Pobeda koju čekamo otkako je Lane upao u kanal
Vreme čitanja: 3min | sub. 13.11.21. | 09:17
Srbija od trijumfa nad Nemačkom 2010. nije bacila na kolenu neku moćnu selekciju
Igrao se 38. minut utakmice Srbija – Nemačka na Mundijalu u Južnoj Africi. Nikola Žigić je glavom na petercu spustio loptu Milanu Jovanoviću, a ovaj je poslao iza leđa Manuela Nojera. Krilni napadač Orlova je otrčao da slavlje podeli s navijačima i skočio u kanal kraj terena.
U taj kanal je tog dana otišla i naša reprezentacija iz kojeg do danas nije uspela da se izvuče, kada su u pitanju neki opipljiviji uspesi, neka velika pobeda o kojoj će godinama brujati nacija.
Izabrane vesti
Štaviše, od tog 18. juna 2010 u Port Elizabetu do danas Srbija nije uspela da pobedi nijednu reprezentaciju visoke klase, one „evergrin“ selekcije, koje su uvek tu u vrhu svetskog loptanja, sveprisutne na velikim takmičenjima i bore se za trofeje.
Činjenica je da od Antićevih Orlova nekih velikih uspeha nije ni bilo. Srbija nije u međuvremenu uspela da se plasira ni na jedno Evropsko prvenstvo, dok jeste na jedno Svetsko, na koje je otišla i sa njega se vratila sva u raskolima, pa sasvim je logično što tamo u Rusiji ništa valjano nije uspela ni da uradi.
Danas, 11 i po godina od Nemačke Srbija ima šansu da prekine taj crni niz, da se vine u nebesa, da najzad upiše pobedu koja će grejati srca navijača sve do zime 2022. i starta Svetskog prvenstva u Kataru. Ko je u tom svetskom fudbalskom kremu ako Portugalija i Kristijano Ronaldo nisu? Evropski prvak do minulog leta, prvi pobednik Lige nacija. Tim koji na svom terenu gubi utakmicu na svakih pet godina!
------------------------------
Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!
------------------------------
Sve je to sa jedne strane terena, a sa druge je Piksijeva Srbija. Najzad jedna nova Srbija, koja se na terenu nikog ne boji, od nikog ne zazire. Ovo je najzad tim kojem kada se peva sa tribina „U boj krenite junaci svi“ to zaista ima smisla, jer njih lopta vuče samo napred. Sad je šansa da se taj „mračni tunel“ pokojeg remija i mnoštva poraza protiv selekcija iz svetskog vrha prekine. Da se upali svetlo.
Srbija je posle Svetskog prvenstva u Južnoj Africi igrala nerešeno sa Italijom (1:1), izgubila od Španije (2:0), pa od Francuske (2:0), onda Belgije (3:0), zatim od Hrvatske (2:0), pa ponovo Belgije (2:1), te je remizirala sa Hrvatskom u Beogradu (1:1).
U 2014. godini je poražena od Brazila (1:0), odigrala nerešeno sa Francuskom (1:1), naredne godine najpre izgubila od Portugalije (2:1), dva puta od Danske (3:1, 2:0), onda i od Francuske (2:1), pa ponovo Portugalije (2:1).
Naredne kvalifikacije za Svetsko prvenstvo Srbija je uspešno pregurala, ali ni tada nije uspela da u dva meča dobije prvog nosioca grupe, što je bio Vels. Dva puta je bilo 1:1.
Na Mundijalu se desio poraz od Brazila (2:0), pa i od Švajcarske u direktnom duelu za prolaz u drugi krug (2:1). Mart 2019. doneo je dva obećavajuća rezultata, remije sa Nemačkom (1:1) i Portugalijom (1:1), a onda se sve survalo kao kula od karata.
Od tada do danas Srbija je od ekipa iz elitnog ranga igrala još dva puta sa Portugalijom (2:4, 2:2). Ukrajina (0:5) i Rusija (5:0), ipak, ne spadaju u taj rang.
Dakle, za 11 godina nekih dvadesetak utakmica sa timovima top nivoa i – nijedna pobeda. Vreme je! Ako neko to može, Piksijevi Orlovi mogu. Da se skloni crni oblak iznad srpskog reprezentativnog fudbala.