Piksi, vreme je... I „Maradona“ je bio svedok „bađovske“ poruke

Već je sve bilo gotovo. Duhovi u u Napulju su se smirili. Osimen je dao gol, Kvarachelija je izveo majstoriju i upisao se prvi put posle marta za ogromnih 3:0. Bilo je to Napolijevo savršeno veče i neki su čak i počeli da napuštaju „Maradonu“ u 80. minutu. Mislili su da je to sve što se tiče fudbalske predstave.

Ono najlepše je tek usledilo. Lazar Samardžić je uzeo loptu na 40 metara od gola Napolija, prošao kao metak između Kajustea i Zambo Angise, predriblao Lobotku, prosuo po travi Estigora, odigrao kratak dupli sa Saksesom, prošao i kapitena Di Lorenca i kada je došao na penal... Delovalo je da će šutirati. Ne, „poslao je po burek“ i Natana, nije pomogao ni klizeći Marija Ruija, ni ulazak u šut golmana Mereta. Srbin je izlomio pola Napolija i postigao gol o kojem Apenini bruje od sinoć.

Iako je Napoli slavio čak 4:1, zbog pogotka srpskog reprezentativca su se uzjogunili fudbalski komentatori na Čizmi.

Legendarni Roberto Pruco, originalni Bomber italijanskog fudbala je zavapio:

„Ovakav gol u Italiji je dao samo Roberto Bađo!“.

Prvo lice Skaj televizije, čuveni Fabio Karesa je, takođe, impresioniran.

„Ovo je gol u stilu Maradone! Bilo bi još lepše da je na 0:0. Napravio je fantastičan slalom, poslao na travu trojicu protivnilčkih igrača. Ovo je gol koji bi trebalo treba opevati i proslaviti. Udineze se mora osloniti na Samardžića u nadi da će mu okrenuti sezonu“, rekao je Karesa.

Samardžić nije bio baš preterano oduševljen posle utakmice.

„Nije lepo kada daš gol, a izgubiš. Jeste bio dobar pogodak, samo nije ničemu poslužio. Trebalo bi da imamo više koncentracije u poslednjih 30 metara, jer stvaramo šanse ali ne dajemo golove“, rekao je momak rođen u Berlinu pre 21 godinu.

Nije mu prvi put. I prošle sezone je na "Maradoni" postigao prelep gol.

Samardžić je sinoć u Napulju dobio šansu tek sa klupe što je bilo iznenađenje s obzirom da je prethodna četiri meča odirgao kao starter.

„On je igrač ogromnog talenta, ali bih opet napravio isti izbor, jer mi je od starta bio potreban robusniji vezista“, rekao je Udinezeov trener Andrea Sotil posle meča.

Srbin je za 31 minut na terenu imao sledeći učinak:

- 5/5 uspešnih driblinga;

- 1 gol;

- 6/8 dobijenih duela na zemlji;

- 12/14 tačnih pasova;

- 1 pas za gol-šansu;

- 1/3 uspešnih dugih lopti;

- 26 dodira sa loptom.

Bio je to Samardžićev drugi gol u sezoni. Toliko ih je dao i Udineze. Crno se piše ekipi sa Friulija ove sezone što se i očekivalo posle onakvog prelaznog roka. Samardžić je bukvalno najveća nada da će Zebre i posle 28 godina u nizu zadržati prvoligaški status. Udineze je letos rasprodao skoro sve što je vredelo, a odgovarajuće zamene nisu dovedene. Trebalo je da proda i Samardžića. Već je sve dogovorio...

Sredinu avgusta na italijanskom „merkatu“ je obeležila afera oko propalog Samardžićeve transfera u Lombardiju. Iako se Inter prvo dogovorio sa Udinezeom, problem je nastao na relaciji sa igračem i ocem koji ga zvanično zastupa kao menadžer.

Bivši reprezentativac Aleksandar Kolarov je prišao porodici Samardžić u ime poznate agencije i predstavio da radi za nju, uz obećanje da će pomoći da se završi transfer. Kasnije je pregovore prebacio na brata Nikolu pošto nije želeo da se u jeku promocije na direktorsku funkciju u Pizi o njemu piše i priča kao o nekome bliskom menadžerskim agencijama.

Kad je došlo do finiša pregovora, Inter i agencija u vlasništvu Rafaele Pimente nisu hteli da pokažu sve papire transfera. Ugovor igraču je bio zadovoljavajući, ali provizija za realizaciju transfera je bila misterija. Lazar je čak obavio i lekarske preglede slušajući usmena obećanja da će sve biti dogovoreno, međutim, kako su Inter i agencija hteli da cela provizija zaobiđe Samardžiće, transfer je na kraju propao. I Lazar se vratio u Udineze.

Propali transferi često umeju da ostave traga na psihu mladih fudbalera. Pogotovo kada je reč o velikom klubu kakav je Inter. Srbin nemačkog mentaliteta se bez mnogo razočarenja vratio u Udine i shvatio ovu sezonu kao još jednu veliku šansu za napredak. Već je to jednom uradio u karijeri. Imao je čvrst ugovor u Lajpcigu kada su ga doveli direktor Kreše i trener Nagelsman, ali su oni ubrzo napustili klub i sezonu je proveo na marginama. Mogao je da sedi na klupi i prima platu, ali je za drastično manji ugovor otišao u Udineze. Prva sezona je bila za adaptaciju, druga za afirmaciju i zabeležio je pet golova i četiri asistencije na 37 utakmica. Italija se već upoznala sa prefinjenom levicom momka koji podseća na stare „desetke“. Dribling, tehnika, prekid, šut sa distance... Iako mu je levica jača strana, davao je golove obema nogama.

Počele su priče o budućnosti.

Prvo o reprezentativnoj. Taman negde uoči Mundijala u Kataru. Bio je standardni član mlade reprezentacije Nemačke, a želela ga je Srbija. Izabrao je Orlove iako mu je rečeno da ga neće voditi u Dohu i da će šansu dobiti posle toga. Logično, s obzirom da je konkurencija u Nemačkoj jača. Logično i iz Piksijeve tadašnje perpsketive, jer je tim bio formiran. Gledajući sa ove distance naravno da možemo da mudrujemo da bi Smaardžić u Kataru možda mogao da bude od koristi i neka vrsta tajnog oružja. Gledajući sa ove distance, možda je prerano otpisao i Nemačku. Kad vidimo neka imena na spisku Elfa u poslednje vreme i ako Samardžić nastavo ovako, ne bi bila utopija da se nadao pozivu Pancera. Ipak, presekao je da nosi dres Srbije.

Ako je nešto zaštitni znak selektorskog mandata Dragana Stojkovića Piksija u Srbiji, to su tri stvari: borba za svakog igrača srpskog porekla, pošten spisak i težnja da se igra napadački fudbal. Ove prve dve stavri su i dalje prisutne , ovo treće mu baš i ne ide u poslednje vreme.

Otkako je pre godinu dana pobedila Norvešku u Ligi Nacija, Srbija je u padu. Ne napreduje, stagnira, bogami i nazaduje. Postaje predvidiva i čitljiva. Na Mundijalu su nas demaskirali, u kvalifikacijama potpuno ogolili i izgubili respekt prema nama. Mučili smo se sa Crnom Gorom, provukli se limitiranim Bugarima i dobili lekciju od Mađara. Piksi i saradnici nisu skoro ništa menjali od Katara. Spiskovi su i dalje bili pošteni, zvali su svakoga ko je zaslužio, ali se igra i njeni postulati nisu menjali. Srbija nije probala ništa novo.

A bilo je prilike.

U objektivno lakoj kvalifikacionoj grupi za EP, na pet utakmica su se uglavnom vrtela ista imena kao u Kataru. Naprimer, Ivan Ilić nije dobio šansu kakva se očekivala iako je reč o igraču koji može da oplemeni igru Orlova. Samardžić je dobio tek dva ulaska sa klupe i ukupno 23 minuta. U porazu od Mađarske, Piksi je na poslednje dve izmene čekao do 87. minuta kada je već bilo kasno. Samardžić tad nije dobio šansu ni da uđe iako je reč o tipu igrača koji pozicijom i stilom igre može da bude X faktor da promeni situaciju na terenu.

Crta se novi put za Samardžića: Đuntoli + Juve

Lazar je tip igrača kakvih srpski fudbal više nema ni u najavi. Kapiten Dušan Tadić je takav. Unikat. A on već deceniju vuče reprezentaciju na leđima, ima 34 godine i naredno leto bi moglo da mu bude poslednje veliko takmičenje u reprezentaztivnom dresu. Naslednika iz domaćeg fudbala nema ni u pionirima. Samardžić je taj koji je stilom igre i umećem najbliži Tadićevom profilu. Ako nije još vreme da ga zameni, svakako jeste da dobija ozbiljniju priliku.

On je igrač koji kao riba u vodi pliva u poslednjoj trećini, pogotovo u Zoni 14. Tuče sa obe noge i retkost je da igrač ima takav učinak slabijom nogom. Ozbiljan je i u parametru „ključnih pasova“. Prošle sezone je u tom segmentu bio među tri odsto najboljih igrača Serije A. Zbog sistema igre u klubu i reprezentaciji sa trojicom pozadi i ofanzivnim spoljnim igračima, Samardžić ne igra klasičnu „desetku“ što bi gotovo sigurno bio u nekim drugim sistemima. Njegovo mesto je tu, u sredini, na 30 metara od protivničkog gola, odakle može da šutne, dribla, asistira... Italijani imaju svetu reč za to – „trekvartista“.

Najveći Samardžićev hendikep u igru si i dalje nedovoljno razvijena fizika i slab učinak u defanzivnom pravcu. U vreme kada ozbiljna odbrana počinje od prednje linije, njegove učinak u čitanju protivničke igre i presečenim pasovima je skroman. Tek mu je 21 godina i ako negde može da nauči te stvari onda je to taktički manijakalna Italija.

Ono što ne može baš da se nauči su potezi kao sinoć. Golovi za TV špice. A reprezentaciji Srbije baš to fali. Dodir magije kad nema lopti za Mitrovića ili Valhovića, kad se Tadić umori ili kad Sergej obuje papuče kako su Italijani nazivali one njegove utakmice u kojima nestane.

Za selektora Stojkovića nema baš mnogo vremena da dugo eksperimentiše, jer je Evropsko prvenstvo već sledećeg leta. A na njega mora da se plasira kao zna i ume u ovakvoj grupi. I da tamo ide sa više trikova u rukavu nego u Katar. Magični šešir Lazara Samardžića nudi neke od tih trikova. Samo ih valja probati. Kako, u kojoj formaciji, uz koga na terenu i sa kim na klupi, sa špicom ili dva... Sve su to pitanja na koja selektora Stojkovića sa saradnicima mora da nađe odgovore. Ne bi valjalo da se protraće ova šansa i vreme. Piksi je sa 18 debitovao u reprezentaciji i vrlo dobro zna šta je kvalitet a šta samo talenat. Naravno, Lazar Samardžić nije Piksi. Takav se rađa jednom u 50 godina. Ali imaju tu neki fragmenti nečega „piksijevskog“ zbog čega bi selektor mogao da omekša srce u ime lepog u fudbalu i ponudi nam nešto novo što bi opet zapalilo plamen očekivanja od reprezentacije koji se ugasio nakon Katara.

Piksijev nekadašnji savremenik Ćiro Ferara je sinoć komentarisao meč Napolija i Udinezea za Dazon. I rekao:

„Čim sam video gol Samardžića, pomislio sam da gledam gol Roberta Bađa za Fiorentinu protiv nas, kada sam bio u Napoliju. Predriblao je praktično celu odbranu i skoro ušao u gol. Taj mali je igrač sa vizijom koji može da poraste još mnogo u karijeri i postiže ovakve golove“, rekao je nekadašnji Maradonin siagrač i kapiten Juventusa.

Poruke su sve glasnije, možda je vreme da ih Piksi čuje. Jeste to samo jedan gol u teškom porazu, ali gol u u kojem je smeštena esencija fudbala. Ista ona od koje je satkan bio Dragan Stojković. Srbija oskudeva sa tom esencijom i trebalo bi oberučke da prihvati kada joj se nešto ovako neobično ponudi.