Piksi: Četiri boda? Nije loše! Ovo je veče Aleksandra Velikog

Selektore, četiri boda, nije loše?
“Prava formulacija - nije loše. Bilo bi mnogo bolje da smo pobedili u Tirani, ali ni ovako nije loše, jedna korektna ocena. Ovo je, ipak, samo zagrevanje, sledi ono najteže i najleoše. Bičemo spremni!”

Ovo bi mogao da bude sažetak pres kongferencije Dragana Stojkovića nakon pobede nad Andorom (3:0) u Leskovcu, uz dodatak da je i put ka Kataru počeo sa četiri boda iz prve dve utakmice.

Lepo je kad se pobedi, pa makar i nedorastao rival, a pohvalan je angažman koji su Orlovi prikazali na stadionu “Dubočica”.
“Mi smo svih ovih dana po povratku iz Tirane insistirali na tome. Ono kad sam rekao da je upaljen crveni alarm, nisam se šalio, ja sam zaista tako mislio. E, zbog toga mi je drago da smo videli našu reprzeentaciju koja je bila na profesionalnom nivou, shvatila mnogo ozbiljno ovu utakmicu, iako pobeda nije dolazila u pitanje, jer kvalitet je na našoj strani. Bili smo strpljivi, odnos prema igri fantastičan, ofanzivan tip igre takođe prisutan. Zadovoljan sam, ovo je prva pobeda u kvalifikacijama, nebitno ko je protivnik, kako se zove. Čestitam igračima na prva puna tri boda, što je jako bitno.”

I naravno, svetla reflektora uperena ka apsolutnom heroju večeri:
“Kapa dole i za Dušana Vlahovića. Falio je možda taj gol, ali njegova borbenost, želja, sve ono što jedan napadač može da pruži, on je pružio. Tako da sa te strane za tu vrstu i količinu zalaganja svaka čast. A golovi će doći, kad bude trebalo, večeras nije trebalo da on postigne, ovo je bilo veče Aleksandra velikog. E, ovako se ulazi u legendu, ne u lažnu, imamo ih mnogo, nego u istinsku legendu. Odigrati 100 utakmica i da baš na taj jubilej postignete tri gola, facinantno, impresivno i mnogo mi je drago zbog toga.”

Leskovac se još jednom posrećio fudbalskoj reprezentaciji:
“Generalno, Leskovac je uvek bio dobar domaćin, drago mi je da igramo ovde utakmice, pogotovo važne, kvalifikacione. Zahvaljujem se na uvek toplom dočeku, igrači se lepo osećaju ovde, ja nisam tolio važan, a možete da zamislite, ipak je ovo moj kraj, koliko mi je srce puno zbog toga.”

Letonija i Albanija osigrle su nerešeno, da li je selektor uspeo da isprati to?
“Je l’ su oni igrali u isti vreme? Pa, kako onda da pratim uztakmicu? Rezultat su mi rekli posle one ceremonije. Ne obazirem se ni na Albance, ni na Letonce, ni na Engleze. Niko me ne interesuje, samo Srbija! Ja živim za ovu reprezentaciju i želim da napravim nešto dobro, da budemo ponosni na nju. Sledeći protivnik je najvažniji, znamo šta nas čeka u septembru, nisam gledao Letonce do sada, nije bilo ni potrebe.”

Neulazak u igru Lazara Samardžića nema veze sa skrivljenim penalom u Tirani:
“Ma, to je nesmotrenost, može svakome da se desi. Jednostavno, želeo sam da dam šansu i drugim igračima i drago mi je da su skoro svi igrali bar malo na ove dve utakmice. Lazar je igrao u Tirani, Račić nije, Katai, Simić, Štulić, Stojić nisu, večeras jesu. Lepo je i važno dati im šansu da osete atmosferu, slast pobede, teren, travu, loptu... Jedino Babić nije ušao, žao mi je zbog njega, ali nisam mogao da napravim šestu izmenu. Mogao je i Lazar da uđe, nije to ništa sporno. Kao što Katai nije igrao uTirani, a večeras jeste.”

Na kraju, da još jednom sumiramo, o taktici drugom prilikom, ali prihološka priprema u Albaniji i motivaciona večeras bile su na visokom nivou:
“U Tirani svi znate kakva je to utakmica u svakom kontekstu, pa i političkom. Ja sam učinio sve da ih pripremim, odgovornost je zaista na maksimumu, to je nešto što treba ljudi da prepoznaju. Ovo večeras je bilo za jedan veliki oprez, da niko ne pomisli da treba biti lako, da stav mora biti na maksimumu. To sam apostrofirao danas i u petnaest do jedan na video analizi i u deset do šest popodne na sastanku. Ključne reči su bile pristup, borbenost, puno trčanja. To su stvari koje mene raduju. Možete pobediti sa 1:0 ili 3:0, ali kad imate stav taj profesionalni odnos prema grbu, državi, onda je satisfakcija najveća moguća.”

Toliko od selektora. Do septembra.