Pijan kupio klub iz nehata, nakratko izgubio brak, a dobio život i najveće čudo u istoriji FA Kupa

Fudbal ponekad, baš ponekad, podseti zašto je nastao. Zašto je na samom početku pripadao radnicima, ulici, malim gradovima i snovima koji ne staju u unapred ukalkulisane rezultate modernog sporta. Juče se u trećoj rundi FA kupa, dogodilo jedno od najvećih čuda u istoriji ovog takmičenja: Maklsfild, klub iz šestog ranga engleskog fudbala, izbacio je aktuelnog osvajača FA kupa Kristal Palas 2:1 (1:0). Razlika između ova dva kluba iznosi 117 mesta u fudbalskoj piramidi Engleske. Nikada u istoriji FA Kupa pobednički tim na jednoj utakmici nije bio toliko lošije rangiran. Razlika u budžetima je nemoguća za upoređivanje.

Kad je sudija odsvirao kraj, ceo mali stadion od 5.000 mesta utrčao je na teren. Navijači, deca, stariji, svi. Izbrisala se u trenutku linija između profesionalaca i amatera, a pored voditelja Bi-Bi-Sija, stajao je uplakani Vejn Runi, čiji je brat Džon, kao trener Maklsfilda, napravio pravo čudo.
"Neverovatno je… emotivan sam. Gledati mlađeg brata kako pravi ovakav podvig… Ne mogu da opišem koliko sam ponosan", rekao je Vejn, dok mu je glas drhtao.

Džon Runi ima samo 36 godina i kratku trenersku karijeru, nastupao je tokom igračke karijere za male klubove poput Barija, Čestera, Stokporta, Gislija... A, prethodnog leta preuzeo je Maklsfild, što mu je prvi samostalni trenerski posao u karijeri.

Podsećanja radi, za one koji možda nisu ispratili subotnja dešavanja, Maklsfild je poveo pred kraj prvog poluvremena, kapiten Pol Doson pogodio je glavom posle kornera. U 60. minutu Ajzak Bakli Rikets je povisio na 2:0 i stadion je eksplodirao. Kristal Palas je na teren izveo reprezentativce Engleske poput Marka Geija i Adama Vortona, uveo rekordno pojačanje od 40.000.000 evra Brenana Džonsona, ali nije pomoglo. Gol nade stigao je u 90. minutu, a onda šest minuta pakla.

Maklsfild je izdržao.
"Ne mogu da shvatim šta smo uradili. Momci su bili heroji. Ponosan sam na svakog od njih", rekao je Džon Runi posle meča, dok su mu oči bile pune suza.

Vlasnik kluba Robert Smetherst

Pobeda Maklsfilda imala je još jedan snažan simbolički značaj, samo nekoliko sedmica ranije, mladi napadač Maklsfilda, 21-godišnji Itan Meklaud, poginuo je u saobraćajnoj nesreći vraćajući se kući posle utakmice.

Njegov broj je povučen iz upotrebe. Njegove fotografije i dalje stoje u svlačionici. Roditelji Itana Meklauda bili su na stadionu tog dana.
"Nisam želeo da dodatno opterećujem igrače pričom o Itanu pre utakmice. Ali njegov otac mi je poslao poruku veče pre meča. Posle utakmice smo svi zajedno bili s njegovim roditeljima. Nikad neće biti lakše. Ali verujem da nas je gledao odozgo", rekao je Džon Runi.

Međutim, priča o Maklsfildu ne može da prođe bez Roberta Smethersta, vlasnika kluba. Pre pet godina, Maklsfild je bio mrtav klub. Bankrotirao je i izbačen iz lige zbog duga od 500.000 funti. Stadion zapušten, trava nepostojeća, tribine razvaljene. A onda se pojavio čovek koji priznaje da kupovinu Makslfilda nije planirao.
"Bio sam na četvorodnevnom pijanstvu na Majorci, ciljano sam tamo otišao jer sam znao da mi niko ništa neće reći koliko god da budem pio. Pio sam od dva popodne do zatvaranja. I tada sam pijan kupio fudbalski klub putem platforme "rightmove".

Bio je Smetherst bez plana, iskustva i ideje.
"Kad sam se otreznio, pitao sam se: Šta sam, do đavola, uradio?"

Ali ta odluka mu je, kako kaže, spasila život.
"Borba za klub postala je ustvari moja borba protiv alkohola. Protiv praznine. Protiv samouništenja. Usmerio sam pažnju na vođenje klubom. Pretodno sam šest, sedam godina pio konstantno ludačke količine alkhola, živeo sam život na potpuno jadan način. Međutim, kada sam već iz nehata kupio klub, shvatio sam koliko sam ozbiljnu stvar uradio, jer sam time navukao sebi očekivanja navijača kluba. Kada su videli da njihov klub ima novog vlasnika, pomislili su da im dolazi neko ko može da ih spase, a ja onda nisam imao kud, rešio sam da se borim za klub".

Smetherst je inače veliki novac zaradio zahvaljujući razvoju aplikacije za podršku automobilima na putu.
"Danas sam trezan preko pet godina, to jest od jeseni 2020. godine. Uložio sam zasad oko 5.000.000 evra sopstvenog novca. Najvažnije je da sam većinu tog noca ulužio u pravljenje akademije u kojoj fudbal potpuno besplatno može da trenira 800 dece. Ostatak sam iskoristio za neko osnovno renoviranje stadiona, a klub je od 2020. do 2025. ušao od devetog do šestog ranga takmičenja, zato smatram ovaj period vrlo uspešnim", govorio je Smetherst prethodne jeseni za medije u Engleskoj.

Konstatuje Smetherst da mu je slučajna kupovina Maklsfilda spasila život.
"Fudbal me je spasao. Dao mi je svrhu u životu, a to je borba za jednu širu zajednicu, zajednicu ogromnog broja ljudi koji čistog srca navijaju za Makslfild, bez ikakve koristi nas podržavaju svakog vikenda. To je bio razlog da ustanem iz kreveta. Ne možete da razočarate tolike ljudi koji veruju u vas i doživljavaju vas kao čoveka koji će spasiti klub i održati tradiciju postojanja od 1874. godine".

Ako mu je kupovina kluba spasila život, zamalo ga je koštala braka. Smetherst je i dalje bio u nemilosti kod supruge zbog četvorodnevnog pijanstva kada ju je pozvao da se nađu ni manje ni više nego na fudbalskom stadionu.
"Rekao sam joj samo da ukuca na Guglu lokaciju i da će me pronaći. Već sam bio u ozbiljnim problemima kod kuće, a ona me je pitala šta uopšte radimo ovde. Odgovorio sam joj: Kupio sam ovo mesto! To je bila kap koja je prelila čašu. Naljutila se na mene kad je shvatila da sam "bacio novac", kako je u tom trenutku izgledalo, u trenucima pijanstva. Razdvojili smo se na sedam meseci, sve dok nije shvatila da mi je vođenje klubom bilo presudno da prestanem da pijem“, prisetio se Smetherst.

Danas ponovo živi zajedno sa ženom, a on je već pet godina trezan. Inače, vrlo brzo je shvatio da je oslanjanje isključivo na prihode od utakmica koje se igraju svake druge nedelje pogrešan model. Zato je poslovni plan Maklsfilda zasnovao na javnom sportskom i rekreativnom centru, sa modernim barovima i sadržajima koji se iznajmljuju tokom cele godine, baš kao i teren sa veštačkom travom.

Atmosfera sa stadiona Maklsfilda po završetku subotnje utakmice sa Palasom

Kaže Smetherst da godišnji troškovi održavanja jednog šestoligaškog kluba iznose između 400.000 i 500.000 funti. Ipak, klub koji je praktično nastao iz pepela danas ima 38 selekcija, akademiju sa oko 800 dece, kao i međunarodni program, a godišnji prihodi dostižu i 2.000.000 funti.

Sve to pomoglo je Maklsfildu da se, za samo četiri godine i kroz tri promocije, popne iz devetog ranga engleskog fudbala, iz Severozapadne okružne lige, do sadašnjeg nivoa, svega dva stepenika ispod profesionalne Lige 2. Prošle sezone klub je, pod vođstvom čuvenog Robija Sevidža (odigrao 346 utakmica u Premijer ligi, uz 20 golova i 23 asistencije), koji je iz kancelarije direktora prešao na klupu, osvojio ligu u okviru sedmog ranga takmičenja sa rekordnih 109 bodova.
"Razumem zašto su nas drugi klubovi mrzeli zbog toga, jer smo izgradili uređen sistem u kom naši igrači imaju realno bolje uslove za treninge i rad, a navijači veći komfor na stadionu, nego što imaju navijači ostalih klubova u sedmog rangu. Tek sada u šestom rangu počinjemo da vidimo da su se stvari donekle izravnale".

Prihod od utakmice protiv Kristal Palasa u FA kupu biće ogroman podstrek za klub. Procene su da će Maklsfild inkasirati oko 350.000 funti, i to dobrim delom zahvaljujući gestu fer-pleja premijerligaša, koji se odrekao prava na deo prihoda od ulaznica sa rasprodatog stadiona kapaciteta 5.300 mesta.

Kada je Maklsfild prošle sedmice pustio u prodaju poslednju kvotu od 800 ulaznica, navijači su satima stajali u redu ispred stadiona, neki i po šest sati, samo da bi obezbedili mesto na istorijskoj utakmici. U taj „kup džekpot“ ulazi i 120.000 funti koje je klub dobio od Bi-Bi-Sija za prava direktnog televizijskog prenosa, u kom se kao stručni komentator pojavio i Vejn Runi.
"Nadam se da ga neće previše kritikovati“, našalio se njegov mlađi brat Džon Runi, koji je vodio neligaški tim protiv aktuelnog osvajača trofeja.
"Bio je na odmoru i vraća se tek veče uoči utakmice, pa odmah ulazi u prenos.“

Džon ističe da mu prisustvo takvog brata može biti samo prednost.
„Imati nekoga poput njega, nekoga na koga možeš da se ugledaš i od koga možeš da zatražiš savet, može samo da mi pomogne. Pre neki dan smo baš telefonom pričali o utakmici protiv Palasa. Ali on je vodio ekipe u Čempionšipu i MLS-u. Bez ikakvog nepoštovanja, ali mi ovde idemo na gostovanja kod Alfretona.“