov Bajern ne deluje tako moćno kao taj Flikov koji se kasnije prošetao do titule prvaka Evrope. Odavno gigant sa "Alijanc arene" nije bio u ovako haotičnoj situaciji, niti je slabije igrao na početku sezone. Moćan je to tim i dalje, ali je utisak da ga Tuhel nije posložio kako treba. Ili će mu klub dati vremena da implementira svoje ideje ili će već tokom sezone završiti misiju u Bavarskoj.
Još jedno neprijatno, a sveže sećanje za zvezdaše. Svi već dobro znaju priču o katarskoj opsesiji da u Parizu stvori „drim tim“ koji će pokoriti Evropu. Ali im ne ide, a možda i najglamuroznija epizoda tog projekta se raspala ovog leta odlascima Mesija i Nejmara, a ko zna šta će biti i sa Embapeom. PSŽ je potpuno rekonstruisao tim ovog leta, a palica je poverena Luisu Enrikeu od kojeg se očekuje da napokon zavede red u holivudskoj svlačionici. Na primeru Marka Veratija je već pokazao da je ozbiljan, jer ga je precrtao zbog stila života. Otišli su i Ramos, Sančes, a na izlaznim vratima su još neki. Dovedena su manje glamurozna, ali dobra pojačanja poput Lukasa Ernandeza, Milana Škrinijara, Manuela Ugartea, Marka Asensija, Kang In Lija... Što navodi na zaključak da će Enrikeov PSŽ gledati da što pre stvori defanzivnu stabilnost umesto atomskog napada u kojem se do kraja prelaznog roka čeka još Randal Kolo Muani. PSŽ je mlađi i neiskusniji nego prethodnih sezona, ali opet dovoljno jak da protutnji kroz grupu i nije baš poželjan rival.
Ne zvuči strašno, ali može da bude brutalno. Benfika je prošle sezone u grupi eliminisala Juventus i zauzela prvo mesto u grupi u kojoj je bio i PSŽ. Njenu snagu je osetio i Zvezdin strateg Barak Bahar koji je vodio Makabi i primio osam golova od nje u dva meča. Benfika je igrala strašan fudbal jesenas, ali je na proleće došlo do pada u formi. Ovog leta je ostala bez dvojice članova prve postave, levog beka Grimalda i špica Ramoša. Ali potrošeno je skoro 70.000.000 evra na pojačanja. Grimalda je zamenio Jurašek iz Slavije, umesto Ramoša je stigao Brazilac Kabral iz Firence, a najveće pojačanje je Orkan Kokdžu iz Fajenorda koji će popuniti rupu nastalu zimus odlaskom Enca Fernandeza u Čelsija. Menja se i golman pošto je došao Ukrajinac Trubin iz Šahtjora, a Vlahodimos je na pragu Premijer lige. Benfika je možda za veće klubove od Zvezde poželjan rival, ali za crveno-bele bi bilo lepo da lisabonski Orlovi zaobiđu Maraknu ove jeseni.
Jeste da igraju atomski fudbal, jeste da su nedavno isprašili Partizan i demonstrirali silu, jeste da su prvak Holandije i imaju bolje i skuplje igrače, ali Fajenord je najlakši i najpoželjniji rival za Zvezdu iz prvog šešira. Prosto, jer je najslabiji od pomenutih osam. Za razliku od prošlog leta kada su im otišla osmorica igrača iz prve postave pa su osvojili titulu, sada je uprava kluba ispoštovala trenera Arnea Slota i zadržala mu kostur ekipe. Ispoštovao je i on njih jer je odbio Totenhem i jače klubove da bi ostao za Ligu šampiona u Roterdamu. Iz šampionskog tima su od nosilaca igre otišli samo kapiten Kokdžu, vezista Šimanski kojem je istekla pozajmica iz Dinama, plus rezervni špic Danilo u Rendžerse. Zadržali su sjajne igrače poput Lutsharela Gertrujde, Santija Himeneza ili Davida Načka na kojima su mogli da inkasiraju silan novac. A, doveli su i dobra pojačanja na koja su potrošili skoro 40.000.000 evra. Pre svih hrvatskog reprezentativca Luku Ivanušeca, japanskog napadača Ajasea Uedu i preporođenog Kalvina Stengsa. Slotov Fajenord je mašina za golove, igra napadački, ali je ekipa protiv koje na Marakani može da očekuje pozitivan rezultat.
DRUGI ŠEŠIR
Nema većeg imena u evropskom fudbalu, a kamoli u drugom šeširu od Real Madrida. Nije mali broj fudbalskih romantika koji bi voleli da vide fudbalske Kraljeve na Marakani što se čeka evo već 36 godina. Marketinški i finansijski bi to bila sjajna stvar za Zvezdu, ali očekivati bodove protiv Real Madrida nije baš primereno koliko god da je lopta okrugla. Istina, ima Real problema na početku ove sezone. Povrede su izbacile Kurtou, Militaoa, a nedavno i Vinijusa iz narednih mečeva. Otišao je Benzema, a špic nije došao. Međutim, Real uvek ima strašan tim i igrače koji prave razliku poput Ridigera, Krosa, Modrića, Valverdea, Rodriga i nove zvezde Belingema. A nije isključeno da do početka Lige šampiona odjekne i neka transfer bomba u Madridu poput Kilijana Embapea. Teško da ih neko priželjkuje na žrebu. Ima i druga škola mišljenja. Realu su se prethodnih godina u grupi redovno dešavali kiksevi poput CSKA, Briža, Šahtjora, čak i Šerifa. Ančeloti je trener koji sporije ulazi u evropsku sezonu i tempira formu za prolećne bitke pa dozvoli i neko opuštanje. A tu je i činjenica da svi protiv Reala igraju iznad svakih mogućnosti. Ali opet... Mnogo bi tu značio i raspored. Što pre Real izbori prolaz, to bolje. Pa ako gostuje u petom ili šestom kolu...
Mančester Junajted – kvota 7,25
Ogromno ime, skupoceni igrači, slavna istorija u kojoj bitno mesto ima i Crvena zvezda. I tim krhkog karaktera koji može od svakoga da izgubi i svakoga da pobedi. Novi projekat sa Erikom Ten Hagom za vraćanje na staze stare slave opet ne obećava mnogo iako su se Đavoli vratili u Ligu šampiona. To što su promenili golmana i špica dovoljno govori da na Old Trafordu vlada panika. Potrošili su skoro 200.000.000 evra na Interovog golmana Andrea Onanu, Čelsijevog vezistu Mejsona Maunta i Atalantinog špica Rasmusa Hejlunda. Ali niko od njih nije garancija da će podići Junajted za klasu i da se neće ispostaviti kao razočaranje poput nekih prethodnih velikih pojačanja (Lukaku, Fred, Megvajer, Sančo, Entoni...). Neki igrači kao da zaborave da igraju fudbal kada dođu u Mančester junajted i ukope se u taj cirkus koji ponekad vlada oko kluba. Engleski velikan bi bio magnet za publiku, ali i za Zvezdin tim da odigra neku istorijsku utakmicu kao, naprimer, onu protiv Liverpula pre pet godina (2:0). Protiv ovakvog Junajteda je to moguće.
U žestokoj konkurenciji čini se još i kao solidna varijanta. Ime koje privlači pažnju, a mentalitet takav da se Nerazuri retko iživljavaju na slabijima. Videćemo i kako će se Simone Inzagi snaći u može biti poslednjoj sezoni na „Đuzepe Meaci“. Ostanak će kupiti samo ako pokaže da je zreo za iskorak – odnosno titule. Čini se da bi mu na tom putu više pomoglo osvajanje skudeta no uspeh u Ligi šampiona. Teško da i može više od prošlogodišnjeg finala. Pre toga, osmina finala i eliminacija od Liverpula u vrlo dobrom dvomeču, a još malo pre toga tri uzastopna ispadanja u grupnoj fazi. Međutim, dolazak Bepea Marote ih je stabilizovao iako iskusni direktor bez finansijske podrške vlasnika uglavnom presipa iz šuljeg u prazno. I odlično to radi. Mada je utisak, svejedno, da je Inter slabiji posle odlazaka vrlo bitnih igrača kakvi su Onana, Brozović ili Škrinijar. Samo se čeka da se ozvaniči dolazak Bajernovog Benžamea Pavara, a uz njega svakako najveće pojačanje biće i Markus Tiram koga je Marota po starom dobrom običaju ćapio Borusiji Menhengladbah bez centa obeštećenja. Jeftino je prošao i sa Janom Zomerom na golu, Marko Arnautović je tu umesto Džeka...... Ponavljamo, u ovakvoj konkurenciji nisu najgori izbor. Dobrog jednostavno nema.
Borusija Dortmund – kvota 7,25
Pogađali su sa Džejdonom Sančom, pa sa Erlingom Halandom, na kraju sa Džudom Belingemom, ali moraće i oni jednom da omanu prilikom redovne godišnje rekonstrukcije ekipe. Doveli su Feliksa Nmeču iz Volfzburga za 30.000.000, Marsela Zabicera iz Bajerna za 19.000.000, bez obeštećenja Ramija Bensabainija, jure špica i pominje se Augzburgov Mergim Beriša... Nije to strašno, pride Žuti zid Vestfalena sigurno mami navijače, ali problem kod Borusije je taj što kada joj krene – ne zna da stane. Prošle godine je dala tri komada Kopenhagenu, četiri Sevilji, ali je i jednima i drugima dala po bod. S tim Nemcima je nekako najteže prognozirati, jer umeju da se preko noći raspadnu, ali ako im se sve nekako spontano skocka onda gaze i ne pitaju za zdravlje. A, Borusija je naravno bliža ovom drugom scenariju, iako očekujemo bar blagi pad u odnosu na prethodnu sezonu.
Daleko je ova generacija madridskog Atletika od one koja je osvojila Primeru i igrala finale Lige šampiona 2014, pa 2016. Prošle sezone poslednji u grupi sa Portom, Bajerom i Brižom. Samo jedna pobeda, nad Portom i po poraz od svakog rivala. Međutim, početak sezone u Primeri svedoči da su i dalje moćni. Jedan primljen gol iz prva tri kola, remi na gostovanju kod Betisa, dve pobede, na strani protiv Rajo Valjekana čak 7:0. Grizman, Depaj, Korea, Morata... Nemojmo biti ludi da potcenjujemo takvu ekipu. Pride, tim Dijega Simeonea davi rivala intenzitetom sa kojim Zvezda nema prilike da se često susreće. Doduše, Atletiko spada u grupu „milostivih“ timova, koji znaju da povuku ručnu, ali se protiv njih pakleno teško osvajaju bodovi. Dugo su zajedno, poznaju se, nisu pretrpeli velike izmene mada su stigli Aspilikueta, Sojundžu, Havi Galan...
Zlu ne trebalo. Nit veliko ime, niti posebno atraktivan rival, a melje! Svaku utakmicu, ko god da je preko puta, od prvog do 90. minuta. I to se ne menja bez obzira ko igra. Ovog leta ostali su bez Gvardiola, Soboslaja, Enkunkua i jasno je da su slabiji nego lane, uprkos dolascima Opende i Šeška u špicu, Lukebe na štoperu, Baumgartnera u vezi... To je ipak klub koji je samo u jednom prelaznom roku potrošio čak 152.500.000 evra na pojačanja i koji je prošle sezone strpao četiri komada Šahtjoru, Seltiku u dva meča pet golova... Ako nas pitate – najgori mogući izbor.
Dovoljno je reći da su prošle sezone prošli grupu sa Atletikom, Bajerom i Brižom. I to sa prvog mesta. Jesu im Saudijci uzeli Otavija, ali uvek Portugalci izbace neko novo lice za kojim poludi Evropa. Ovog leta opkladili su se u Nika Gonzalesa, Varelu, Navara... Neko će sigurno da oduševi, uvek tako bude sa Portom. Pride je to klub koji je deo one stare aristokratije, standardan učesnik Lige šampiona, znaju na stadionu Dragao da igraju velike utakmice, pa su recimo prošle godine izgubili prve dve utakmice, a onda kada je trebalo dobili naredne četiri pre no što su u osmini finala ispali od Intera ukupnim rezultatom 0:1. Bili bi apsolutni favoriti za dve pobede protiv crveno-belih, ali i za Porto važi ono isto pitanje: A, koga drugog onda? Možda i jedan od boljih pikova.
Pitanje je može li gore? Jer Arsenal se uzdigao pod vođstvom Mikela Artete, a u Ligu šampiona se vraća prvi put još od sezone 2016/2017 i biće silno motivisan da podseti fudbalske fanatike zašto je do ne tako davno važio za neizostavnog člana „velike četvorke“ Premijer lig. Prošle sezone igrali su Ligu Evrope, u grupi preslišali PSV, Bode i Cirih, ali su u penal seriji pali pred lisabonskim Sportingom. Uostalom, čini se da im je prvenstvena trka sa Mančester Sitijem bila važnija. Nisu uspeli, ali su se vratili u Ligu šampiona i u ovom prelaznom roku pokazali da nameravaju da ostanu u vrhu ostrvskog, ali i evropskog fudbala. Istresli su čak 116.000.000 evra za Deklana Rajsa, pridodali mu Kaija Haverca za 75.000.000, pa Juriena Timbera za 40.000.000... Jesu rival koji izaziva euforiju, ali igrala je već Zvezda sa njima u onoj prvoj grupnoj fazi Lige Evrope kod Vladana Milojevića i – posebno imajući u vidu da to nije ni izblista isti kvalitet kao sada – možda je bolje da sada zaobiđe Tobdžije.