PET NA PET - ZORAN KESIĆ: Piksi je najbolji fudbaler kog sam gledao!

Na malim ekranima svake subote u 21.00 prikazuje se humoristička emisija „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ koju sa oduševljenjem prati veliki broj stanovnika Srbije. Ovaj fenomenalni voditelj i autor emisije poseduje neiscrpan izvor pozitivne energije koju prenosi na široki auditorijum. U svom „vickastom“ maniru trudi se da dočara sliku i priliku  života i političkih zbivanja u zemlji. Karijeru je započeo veoma rano, u svojoj 19. godini na TV programu Studija B. Prvo je radio kao reporter, a samo nekoliko godina kasnije dobio je autorski TV šou „Ozbiljne vesti“, koji kasnije prerasta u „Dezinformator“ koji je vodio zajedno s Igorom Bugarskim. Nakon prelaska na TV Foks uživo je vodio emisiju „Fajront republika“,  i od tada njegova popularnost sve više raste. Od 2013. godine pa sve do današnjih dana gledamo ga u njegova „24 minuta“. I naravno, uživamo. Izuzetno odgovorno je prihvatio učešće u MOZZARTOVOJ rubrici „Pet na pet“ u kojoj je odgovarao na naša pitanja u vezi sa sportom. Pa da pogledamo kako na tu „sporednu stvar“ u životu gleda Zoran Kesić.

Da li ste svojevremeno trenirali neki sport i koji?

„O kako da ne! Trenirao sam i aktivno igrao fudbal i košarku. Moja fudbalska karijera počela je u Sinđeliću gde sam prošao sve mlađe kategorije - pionire, kadete i omladince. Kada sam stasao za prvi tim, prešao sam u Milicionar . Tu sam odigrao nekoliko sezona, ali onda je posao na televiziji ipak prevagnuo. Košarku sam igrao u kadetima i juniorima Radivoja Koraća s Vračara. I dan-danas volim da rekreativno ubacim koji koš ili dam poneki gol.“

Ko vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

„U fudbalu definitivno Dragan Stojković Piksi, najbolji fudbaler koga sam ikada gledao i uživao. Bio je najbolji od najboljih. Kakav je to napad Zvezde bio: Prosinečki, Savićević, Pančev, Stojković, Mrkela. U košarci mi je idol bio njegovo leteće visočanstvo Majkl Džordan. Iznerviram se kada pročitam da ga porede s nekim današnjim košarkašima. Uvek će biti ono, da li je Kobi bolji od Majkla, da li je Lebron bolji od Majkla, da li je Kari bolji od Majkla... Uvek će ga upoređivati samo s najboljim. Ali upoređivanje je jedino sa čim će moći da mu priđu.“

Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

„Crvenu zvezdu. To je porodična i nasledna stvar. Ali, čak i kada sam išao na sve Zvezdine utakmice na Marakani, početkom i sredinom devedesetih, nisam bio ni vatreni, niti ostrašćeni navijač. Više od navijanja zanimao me jednostavno fudbal, a to je tako i danas. Nema lepšeg sporta od fudbala. Mnogo sam radostan što nosim u sećanju iskustvo treniranja i igranja utakmica na velikom travnatom terenu. Miris trave i zemlje, igranje po kiši, izgrebana kolena od klizećih startova i blata, kloparanje kopački po podu svlačionice, trema hoće li me trener staviti u prvi tim.... NEPROCENJIVO!“

Sportski događaj koji vam je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

„Mnogo sam bio srećan kada je Piksi uvalio ona dva komada Špancima na Mundijalu 1990. godine. Pa Zvezdino čudo protiv Bajerna, kasnije i Bari. Pamtiću i zlato košarkaške reprezentacije u Atini i svima dobro poznato: Sad si uz’o trofej Paspalje... Mnogo je takvih trenutaka. Nadam se da će i buduće generacije imati slične zvezdane trenutke za pamćenje.

Životni i sportski moto?

„Optužuju me da sam sebičan u igri i da mnogo držim loptu kod sebe. Budale! Lopta se tu valjda više pita, a nikada je nisam čuo da se žali.“

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin