Mađarski fudbal se deli na četiri epohe. Slavni predratni period kada su igrali prvo finale Svetskog prvenstva (1938), zatim najslavniji posleratni period kada je Laka konjica (Puškaš, Kočiš, Cibor…) bila najbolji tim sveta, ali to nekim čudom nije potvrdila u finalu SP 1954. i potom mračni period nakon revolucije u kojoj je mađarski fudbal kopnio pola veka i 30 godina ga nije bilo baš nigde…

Četvrta era je Orbanovo doba. Zlatne godine modernog fudbala u Mađarskoj.

Prvo službeno putovanje Viktora Orbana kao premijera Mađarske bilo je finale SP 1998. u Parizu. Kažu da od tada nije propustio nijedno finale Svetskog prvenstva ili Lige šampiona. To dovoljno govori koliko je gospodar Mađarske u 21. veku bio opsednut najvažnijom sporednom stvari na svetu u kojoj se nikada nije ostvario kao takmičar. Čak i tada kada je krajem veka prvi put obavljao premijersku funkciju, igrao je aktivno za četvrtoligaša iz svog rodnog sela Felčuta.

Orbanovi snovi – više populistički mamac – o obnovi velike Mađarske (često ucrtane sa delovima teritorija komšijskih zemalja) podrazumevali su i jako bitnu ulogu za fudbal u izgradnji nacionalnog ponosa koji je Jugoslavija ’97. svela na minimum. Talentovani su Mađari i u nekim drugim sportovima poput vaterpola, plivanja, veslanja, rukometa, ali nijedan od njih im ne bi doneo globalnu vidljivost kao fudbal i promovisao gospodara države kao vizionara i reformatora. Fudbal je opijum za narod na svakom delu zemaljske kugle, a Orban je u fudbalskoj revoluciji Mađarske spojio lepo i korisno. Svoju strast i komplekse sa političkim uticajem i finansijskom koristi. Sebe, svoje porodice i prijatelja.

20.00: (2,20) Niređhaza (3,35) Ujpešt (3,05)

Počevši od ulaganja u infrastrukturu, privatizacije klubova, profesionalizacije Saveza i reprezentacije, pa sve preko širenja uticaja na okolne zemlje sa mađarskom zajednicom. Sve to je rađeno u uskom krugu njemu bliskih ljudi. Procene su da je Mađarska pod Orbanovom direktivom uložila preko 2.500.000.000 evra državnog novca u fudbalske projekte. Ili novca koji nije završio u državnom budžetu preko poreskih olakšica određenim grupacijama ljudi i kompanija. Izgrađeno je u tom periodu (ili renovirano) preko 25 novih stadiona, a državne kompanije poput MOL-a ili privatne bliske vlastima podigle su budžete klubova. Debrecin je 2009. godine bio prvi mađarski klub koji se plasirao u Ligu šampiona, da bi kasnije ogromna ulaganja u Ferencvaroš i status povlašćenog kluba učinili popularni Fradi redovnim učesnikom evrokupova.

Glavni mehanizam za prelivanje novca u sportske projekte bio je takozvani „TAO sistem” (šema poreskih olakšica) koji je Orbanova vlada uvela 2011. godine. Mađarskim kompanijama je omogućeno da deo poreza na dobit, umesto u državni budžet, direktno uplate sportskim klubovima i akademijama kao donaciju. Stotine milijardi forinti slile su se u fudbalske akademije, a najveći deo završio je u klubovima koje kontrolišu Orbanovi saradnici. Kada novac iz TAO sistema uđe u sportske fondacije, on pravno gubi status striktno državnog budžeta, što je omogućilo zaobilazak zakona o javnim tenderima. Nezavisna istraživanja pokazuju da su tenderi koje su dobijale firme povezane sa vlastima imali znatno manji broj ponuđača, a ugovorene cene su često bile preuveličane u odnosu na realne tržišne vrednosti.

Koliko je fudbal bio unosan za Orbana i njegovu ekipu najbližih prijatelja i partijskih kolega, govore i podeljene funkcije između njih. Kroz interne porodične aranžmane, firme u vlasništvu Mesaroša i njegove dece građevinske ugovore su dobijale direktno, bez ikakve tržišne konkurencije. Njegove građevinske kompanije (kao članice konzorcijuma ili samostalno) dobijale su ugovore za najveće sportske objekte, uključujući i nacionalne stadione.

Mesaroš je tako postao najbogatiji Mađar, ali i vlasnik Osijeka i Puškaš akademije, kluba koji je nastao u njegovom i Orbanovom rodnom selu Felčutu (1.800 stanovnika). Moderni stadion sa kapacitetom od 3.500 ljudi sagrađen je preko puta Orbanove kuće. Iako ni Felčut, ni klub kroz istoriju nisu imali ama baš nikakve veze sa Ferencom Puškašom. Ali, lepše je zvučalo… Puškaš akademija je dobila astronomske iznose iz TAO sistema i postala jedan od najjačih mađarskih klubova.

15.45: (4,50) Vašaš (4,00) Đer (1,65)

Gabor Kubatov, direktor i potpredsednik Orbanove partije Fides, došao je na čelo Ferencvaroša (FTC), koji se trenutno nalazi pod ozbiljnom istragom jer je oko 7.000.000 evra državnog novca namenjenog za trening centar nestalo ili nije potrošeno namenski.

Šandor Čanji, milijarder, predsednik OTP banke i prvi čovek Fudbalskog saveza Mađarske, potpuno je uskladio rad saveza sa Orbanovim državnim projektima ubrizgavanja novca u fudbal.

Tamaš Dojč, suosnivač stranke Fides i poslanik u Evropskom parlamentu, dobio je da vodi poznati budimpeštanski klub MTK.

Andraš Talai, istaknuti političar Fidesa i bivši zamenik ministra finansija, već godinama vodi prvoligaša Mezekevešd.

Ištvan Garanči, krupni biznismen i milijarder, blizak saveznik premijera Viktora Orbana, godinama je bio vlasnik kluba Fehervar FC (istorijski poznatog kao Videoton) dok klub nije propao i prešao u ruke lokalne zajednice za samo jednu forintu.

To su samo neki od Orbanovih bliskih ljudi koji su imali ključne uloge u fudbalskoj revoluciji.

Sa tim je, po svemu sudeći, gotovo nakon smene vlasti prošlog proleća i Orbanovog pada. Češljanje mnogih projekata je krenulo, a afera oko Ferencvaroša je verovatno samo prva u nizu koje će isplivati. Nova vlada jeste najavila reviziju državnog finansiranja sporta, pa je izvesno da će tokom narednih meseci doći do promena u upravama klubova ili samog saveza.

To se već oseti uoči prve sezone mađarskog NB I šampionata bez Orbanove senke nad njim.

(@Guliver)

Šampion Đer je ispao na prvoj kvalifikacionoj prepreci od islandskog Vikingura. Još evidentnija kriza je kada se pogleda letnji prelazni rok. Mađarski klubovi su do sada na pojačanja potrošili tek nešto više od 3.000.000 evra! Jeste da će fudbalska pijaca u Mađarskoj trajati još 40 dana i da će sigurno biti još kupovina, ali daleko je to od transfera u bliskoj prošlosti. Mađarski klubovi su prošle sezone potrošili oko 20.000.000 evra za pojačanja, a pretprošle oko 18.000.000 evra. Te brojke sada neće biti dostižne.

Odnos uvoza i izvoza prošle godine bio je 1:2. Na potrošenih 20.000.000 evra za transfere, prihodovano je 40.000.000 evra od prodaje. Pretprošle sezone taj odnos bio je još manji jer su na investiciju od 17.850.000 evra imali prihode od prodaje u vrednosti od 24.385.000 evra.

Sada je taj odnos 1:5!

Na potrošenih oko 3.000.000 evra za pojačanja, mađarski klubovi su inkasirali oko 15.000.000 evra od prodaje. Jasan signal da se nešto neobično dešava i da klubovi sada moraju drugačije da žive nego što je to bilo prethodnih godina. Jeste Mađarska u tom periodu izgradila vrhunsku fudbalsku infrastrukturu i obezbedila finansijski stabilne klubove, ali je mnogo toga rađeno na veštački način. Taj model je bio neodrživ jer komercijalni potencijal nije dostigao nivo uloženih investicija i sve se zasnivalo na upumpavanju državnog novca. U poslednjih deset godina izgrađeno je čak 12 stadiona, ali su ukupni prihodi od prodaje ulaznica u celoj prvoj ligi iznosili svega 4.000.000 evra i iznose tek 2,5 odsto ukupnih prihoda. Nije privučen ni zdrav kapital. Samo 8% glavnih sponzora na dresovima prvoligaša dolazi iz inostranstva, što Mađarsku svrstava na jako loše 43. mesto u Evropi. Ovaj podatak ukazuje na ograničenu vrednost mađarskog fudbala i veliku oslonjenost klubova na domaće izvore finansiranja.

Pojedini timovi su promenili politiku i strategiju na tržištu igrača, posebno kada je reč o angažovanju stranaca.

Najveće promene se mogu primetiti u Puškaš akademiji, klubu koji se godinama smatrao simbolom državnih ulaganja u fudbal i najzavisnijim od budžetske podrške. Pretprošlu sezonu su završili na drugom mestu, sa samo tri boda zaostatka za šampionom Ferencvarošem, prošlu na šestom, a videćemo šta ih sada čeka. Klub je ovog leta u potpunosti rekonstruisao tim i sada oko 95 odsto sastava čine domaći igrači, dok je većina stranaca napustila klub čiji budžet je išao i do 12.000.000 evra.

Sličan trend može se primetiti i u Ferencvarošu. Iako je reč o finansijski najjačem mađarskom klubu, koji značajan deo prihoda ostvaruje i kroz evropska takmičenja, sponzorstva i prodaju ulaznica, državni sponzori i dalje imaju važnu ulogu u njegovom budžetu. Ovog leta Ferencvaroš nije doveo nijednog stranog igrača, a otišli su mu bitni stranci poput najstandardnijeg igrača iz prošle sezone štopera Ibrahima Sisea, zatim plejmejkera Mohameda Abu Fanija, standardnog desnog beka Sebraila Makreckisa… Adekvatne zamene iz inostranstva nisu stigle, već se Fradi fokusirao na produžavanje ugovora aktuelnim fudbalerima i dovođenje mađarskih igrača. Na pojačanja zasad nije potrošen ni evro i verovatno se čeka rasplet evropskih kvalifikacija u kojima su bili prejaki za Vojvodinu, ali su daleko od nivoa kada su igrali bitniju ulogu na evro-sceni. Od učešća u Evropi i novca od UEFA će zavisiti i budžet Ferencvaroša koji je ranije stizao i do 40.000.000 evra. Sada to deluje teško ostvarivo…

Osim ovih klubova, značajnu podršku države i lokalnih samouprava godinama su imali Diošđer (koji je ispao iz lige) i Kišvarda, koji su najveći deo razvoja ostvarili zahvaljujući javnim ulaganjima. Prema našim izvorima iz Mađarske, njih očekuje neizvesna budućnost.

Balaš Borbelji (@Guliver/ Peter Lous)

Sa druge strane, u jakim i bogatim klubovima poput Đera i Ujpešta nije bilo značajnijih promena. Nekoliko igrača jeste napustilo šampionski Đer, ali najveći udarac je odlazak trenera Balaša Borbeljija u Ferencvaroš. Najveće pojačanje je dolazak crnogorskog krila Viktora Đukanovića na pozajmicu iz Švedske, dok su ostala pojačanja prilično skromni anonimusi iz Afrike, mađarski povratnici ili kombinacije iz Dunajske Strede, koja ima istog mađarsko-slovačkog biznismena za gazdu.

Ujpešt je trebalo da bude sledeći veliki projekat Orbanovih ljudi nakon Fradija, Puškaša i ostalih. Trošio je ozbiljan novac (budžet do 15.000.000 evra) i davao ozbiljne plate u poslednje dve godine, ne zarađujući ništa. Ali nije uspevao da iskoči u status „drugog kluba” Mađarske koji će je dostojno reprezentovati na međunarodnoj sceni. Prošlu sezonu je završio na razočaravajućem sedmom mestu.

Stabilnost oba kluba se u velikoj meri povezuje sa energetskom kompanijom MOL, koja ostaje njihov najvažniji oslonac. Ako bi se to tlo izvuklo ispod nogu, onda bi i oni bili u problemu. MOL je formalni vlasnik Ujpešta i davao je značajna sredstva u poslednje dve godine. Sa druge strane, MOL je Đeru veliki sponzor, a treba napomenuti da je vlasnik gazda Balint Vilađi, sin milijardera Oskara Vilađija, koji je dve decenije proveo na čelu MOL-a i još tamo igra bitnu ulogu.

Iz cele te situacije bi mogao da profitira Paks, često nazivan „mađarskim Atletik Bilbaom“ zbog politike angažovanja isključivo domaćih igrača. On će nastaviti da funkcioniše po istom principu. Klub nije menjao specifičnu filozofiju i ostaje jedan od retkih primera dugoročno doslednog projekta zasnovanog isključivo na mađarskim fudbalerima. Paks nema privatnog vlasnika milijardera, niti veliku korporaciju iza sebe. Klubom stoprocentno upravlja lokalna zajednica, finansira se direktno iz opštinskog budžeta i od lokalnih sponzora. I pored skromnog budžeta od oko 3.000.000 evra, beleže sjajne rezultate pod vođstvom trenera Đerđa Bognara i prošlu sezonu su završili na trećem mestu sa istim brojem bodova kao četvrtoplasirani Debrecin.

Najpopularniji klub istočne Mađarske je u vlasništvu stranog kapitala i njim rukovodi britanski biznismen Mark Skot, u čijem vlasništvu je i engleski Stokport. Imaju stabilan budžet od 6.000.000 do 8.000.000 evra i opet ih treba očekivati makar u stabilnoj sredini tabele i da napadnu plasman u Evropu. Oslanjajući se na logistiku i znanje sa Ostrva, doveli su opet neke zanimljive mlade igrače za sitne pare (oko 700.000 evra), a od prodaje igrača zaradili oko 2.500.000 evra.

Zanimljiva priča je i Zalaegeršeg, koji je prošle sezone završio na petom mestu. Do prošlog leta bio je u vlasništvu tajkuna i Orbanovog bliskog saradnika Gabora Vega (njegova ćerka Aleksandra danas rukovodi raspadom sistema u Osijeku) i standardno se borio za opstanak. Prošlog leta je prodao klub dvojici argentinskih biznismena, Damijanu Pedrosi i Andresu Hornetu, iza kojih je bilo bogato iskustvo rada u Taljeresu, gde su bili direktor i šef skautinga. Doneli su znanje iz Argentine i Zalaegeršeg je sa smešnim budžetom prošlu sezonu završio na petom mestu, ispred mnogo bogatijih Puškaša ili Ujpešta, što mu je bio najveći uspeh u poslednjih 15 godina. Zaradili su ovog leta preko 5.000.000 evra od prodaja igrača (trećina cele lige) i pokazali se kao dobro tlo za mlade fudbalere. Portugalca Kampoša na klupi je ovog zamenio zemljak Filipe Čelikaja, koji je u Sportingu radio sa Rubenom Amorimom, a u timu je sve više južnoameričkih igrača i ZTE može da bude zanimljiva priča ove sezone.

Srednjoj klasi po budžetu pripada i MTK iz Budimpešte, iako to rezultati ne govore, dok klubovi poput Njiređhaze (9.) uglavnom preživljavaju od TV prava mađarske nacionalne televizije i lokalnih donacija.

Možda i najlepša stvar u celoj priči oko nove sezone u Mađarskoj su novajlije u ligi. Konačno su se tamo gde i treba vratili Honved i Vašaš, nekadašnje sile mađarskog fudbala. Sa njihovom tradicijom, istorijom i malom, ali vernom navijačkom bazom, liga će dobiti ukusan začin. Honved i Vašaš nisu državni projekti kao neki od pomenutih i time se ponose. Nemaju velike budžete, oslanjaju se uglavnom na domaće snage, ponekog stranca i imaju veliki motiv da se zadrže tamo gde istorijski pripadaju. Posebno je za pohvalu što je tim Vašaša sastavljen 40 odsto od igrača koji su ponikli u njegovoj “Kubala” Akademiji i nemaju nijednog stranog fudbalera. Inače, dres Honveda nosi i iskusni srpski bek Branko Pauljević.

Željko Gavrić (@Guliver)

I to je zanimljiv detalj. Godinama je Mađarska bila liga sa najviše srpskih fudbalera u pečalbi. Pre petnaestak godina imali smo po 25, 30 ili 35 Srba u mađarskom šampionatu. Istorijski vrhunac bio je u sezoni 2014/15, kada ih je igralo čak 39. Poslednjih godina taj broj opada… U poslednjih pet sezona pao je ispod 20, u pretprošloj sezoni ih je bilo 14, u prošloj 11, a u ovoj će ih (bar po trenutnom stanju stvari) igrati svega sedmorica. Aleksandar Ćirković je rezervista u Ferencvarošu, Željko Gavrić jedan od najboljih igrača Đera, gde igra i jako talentovani štoper Miljan Krpić, kojeg Mađari žele u svojoj reprezentaciji. Matija Ljujić je među najboljim igračima Ujpešta, Nikola Radanovac je solidan u Kišvardi, dok Nemanja Antonov već godinama uživa u mađarskom fudbalu i prošle sezone je bio jedan od najboljih u Njiređhazi, za koju će igrati i ove. Sada im se opet pridružio 37-godišnji Pauljević koji u Mađarskoj igra poslednjih 11 godina.

Možda i Mađari više ne plaćaju kao ranije, pa je sve manje naših, a možda i nismo više toliko kvalitetna fudbalska roba… Uglavnom, novac koji se ranije vrteo u mađarskom fudbalu i trend rasta, teško da će se ponoviti u ovoj i narednim godinama.

Uprkos manjem budžetu nego ranije, Ferencvaroš ostaje favorit za titulu. Đer bi trebalo da se bori za odbranu trona ako ga ne pojede Evropa, a kao favorit iz senke može da iskoči Paks. Ta tri kluba bi trebalo da rasporede i evropske vize, a četvrtu će ciljati Debrecin i Ujpešt. Ponajbolji igrači u ligi su i dalje veterani Balaš Džudžak iz Debrecina i Danijel Bode iz Paksa, a treba obratiti pažnju i na nekolicinu mlađih fudbalera. U Ferencvarošu je to Adam Madaraš, u Đeru štoper Adam Umatum, u Paksu Hunor Kuzma. Ujpešt polaže nade u Nou Fenja, Puškaš u Kevina Mondoviča, Debrecin u Dominika Kočiša i Matea Mača… Što se ispadanja tiče, borbu za goli život bi trebalo da vode Honved, Vašaš, Niređihaza…

Prvi potezi klubova ovog leta pokazuju da se mađarski fudbal postepeno prilagođava novim okolnostima. Veći fokus na domaće igrače i opreznija politika ulaganja mogli bi da budu prvi pokazatelji novog pravca u kojem će se razvijati mađarski klupski fudbal.

MAĐARSKA, 1. KOLO

Petak

20.00: (2,20) Niređhaza (3,35) Ujpešt (3,05)

Subota

19.30: (2,30) Kišvarda (3,30) Honved (2,90)

Nedelja

15.45: (4,50) Vašaš (4,00) Đer (1,65)

18.00: (2,15) Debrecin (3,35) Puškaš Akademija (3,15)

20.00: (4,70) Pakš (3,70) Ferencvaroš (1,67)

Ponedeljak

19.30: (2,15) MTK (3,35) Zalaegerseg (3,15)

*** kvote su podložne promenama